BACANJE
KLADIVA
PREGLED TAKMIČENJA
Cilj ovog atletskog takmičenja na stazi i terenu je baciti kladi
vo iz kruga
što je dalje moguće u označeni sektor za bacanje. Kladivo koje se koristi
je teška metalna kugla prikačena lancem za dršku.
TREBA ZNATI
→
Bacanje kladiva je počelo da poprima sadašnji
oblik u kasnom devetnaestom veku. Uvršteno je
kao mušk
a disciplina na Igrama 1900; takmičenje
za žene je uvedeno 100 godina kasnije, 2000.
→
U srednjem veku u Engleskoj, po selima su
održavana takmičenja u bacanju kladiva za
kovače. Verzija ovog tradicionalnog sporta u
kojem se koristi metalna kugla prika
čena za
drvenu dršku je i dalje deo škotskih gorštačkih
igara.
Kugla i lanac
Kugla je napravljena od punog gvožđa, mesinga ili metala koji
nije lakši od mesinga, ili od olova prekrivenog tankim slojem
drugog metala; lanac je prečnika makar 3 mm (0,1 In).
Pravilo oblačenja
Bacači nose prsluk i sorts ili
pantalone. Umesto toga se
može nositi i uzan jednodelni
kostim i pojas za dodatnu
podršku
.
Patike za klizanje
ili okretanj
e
Patike nemaju krampone ili
eksere da bi površina đona u
kontaktu sa krugom za bacanje
bila što veća.
Krug
Prostor iz kojeg
se baca kladivo.
Kavez
Okružuje prostor za
bacanje sa tri strane.
KAVEZ ZA KLADIVO
Zbog bezbednosnih razloga
kavez je napravljen od mreže
dovoljno jake da zaustavi
kladivo koje putuje velikom
brzinom.
SREĆNO BACA
NJE
U većini takmičenja učesnici imaju tri pokušaja da bace kladivo, a svaki
se mora izvesti u roku od 90 sekundi po ulasku u krug za bacanje. Na
većim takmičenjima može doći do druge runde u kojoj se eliminišu svi
sem osam najboljih takmičara. Svaki od fi
nalista dobija dodatna tri
baca
nja. Ako su dva ili više atletičara izjednačeni, pobednik je onaj sa
drugim najboljim bacanjem. Da bi se bacanje uvažilo, takmičar mora
ostati unu
tar kruga za bacanje dok se kladivo ne prizemlji u sektoru za
bacanje. Vrhunski takmičari bacaju kladivo oko 85 m (276 ft); takmičarke
postižu dužinu od oko 75 m (244 ft).
PROFIL ATLETIČARA
Bacači kladiva su moćne građe, posebno u predelu
ramena, ruku i trupa, koje razvijaju vežbama sa
tegovima i šipkom. Najbolji takmičari su u pro
seku
teški oko 110 kg (243 lb); vodeće takmičarke su
teške oko 79 kg (176 lb). Bacači ne moraju da
budu visoki, ali oni koji jesu imaju prirodnu
prednost.
TEŠKO KLADIVO
Kladivo koje se koristi u takmičenjima za muškarce
se s
astoji od kugle prečnika 11
-
13 cm (41/3
—
5 in),
čeličnog lanca dugog 1,2 m (4 ft) i trouglaste drške
koja je široka 13 cm (5 in) u najširoj tački i duga 10
cm (4 in) u najdužoj tački. Maksimalna ukupna
težina je 7,26 kg (16 lb).
Kugla kladiva za žene je manja i lakša. Prečnika je
od 9,5
-
11 cm (3J4
—
41/3 in) i teška je 4 kg (8 lb 13
oz). Lanac i drška su sličnih dimenzija kao kod
kladiva za muškarce.
ZAVRTI ZA POBEDU
Klasično bacanje se sastoji od četiri faze. Na
početku atletičar zauzima stojeću poziciju, sa
leđima okrenutim sektoru za bacanje, potom
zamahuje kladivom levo
-
desno, što je nalik pokretu
klatna. Da bi se povećao impuls sile, kladivo se
podiže iznad glave i njime se zamahuje, što je
poznato kao faza vetrenjače. Ona traje dva ili tri
obrta pre nego
što se kladivo baci.
KRUG U KAVEZU
Prostor za bacanje je krug od betona
prečnika 2,1 m (7 ft). Ispred kruga se širi
sektor za bacanje pod uglom od 40 ste
peni
i njegove bočne strane su duge od
80
-
100 m (262
-
328 ft). Tačne dimen
zije
su uslovljene raspolož
ivim prostorom.
Snažno jezgro
Trup ostaje uspravljen da
bi se održali ravnoteža i
brzina dok se atletičar i
kladivo okreću kao jedno.
Ruka u rukavici
Bacači kladiva često nose
jednu kožnu rukavicu sa
spojenim prstima bez
vrho
va, da bi lakše hvatali
dršku
.