Podizanje granice sopstvenih sposobnosti istovremeno je i lični poduhvat svakog sportiste i zajednički cilj svih onih koji se angažuju u sportu. Upravo zbog toga moglo bi se reći da postoji onoliko definicija sporta koliko i sportista. Ipak, svi sportovi imaju jednu zajedničku karakteristiku: to su pravila koja uspostavljaju jednake uslove za sve tokom sportskih nadmetanja. Taj osnovni princip zapravo je i jedina veza između antičkih olimpijada, koje su bile organizovane iz religioznih pobuda, i načela „fizičke kulture“, okrenutog obrazovanju i vaspitanju, iz XIX veka. Osećaj zadovoljstva zbog ostvarenih rezultata, bez čega današnji sportisti, uključujući i profesionalce, ne bi mogli da postižu vrhunske rezultate, počeo je da se ističe tek tokom XX veka.

Postoje mnogi činioci koji su uticali na pojavu savremenih sportova. Britanci su u velikoj meri zaslužni za uspostavljanje osnovnih pravila u mnogim sportovima; uvođenje savremenih i preciznih sistema pri merenju rezultata dovelo je do pojave praćanja rekorda u pojedinim sportovima; rađanje olimpijskog pokreta bilo je ključni događaj koji je doveo do popularizacije sporta i sportskih takmičenja. U poslednje vreme, zahvaljujući medijima koji prate sportske događaje, porastao je i društveni i ekonomski uticaj sporta. Ogromna novčana ulaganja izazvala su kruženje sredstava između društvenih organizacija, vlasnika klubova i sportista. U savremenom svetu interesi sportista, sponzora i medija blisko su povezani i u velikoj meri zavise od nivoa gledanosti pojedinih sportova.

Krajem XIX veka baron Pjer de Kuberten, aktivni pobornik važnosti fizičkog vežbanja, odnosno to je da oživi olimpijske igre. Duh olimpijskih igara zasniva se na Ljudskoj težnji ka savršenstvu, što je pojam koji je nasleđen od igara antičkog doba. De Kubertenova zasluga je i to što je osnovao Međunarodni olimpijski komitet (MOK) na kongresu u Parizu juna 1894. godine. Prve olimpijske igre modernog doba održane su 1896. godine u Atini, u Grčkoj. Novac je prikupljen od prodaje posebnih poštanskih maraka i uz finansijsku podršku grčke vlade, ali je stadion završen na vreme tek uz pomoć ruskog milionera Avenari – jusa. Igre su svečano otvorene pre oduševljenom publikom koju je činilo 70.000 ljudi, a na njima je učestvovalo 311 atletičara iz četrnaest zemalja, koji su se takmičili u devet disciplina.

De Kuberten je imao glavnu ulogu u organizaciji olimpijskih igara. Bio je predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta sve do 1925. godine, napisao je olimpijsku povelju i protokol, zakletvu sportista i protokol za svečano otvaranje i zatvaranje. Učestvovao je u donošenju svih odluka i svu svoju energiju uložio je u razvijanje olimpijskih igara u skladu sa idealima koje je sam postavio. Smatrao je da će spremnost sportista da na takmičenju istovremeno iskažu svoje „shvatanje časti i nepristrasnost u sportu, kao i fizičku spremnost“ biti primer harmonije koja će nadrasti uskogrudi nacionalizam i pojedinačnu slavu.

Olimpijski simboli i protokol ceremonije, onako kako ih je De Kuberten postavio,

sadrže:

Olimpijski moto: Citrus {brže), altius {više), fortius {jače); ove reči, pozajmljene od francuskih sveštenika, upućuju na čovekov napor da se prevaziđu sopstvene granice, na želju i hrabrost koji su potrebni za takmičenje i na tri osnovne discipline na stazi i na terenu: trčanje, skakanje i bacanje.

Olimpijski amblem, koji se pojavljuje na olimpijskoj zastavi; čini ga pet povezanih krugova, koji simbolizuju pet kontinenata i prijateljstvo koje povezuje sve ljude. Svaka država na svetu ima bar jednu od boja sa olimpijske zastave na svojoj zastavi.

* * * *

Danas je sport međunarodni kulturni fenomen koji pokazuje društvenu vrednost slave i uspeha. Mnogi komercijalni brendovi pokušavaju da isoriste ugled olimpijskih igara za sopstvene potrebe. Zahvaljujući tome što se prenose u čitavom svetu, sportovi su izašli iz nacionalnih granica i njihovo finansiranje ne zavisi više od broja prodatih ulaznica već od prihoda od televizije i sponzora. Takva globalizacija učinila je da se stvori čvrsta, složena mreža koja povezuje sportske organizacije, sportske agente, komercijalne partnere (najčešće proizvođače opreme) i TV mreže. Na taj način stopila su se dva osnovna oblika savremenog sporta – amaterizam, oličen u duhu olimpijskih igara, i profesionalizam. Zbog želje za što mnogobojnijom publikom, a samim tim i većim prihodom, pravila mnogih sportova su promenjena kako bi se njihov prenos učinio lakšim. Izbor mesta i vremena održavanja takmičenja, kao i njihov oblik, usklađuje se s potrebama tržišta, pa ni olimpijski pokret nije uspeo da izmakne tim promenama.

Prekretnica su bile Olimpijske igre 1960. godine, za koje su prvi put prodata televizijska prava. Od tada je broj disciplina stalno rastao, širila se publika, a igre su počele sve više da privlače razne sponzore koji su tragali za što većom prisutnošću u javnosti. S porastom popularnosti profesionalnog sporta učestalo je postavljanje rekorda u profesionalnim borilištima, uz učešće najboljih sportista. Olimpijski pokret zvanično je odustao od ideje amaterizma 1981. godine, a komercijalna upotreba olimpijskih simbola dozvoljena je 1986. godine. Te dve odluke MOK-a učinile su da prihod od igara naglo poraste, a za tim primerom povele su se još neke međunarodne sportske manifestacije, kao, na primer, Svetski kup u fudbalu, trke Formule 1, teniski i golf turniri. Najveći sportski događaji danas se prenose skoro u svim zemljama, broj gledalaca se meri milijardama, a prihodi dostižu iznose od nekoliko desetina milijardi dolara.

* * * *

Prodor sporta u svet šou-biznisa i sve bolji rezultati doneli su i neke probleme. Jedan od njih je upotreba dopinga radi postizanja boljih rezultata. Poistovećivanje publike sa sportistima zasniva se na principu vidljivosti: podvizi se postižu pred ogromnim brojem gledalaca. Za posmatrača, naravno, to znači da su rezultati istiniti i stvarni, ali takođe stavlja sportiste u protivrečan položaj. Njihovi prihodi zavise od tržišne vrednosti njihovih rezultata: dokle god predstavljaju investiciju koja donosi profit, rezultati moraju biti sve bolji i bolji. Cilj poslodavaca ili sponzora jeste da smanje neizvesnost u vezi s postignućima sportista, tako da mogu što bolje da predvide ekonomski učinak tih postignuća. Zbog toga je važno da sportisti postižu sigurne rezultate, čak i onda kada ih stalno povećavanje napora gura ka granicama izdržljivosti ljudskog tela.

U nameri da stvore čistu situaciju međunarodni autoriteti koriste se antidoping kontrolom da bi proverili način na koji su rezultati postignuti. Ali, pored tog zvaničnog stava koji preovlađuje, postoje i neke inicijative koje idu u drugim pravcima. Međunarodna powerlifting federacija, na primer, beleži rekorde u dve kategorije: sa antidoping kontrolom i bez nje.

Bilo kako bilo, izgleda da je stvoren tip savremenog vrhunskog sportiste koji mora da odgovori izazovima što mu ih nameće savremeni sport: on mora da izdrži pritisak zahteva za sve boljim rezultatima, kao i pritisak medija. Alan Prost u Formuli1, Majki Džordan u košarci, Vejn Grecki u hokeju na ledu, Greg Norman u golfu, na primer, uprkos tome što se od njih uvek očekivalo veoma mnogo, uspeli su da tokom svoje dugogodišnje karijere uvek budu u vrhu i baš su zbog toga postali Legende. Time što su uspeli da osvoje sve najvažnije titule u sportovima kojima su se bavili postali su uzori čiji se uticaj proteže izvan granica sporta.

* * * *

U međuvremenu su i ekstremni sportovi doživeli neverovatan porast popularnosti. Velika zasupljenost akrobatike u tim novim sportovima pokazatelj je želje za otkrivanjem novih oblika samoizražavanja i za nezavisnošću od utvrđenih modela. Te sportove, čak i u elitnoj kategoriji, odlikuje spontanost u izvođenju i izvesna opasnost. Njihov cilj nije toliko da se postigne rezultat koliko da se obezbedi dobra zabava. Od ekstremnih sportova veliku korist imale su i najstarije sportske discipline, uključujući atletiku, jer su tako privučeni novi gledaoci koje zanimaju kako lepota pokreta tako i nastup sportista, čime je doprinos samih sportista uspešnom rezultatu vraćen u centar pažnje.

Pozivamo vas da sve ovo otkrijete na stranicama najvećeg sportskog vizuelnog pregleda koji imate u rukama. Preko slike savremenog vrhunskog sporta upoznajte se i sa sportistima. Od trke sa preponama na 110 metara do snouborda i konjičkih sportova – pred vama je mnoštvo raznovrsnih međunarodnih takmičenja i vrhunskih dostignuća. Uživajte u tome!

Korišćeni su materijali urednika

Fransoa Forten (Sportovi – vizuelna enciklopedija)

Rej Stabs (Sve o sportu)