Zaštitna kaciga

Zaštitna kaciga je

obeležena vlasnikovim

bojama

ovde je zelena.

Naočare

Zaštita očiju je izuzetno

važna jer konji u galopu

podižu zemlju i blato koje

može da ometa skokove i

izazove povrede.

Boje vlasnika

Džokeji preko zaštite za telo

nose prsluke u bojama

vlasnika konja.

394

Sigurnosni kolan

Drugi kolan garantuje

će

sedlo i torba sa teretom ostati

na mestu tokom trke.

Trkačke sedlo

Sedlo je manje i lakše od

običnog sedla. Takođe,

džokeji jašu sa veoma

kratkim uzengijama.

Grudni pojas

Vitki konji nose pojas prikačen za

sedlo kako bi se sprečilo

ono

sklizne tokom trke.

Zaštitne kamašne

One se odmotavaju oko potkolenica

konja i štite ih u slučaju udara u

prepreku tokom trke.

KONJSKE TRKE

PREGLED SPORTA

Konjske trke se obično sastoj

e od šest trka koje se trče na različitim

rastojanjima. Sva letnja takmičenja se održavaju na ravnim stazama; u nekim

zemljama, zimska takmičenja podrazumevaju i takmičenja sa skokovima. Konji

su trenirani da se trkaju u skladu sa uzrastom i isku

stvom; mlađi konji obično

trče preko kraćih rastojanja i nose lakši teret. Džokeji su niski, lagani i veoma

takmičarski nastrojeni i povrede nisu neuobičajene, pogotovo za džokeje u

skakačkim disciplinama. Pošto se odigravaju pred publikom, trke konja su

ekstremno

popularne

klasične trke posmatraju milioni, od kojih se mnogi klade

na njihov ishod.

USPEŠNI ARKL

ARKL JE TOLIKO UBEDLJIVO POBE

ĐIVAO

NA TRKAMA U UJEDINJENO

KRALJEVSTVU I IRSKOJ DA JE

STAVLJAČ HENDIKEPA BIO PRIMORAN

DA IZDA DVA TERETNA RANGIRANJA

JED

NO JE VAŽILO AKO SE TRKAO, A

DRUGO AKO NIJE. OBIČNO JE ARKL NOSIO

PREKO DVANAEST KILOGRAMA

VIŠE OD

RIVALA

TREBA ZNATI

Većina konjskih trka se organizuje na specijalnim stazama.

Konjska trka Palio u Sijeni se održava na gradskom trgu, dva

puta godišnje.

Čistokrvni konj je odgajan zbog svoje brzine i on vodi poreklo

od tri pastuva

turskog Bajerlija (1689), arapskog Darlija

(1704) i arapskog Godolfina (1730).

Najpoznatija stiplčez trka je Velika nacionalna trka na 414

milje (7,2 km)u mestu Ejntri u Englesk

oj, koja se održava u

aprilu svake godine.

RAVNE TRKAČKE STAZE

Postoje dve vrste ravnih trkačkih

staza. Travnate staze se nalaze na

valo

vitom prirodnom terenu i znatno se

razlikuju po obliku i veličini. Neke

funk

cionišu u pravcu kretanja kazaljke

na sa

tu, a druge u suprotnom

pravcu;

mnoge sadrže prave deonice koje

su dovoljno duge da se na njima

←

→

STAZE ZA STIPLČEZ

Nacionalne lovačke trke se održavaju uglavnom u Ujedinjenom Kraljevstvu,

Irskoj i Francuskoj. Trka se na travi, preko prepreka od pru

ća ili preko

savitljivih prepona male visine. Ove staze se obično nalaze jedna pored

druge. Neke trkačke staze imaju ravne površine i delove sa skokovima.

Amaterski ekvivalent stiplčeza se naziva „od tačke do tačke"

ove staze su

obično postavljene na farmama i koriste se samo jednom ili dvaput godišnje.

Druge zemlje, poput SAD, imaju trke sa skokovima, ali prepreke su često

raznovrsnije i obuhvataju prirodne živice i prepreke u vidu stabala.

Prepona

Zadnji pravac

Pravi deo staze na

suprotnoj strani od

cen

tralne tribine.

PREPONE

Visoke su najmanje 3 stope i 6 inča (108 cm) i sastoje se od delova

napravljenih od pruća

ovde su prikazana tri. Delovi su pod nagibom ka

suprotnoj strani od nadolazećih konja i svaki će se ponaosob saviti

nadole ukoliko ga konj pogodi. Belo „krilo" sa leve strane navodi konje ka

mestu skoka.

AMERIČKI ČETVRT KONJ

Većina trkačkih konja je čistokrvno, ali trke sa četvrt ko

njima,

arapskim konjima i ponijima su takođe popularne. Četvrt konj,

koji je ime dobio po svojoj brzini na četvrt milje (400 m), važi za

sprintera u konjskom svetu. To rastoja

nje prelazi za manje od

21 sekunde iz stojećeg starta. To znači daje četvrt konj brži od

čistokrvnog konja na kraćim rastojanjima. Četvrt konji se trkaju

na ravnoj stazi dugoj od osmine do po

la milje (200

800 m).

Nasuprot ovome, trke čistokrvnih konja se održavaju na

rastojanjima od pet furlonga (1 km), do oko dve i po milje (4 km).

Zemljana površina

U slučaju kiše

površina zemljane

staze će biti neznatno

izmenjena u

poređenju sa

travnatom.

rada

Staza je obično

oivičena jednom

belom ogradom.

Krivina pred finiš

Poslednja krivina pre

završnog pravca.

Zemljana staza

Većina zemljanih staza je

ovog oblika, sa dugim

pravcima i zakrivljenim

krajevima.

Centralna tribina

Pošto gledaoci žele da vide

iniš trke, većina centralnih

tribina se nalazi tamo.

Završni pravac

Poslednji deo svake trke je u

ciljnoj ravnini.

Ciljni stub

Cesto se u slučaju

neizvesnog finiša koristi

fotografska oprema da bi se

odlučio pobednik.

SKOK U ČEJSU

Obične prepreke su uglavn

om na

pravljene od pruća i visoke su naj

manje

stope i 6 inča (1,4 m). Par

prepreka na kružnoj stazi sadrži

otvoreni jarak na strani za

odskok.

Obično postoji jedna vodena

prepreka.

TRKE SA HENDIKEPOM

Konji se ponekad takmiče u trkama sa hendikepom, či

ji je

cilj da se svim konjima stvore podjednaki uslovi za pobedu.

U suštini, uspešniji konji nose više tereta, jedna funta (0,45

kg) je ekvivalentna otprilike jednoj dužini rastojanja. Ako je

neophodno, nosi se olovni teg u torbi, sa teretom ispod

sedla. D

žokeji se „mere zajedno" sa sedlom i torbom, sa

teretom pre i posle trke, da bi se potvrdilo da se nosi

odgovarajući teret.

STARTNA KAPIJA

Koristi se u ravnim

trkama, konji se ubacuju u

boks otpozadi i svi se

zajedno puštaju sa

prednje strana kada trka

poč

ne. U SAD se kapije

otvaraju istovremeno sa

oglašavanjem zvona.

395

Krilo

Obična

prepreka

Krilo

KONJSKE TRKE

SPORTOVI SA ŽIVOTINJAMA

←

→

TRKAČKA ODEĆA

Lagana, raznobojna

odeća pomaže

gledaocima da razlikuju

takmičare tokom trke.

OPREMA ZA GLAVU

Kaciga je osmišljena da sačuva lobanju prilikom pada i

da zaštiti glavu od udaraca nogom drugih konja; veća

je verovatnoća da će se ova dva slučaja desiti prilikom

trka sa skokovima.

Bele jahačke

pantalone

Svi

džokeji nose bele

jahačke

pantalone.

ŠTITN

ICI ZA TELO

Štitnici za telo su obavezni za sve

džokeje i nose se uglavnom da bi se

sprečile povrede leđa.

DUGE ČIZME

Lovačke čizme od mekane

kože štite donji deo noge i

često se prave po meri, za

dodatnu udobnost.

Ispunjene ploče

Štite telo, ali dozvoljav

aju

pokretanje.

Štitnik za

rame

Štiti gornji

deo ruke.

PRAVILA TRKE

Pošto se na samo jednoj trci mogu osvojiti ili

izgubiti ogromne količine novca postoji mnogo

pravila i propisa kako bi se umanjila

verovatnoća prevare. Na primer, nijedna trka

ne srne poče

ti pre rečenog vremena i

pobednički konji se testiraju na doping, kao i

sportisti. Konji od kojih se očekuje dobar

rezultat, ali loše istrče, takođe se testiraju da

bi se proverilo da nisu „podmićeni", a ponekad

sekretari trkačke staze zatraže od trenera i

džokeja dodatno objašnjenje zašto je konj

loše trčao. Šibanje je uvek tema rasprava,

tako prekomerna upotreba korbača u

Ujedinjenom Kraljevstvu nosi ka

znu

džokeju

u tom slučaju sledi suspen

zija na nekoliko

dana.

UZRASTI I TRKE

Starost čistokrvnih konj

a se računa od 1. januara

svake godine, bez obzira na mesec u kojem su

rođeni. Konji mogu učestvovati u ravnim trkama na

rastojanju od jednog kilometra već sa dve godine, dok

u trkama preko prepona i stiplčezu ne smeju da

učestvuju pre navršene četiri godine. Neke ravne trke

su ograničene samo na ždrebice, a druge na ždrepce.

Devičanske trke se organizuju na konje koji nikad nisu

pobedili u trci.

UZGAJANJE

Čistokrvne linije su veoma važne u uzgajanju

trkačkih konja. Sparivanje kobile sa pastuvom

zavisi od

vrste trkačkog konja koji se traži. Na

primer, brzi trkački konji će se verovatno izroditi od

konja koji su i sami bili uspešni u sprintovima.

Mnogi čistokrvni konji se prodaju na rasprodajama

još kao jednogodišnjaci; kupovina se obavlja na

osnovu njihove

krvne linije i telesne građe.

TRKAČKE TEHNIKE

Ključna stvar u konjskim trkama je umirivanje konja na početku trke kako

ne bi rasipao energiju, i znati način na koji on najbolje trči. Neki konji

najbolje trče kada su u prednosti, drugi vole da se kasno umeš

aju u borbu

u tom slučaju čuvanje snage može da dovede do dovoljno dobrog finiša

za pobedu u trci.

GALOP

Sve trke se trče galopom. Isprva

tempo može biti prilično miran,

pogotovo ako je trka duga. Brzina se

znatno povećava u poslednjoj milji,

dok u posle

dnjem furlongu (200 m)

konji koji se nadmeću za pobedu »u

trče svom snagom, a džokej ih tera

rukama, petama i korbačem.

DŽOKEJ I KONJ U SKLADU

Tokom trke džokej se nisko saginje iznad

konja, održava noge mirnim, ali malo

pomera ruke kako bi uskladio kretan

je glave

konja tokom galopa.

SKAKANJE

Pored toga što brzo trče, skakački konji takođe moraju da preskoče određeni broj

prepreka ili prepona pri velikoj brzini, bez padanja. Čak i ako uspešno savladaju

prepreku, postoji rizik da će ih oboriti drugi konj koj

i je pao ispred njih.

BEČEROV POTOK

Ovo je druga i dvadeset druga prepreka u

Velikoj nacionalnoj trci. Poznata po padu

na strani za doskok, ova prepreka je

dobila ime po kapetanu Bečeru koji je pao

u potok tokom trke 1839.

Prepreka

Za razliku od svih drugi

prepreka u UK, nacionalne

prepreke su napravljene od

smrekovlne.

Jarak

Sadrži potok i nalazi se

na doskočnoj strani

prepreke.

Kaciga

vrst spoljašnji

omotač je iznutra

postavljen mekom

zaštitom.

Traka za bradu

Traka drži kacigu čvrsto u

mestu.

Sare na čizmama

Bele pantalone se

uvlače u mekane čizme.

Mirno sedenje

Džokej je u niskom

čučnju i u savršenoj

ravnoteži sa galo

pirajućim konjem.

396

DŽOKEJSKA

OPREMA

Svi džokeji imaju korbač, a većina nosi

naočare da bi zaštitili oči. Osnovna odeća

im je

ista (ovde prikazana), ali menjaju

„boje" u zavisnosti od vlasnika konja kojeg

jašu.

Vlasnikove boje

Svaki vlasnik ima’

jedinstvene boje

prikazane na prsluku

i omotaču kape.

←

→

POBEDNIČKI STILOVI

Vrhunski trkački konji su proizvod timskog rada. Na dan trke

konj

mora biti u najboljem stanju, za staje odgovoran trener. Njegov

posao je da konj bude u dobroj kondiciji i spreman za trku bez

podleganja povredama. Štalski momak jaše konja koji će se

takmičiti skoro svaki dan u kućnom galopu i njegov napredak se

pažljivo prati. Količina i vrsta vežbe koju trkački konj obavlja zavisi

od dužine trke u kojoj će učestvovati kao i od perioda trkačke

sezone u kojem se trka održava. Svaki konj ima štalskog momka

ili devojku odgovorne za brigu o nje

mu. Oni timare konja da bi

ojačali njegove mišiće i staraju se daje opušten i srećan. Ako

najmanja sitnica nije u redu, po

put problema u ishrani, njihova

dužnost je da obaveste trenera o tome. Ako se sve odvija po

planu, konj je spreman za trku.

PODLOGA

Neki konji bolje trče na

čvrstom nego na mekanom tlu, tako da je podloga

važna stvar pri proceni učešća u trci. Treneri često prijavljuju konje za trke na

različitim stazama, ili ih prijavljuju različitim danima istog takmičenja, tako da

mogu prijaviti konja za podlogu koja mu naj

bolje odgovara. To takođe

dopušta treneru više opcija ukoliko se odustaje od takmičenja.

DŽOKEJI

Džokej je iskusan jahač koji navodi konja tokom trke i stara se da stvori

najbolju šansu za pobedu kada dođe vreme za to. „Štalske džokeje"

unajmljuje određena

štala da jašu sve njihove konje, drugi džokeji imaju

agente i njih angažuju različiti vlasnici i treneri. Džokej koji je jahao

najviše pobednika u jednoj sezoni postaje šampionski džokej za tu

godinu.

TERET

Na nekim ravnim trkama svi konji nose najmanje 5

0 kg (110 lb), ali u

hendikepu težina koja se nosi je u rasponu od 53 kg (116 lb) do 64 kg (140

lb). Nasuprot ovome, skakački konji nose minimalni teret od 64 kg (140 lb),

dok najveći teret može iznositi 80 kg (175 lb). Ve

ćina profesionalnih

džokeja su mu

škarci, ali ima i nekoliko žena sa jahačkom licencom.

ŠAMPIONSKI DŽOKEJ LESTER PIGOT

ŠAMPIONSKI DŽOKEJ U JEDANAEST NAVRATA, LESTER PIGOT JE

JEDAN OD NAJBOLJIH DŽOKEJA NA RAVNIM TRKA

MA SVIH

VREMENA. ZABELEŽIO JE PRVU POBEDU KADA MU JE BILO SAMO

DVANAEST GO

DINA I PENZIONISAO SE SA UKUPNO 4.493

POBEDE, U KOJE SPADA I DEVET DERBIJA.

TRKAČKE TAKTIKE

Konjske trke zahtevaju dobru taktiku, ali uspeh zavisi od nalaženja prolaza između izmo

renih konja prilikom pravljenja konačnog prodora. Taktika je ekstremnija u p

restižnijim

trkama, kada trener može prijaviti konja samo da bi održavao korak za drugog trkača od

kojeg se očekuje pobeda. Ponekad džokeji od trenera dobiju precizna uputstva o tome kako

da se trkaju, ali inače im se prepušta da sami odlučuju u skladu sa razvojem trke.

DIKTIRAN JE TEMPA

Vodeći konj u trci diktira tempo. Džokeji na konjima koji

ga prate moraju paziti da njihov konj ne trči brže nego

što bi to želeli, ili da ne zaostane previše i tako izgubi

šansu za pobedu.

BAR START

Dobar start je od klj

učnog značaja, pogotovo u kraćim

trkama sa krivinama. Brzo odvajanje daje džokeju

vreme da pređe do unutrašnje ograde i zauzme

najkraću stazu bez ometanja drugih učesnika u trci.

UPOTREBA KORBAČA

Upotreba korbača u konjskim trkama se, poput

samih trka, ra

zlikuje od zemlje do zemlje i

postoje strogi propisi koji se tiču dužine i težine

korbača. Mnogo se raspra

vlja o tome da li

šibanje postiže da konj trči brže ili ne. Međutim,

„pokazivanje" korbača u finalnoj etapi trke i

mahanje njime bez ostvarivanja pra

vog

kontakta može umornog konja naterati da trči

pravo.

IZ PRVE RUKE

Konjske trke se održavaju više od

4.000 godina. Ravne trke su

otpočele u Ujedinjenom Kra

ljevstvu kada su vitezovi doneli

male, brze arapske konje iz

Krstaških ratova. Postale su po

pular

nije u osamnaestom veku,

najverovatnije zbog interesovanja

plemstva za ovaj sport

što je

tradicija koja je nastavljena do

današnjeg dana. Rani evropski

doseljenici su doneli ravne trke u

SAD, a prva trkačka staza je

sagrađena na Long Ajlendu 1665.

Danas

su konjske trke drugi

najpopularniji sport u SAD.

Stiplčez svoje korene ima u ir

skoj

lovačkoj zajednici, čiji su se

članovi trkali između orijentira kao

što su crkveni tornjevi, pa je tako

ovaj sport dobio svoje ime (na

eng. toranj

steeple). Ove trke

da imaju poklonike širom sveta,

a staze postoje od Au

stralije i

Novog Zelanda do Hong Konga,

Dubaija i Južne Afrike.

NAJBOGATIJA SVETSKA TRKA

Svetski kup u Dubaiju se organizuje krajem

marta i ima nagradni fond od 6 miliona

dolara. To je ravna trka na ze

mljanoj stazi

od 2 kilometra na trkačkom poligonu Nad al

Šeba, u gradu Dubaiju u Ujedinjenim

Arapskim Emiratima. Šeik Mohamed bin

Rašid al Maktum je pokrovitelj Svetskog

kupa u Dubaiju, koji je prvi put održan 1996.

Ova trka privlači najbolje svetske

trogo

dišnje i četvorogodišnje čistokrvne

konje.

U vazduhu

Tokom galopa

postaji momenat

kada su sve četi

nage konja u

vazduhu, kao ovde.

Podignuta glava

U ovom momentu

glava konja je blago

podignuta.

Pružanje

Uporedo sa

ubrzanjem konj se

ispruža i ubrzava

rak.

Spuštena glava

Kada galoplra punom

brzinom, konj se isteže i

spušta glavu i vrat.

KONJSKE TRKE

SPORTOVI SA ŽIVOTINJAMA

397

←

→

konjske trke

Our Location:

Email address:

Phone mobile and mobile: