Sportovi sa velikom loptom

Fudbal je igra sa loptom u kojoj se takmiče dva tima. Njegovi koreni potiču iz antičkog doba (Grci su ga zvali sfera, a Rimljani o/is); u renesansnoj Italiji igrala se savršenija verzija, zvana kalčo. Fudbal kakav danas poznajemo nastao je u Engleskoj sredinom 19. veka (1848). Prvi klub, Šefildski fudbalski klub, formiran je 1863, a prvo takmičenje, Čelindž kup Fudbalske asocijacije (FA - Football Association�), organizovano je 1872. godine. Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija (FIFA - Federation internationale de football association) osnovana je 1904. godine. Na olimpijskim igrama 1900. i 1904. gudbal se igrao samo kao pokazni, da bi 1908. zvanično postao i olimpijski sport. Fudbal je univerzalan zbog toga što ima jednostavna pravila i opremu, a svetski kup obuhvata celu planetu. Nijedan drugi međunarodni događaj se ne prati tako pomno, zahvaljujući pre svega televizijskom prenosu utakmica od 1958. godine (finalni meč između Francuske i Brazila 1998. posmatralo je 1,7 milijardi gledalaca). FIFA danas ima 203 zemlje članice.

2. Utakmica

Cilj igre je da jedan tim ubaci loptu u gol drugog tima tako što će je šutnuti nogom ili bilo kojim drugim delom tela, osim rukom ili šakom. Dva tima sa po najviše 11 igrača (1 golman i 10 igrača na terenu) igraju dva poluvremena od po 45 minuta, sa pauzom od najviše 15 minuta. Glavni sudija registruje prekide igre i može da produži utakmicu tako da ona traje duže od redovnih 45 minuta ukoliko oceni da je to potrebno (povrede, zamene igrača itd.). Na utakmicama svetskog kupa, kada se meč u regularnom vremenu završi nerešenim rezultatom, timovi igraju produžetak od dva poluvremena po 15 minuta. Ukoliko i tada rezultat ostane nerešen, izvode se jedanaesterci. Glavni sudija bira gol na koji će se šutirati sa bele tačke; bacanjem novčića određuje se tim koji će prvi izvesti udarac. Svaki od timova bira po pet igrača za šutiranje; jedanaesterci se izvode naizmenično i tim koji posle pet šuteva postigne više golova odnosi pobedu. Ukoliko i posle izvođenja jedanaesteraca rezultat ostane nerešen, timovi nastavljaju da šutiraju na gol sa jedanaest metara sve dok jedan od njih ne pobedi.

3. Pregled igre

Lepota i popularnost fudbala počivaju u njegovoj jednostavnosti: svaki od dva tima od po 11 igrača pokušava da šutne loptu u gol protivničkog tima. U poređenju sa kompleksnijim timskim sportovima, kao što su kriket ili ragbi, ima manje pravila i mečevi su često veoma uzbudljivi spektakli slobodnog toka. Smatran za najpopularniji sport na svetu, fudbal sa oduševljenjem igraju i gledaju muškarci i žene u maltene svakoj državi na planeti.

4. Teren

Fudbal se igra na ravnom pravougaonom terenu sa travnatom ili veštačkom podlogom. Krajnje spoljašnje tačke terena su obeležene aut-linijama i ako lopta u potpunosti pređe bilo koju od ovih linija onda je ona van igre (ili je postignut gol ukoliko lopta pređe gol-liniju između stativa). Ako je deo lopte na liniji, ona je i dalje u igri. Dok se većina mečeva igra na travi, veštačka podloga se sve više upotrebljava u zemljama kao što je Afrika, gde je održanje prirodnih resursa, pogotovo vode, izrazit problem. Ali kakva god bila površina, svako se može rekreirati fudbalskom igrom: sve što je potrebno su dva tima, lopta, dva improvizovana gola i ravna površina za igru - bilo šta od parka ili polja do ulice ili plaže.

1) Gol - Ako lopta u potpunosti pređe gol liniju između stativa, gol je postignut.

2) Korner linija - Odavde se izvode korner udarci.

3) Centralna tačka i centralni krug - Meč počinje, i nastavlja se nakon gola ili poluvremena, udarcem lopte sa centralne tačke, koja je u sredini centralnog kruga. Protivnički tim ne sme ući u centralni krug dok se udarac ne izvede.

4) Prostor oko gola - Udarci sa gola se izvode sa bilo kog mesta unutar ove oblasti, koja je takođe poznata kao peterac.

5) Aut-linija - Ako lopta u potpunosti pređe aut-liniju dosuđuje se aut.

6) Golman - Golman je poslednja linija odbrane tima.

7) Odbrambeni igrači - Ovi igrači često poseduju izuzetnu fizičku snagu.

8) Vezni igrači - Timski kreatori igre su izvanredno fizički pripremljeni i poseduju svestrane veštine upravljanja loptom.

9) Napadači - Brzi i kreativni, ovi igrači uvek traže priliku da postignu gol.

10) Centralna linija - Ova linija deli teren na dve jednake polovine.

11) Sudija - Sudija obično nosi različitu opremu u odnosu na dresove timova u igri i kontroliše meč od početka do samog kraja.

12) Tehnički prostor - Oba tima imaju tehnički prostor - koji se prostire na 1 metar (3 stope i 4 inča) sa obe strane od mesta za sedenje - gde sede zvaničnici (uključujući selektora i trenera), rezervni igrači i medicinsko osoblje. Samo jednoj osobi iz tehničkog prostora dozvoljeno je da u datom trenutku dovikuje instrukcije igračima.

13) Tačka za izvođenje jedanaesteraca - Odavde se izvode penali.

14) Kazneni prostor - Oblast unutar koje golman može rukama hvatati loptu. Do penala dolazi ukoliko se ovde napravi prekršaj koji bi na drugom mestu na terenu doveo do direktnog slobodnog udarca.

15) Pomoćni sudija - Postoje dvojica pomoćnih sudija, po jedan patrolira svakom od aut-linija.

16) Četvrti sudija - Ovaj zvaničnik asistira sudiji na terenu, na primer prilikom vršenja izmena.

5. Gol

Ova struktura je sačinjena od dve čvrsto ukopane uspravne stative i horizontalne prečke koja ih povezuje, i svi ovi elementi su bele boje. Ako je prikačena mreža, ona mora biti pravilno pridržana i ne sme ometatii golmana.

6. Pozicije igrača

Fudbalski tim je podeljen na napadače, vezne igrače, odbrambene igrače i jednog golmana. Članovi ekipe zauzimaju pozicije koje odgovaraju njihovim veštinama i stilu igre. Glavni posao napadača ili centarfora jeste da postižu golove (iako svaki igrač, uključujući golmana, može postići gol). Centarfori poseduju odličnu brzinu, izvrsnu igru glavom, vešte noge i precizan šut. Vezni igrači povezuju odbrambene igrače i napadača: njihova uloga podrazumeva igru u odbrani i u napadu. Odbrambeni igrači pomažu golmanu u zaštiti gola. Ovi igrači imaju efektne startove, snažan šut, i dobro igraju glavom. Golman, jedini igrač koji sme hvatati luptu rukom (ali samo unutar kaznenog prostora), ima dobre hvatačke i šuterske veštine kombinovane sa zavidnom pokretljivošću i brzim refleksima. Dozvoljeno je vršiti izmene tokom meča, ali igrač koji je jednom zamenjen ne može se vratiti u igru.

7. Iza kulisa

Iako na dan utakmice tim od 11 igrača sa zamenama izlazi na teren, vodeći fudbalski klubovi se uzdaju u rad desetina članova „pomoćnog“ osoblja za održanje spremnosti prvog tima. Specijalizovani kondicioni treneri održavaju igrače u fizičkoj kondiciji, dok timovi fizioterapeuta i lekara pomažu da se igrači održe u najboljoj formi i da se oporave od povreda. Sa tehničke strane, klubovi upošljavaju niz trenera za rad sa različitim sekcijama tima, dok su na samom čelu trener, glavni taktičar i selektor ekipe.

8. Oprema

Jedna od trajnih privlačnosti ovog sporta je što zahteva tako malo opreme. U neformalnoj igri mogu uživati svi ljudi, bez obzira na njihova sredstva. Na zvaničnim mečevima obavezno je da igrači nose dres sa rukavima, šorts, štucne, štitnike za cevanicu i kopačke. Zabranjeno je nositi bilo šta što bi moglo predstavljati opasnost, poput nakita. Igrača koji je nepravilno opremljen sudija će zamoliti da napusti teren za igru i on se može vratiti samo nakon što sudija potvrdi da je sa njegovom opremom sve u redu.

9. Igranje utakmice

Pre nego što moč počne, dva tima zauzimaju svoje pozicije na svojoj polovini terena u bilo kojoj od mnoštva različitih formacija. Igra počinje početnim udarcem, i tom prilikom jedan od napadača loptu postavlja na centralnu tačku i šutira je napred. Potom, veoma jednostvano, svaki tim pokušava da šutne loptu u protivnički gol. Lopta se može pomerati po terenu korišćenjem bilo kog dela tela osim ruku i šaka, i pobednički tim je onaj koji je postigao više golova nakon 90 minuta igre. Ako na kraju utakmice nijedan tim nije postigao gol, ili su oba tima postigla jednak broj golova, utakmica je nerešena. Međutim, da bi se dobio pobednik, neka takmičenja dozvoljavaju „produžetke“ za kojima sledi, ako je potrebno, penal-serija.

10. U napadu

Za tim koji ima loptu u posedu i kreće se napred kaže se da napada. Krajnji cilj bilo kog napada je da se postigne gol, što se može postići jedino ako je igrač sa loptom dovoljno blizu golu da bi šutirao. Napadači stoga moraju dodavati ili driblati loptu po terenu, zadržavajući je u posedu i usput izbegavajući odbrambene igrače. Da bi izbacili odbranu iz igre, napadači bez lopte uvek treba da traže prostor - delove terena gde nema odbrambenih igrača - u koji mogu da ulete, spremni da prime dodavanje.

1) Dribling - Trčanje sa pažljivom kontrolom lopte, uglavnom spoljašnjim delom ili vrhom stopala, zove se dribling. Igrač koji dribla trebalo bi da često podiže pogled i procenjuje opcije u napadu i pretnje za odbranu.

2) Centaršut - Centaršut, prilikom kojeg se lopta brzo pomera od ivice terena ka centru, koristi se da se lopta pošalje ka igračima na napadačkim pozicijama. Veoma je teško braniti se od dobro naciljanih centaršuteva.

3) Šutiranje - Pošto lopta stiže do igrača različitim brzinama i pod raznim uglovima, postoje mnoge tehnike šuta. Ipak, najčešći metod je nizak, snažan šut izveden svodom kopačke.

4) Dupli pas - Napadačka akcija u kojoj igrač savlađuje protivnika dodajući loptu saigraču, potom je dobija nazad nakon što stupi u istureniju poziciju.

5) U pokretu - Dupli pas počiva na predviđanju, brzom dodavanju i brzini igrača na terenu.

6) Dodavanje - Dobro izvedeno dodavanje sastoji se od tri elementa: ispravne upotrebe snage, odgovarajućeg pravca i pravovremene reakcije. Prilikom dodavanja mogu se koristiti tri dela stopala: unutrašnji za brze, kratke pasove; svod za brza, snažna dodavanja; ili spoljašnji deo za kratka, prikrivena dodavanja u trku.

11. U odbrani

Tim koji se brani treba da spreči napadače da postignu gol i da ponovo osvoji loptu kako bi izveo kontranapad. To se radi presretanjem dodavanja u napadu, zatvaranjem prostora koji je na raspolaganju nosiocu lopte i drugim napadačima, bliskim markiranjem igrača u nadi da će se iznuditi greška, i direktnim uzimanjem poseda lopte kroz startove. Fudbalski timovi koriste odbrambene strategije koje pomažu u borbi protiv napadačkih poteza. Jedan primer je sistem zonske odbrane, prilikom kojeg odbrambeni igrači imaju unapred određen prostor delovanja, i svoje kretanje prilagođavaju kretanju drugih. Druga strategija je markiranje čoveka gde je svakom od odbrambenih igrača dodeljen određeni napadač za markiranje.

1) Borba za posed - Odbrambeni igrač izvodi klizeći start nogama ka lopti; on mora uzeti loptu bez udaranja igrača.

2) Start - Upotreba stopala da bi se lopta oduzela igraču naziva se start. Klizeći start može biti veoma efektan ali trenutak reakcije odbrambenog igrača mora biti savršen i postoji rizik od pravljenja faula.

3) Brze reakcije - Odbrambenim igračima su potrebni brzi refleksi da bi presreli loptu.

4) Oduzimanje lopte - Kada odbrambeni igrač presretne dodavanje napadača, to je često zajednički rezultat pritiska koji je napravio tim koji se brani, kroz uporno markiranje i zatvaranje raspoloživog prostora.

5) Prsti na lopti - Potpuno istegnut, sa ispruženom rukom, golman zaustavlja šut.

6) Parada - Golmani moraju posedovati veliku pokretljivost i atletske kvalitete prilikom odbrane gola.

7) Golmanska pozicija - Ovaj igrač brani golove hvatanjem lopte, izbijanjem iste preko prečke ili van stativa, i uklanjanjem lopte dalje od gola pesnicom ili šutiranjem. Golman potom započinje sledeći napad šutom ili bacanjem lopte rukom.

8) Markiranje - Postupak kojim odbrambeni igrač pažljivo prati pokrete napadača je poznat kao markiranje. Ono daje šansu odbrambenom igraču da oduzme loptu i napadač možda neće dodati loptu markiranom saigraču.

12.

13. Slobodni udarci

Ukoliko sudija zaustavi igru zbog prekršaja, ili lopta pređe aut ili gol-liniju, sledi unapred određeni, utvrđeni potez - kao što je korner ili aut - izveden od strane tima koji napada. Ovo se naziva slobodnim udarcem. Pošto se visok procenat golova postigne kao rezultat slobodnih udaraca, tim koji napada zauzeće pozicije i usvojiti šablone kretanja smišljene da bi se postigao gol, dok će tim koji se brani učiniti sve što je u njegovoj moći da spreči da se to desi. Na primer, kada se dodeli slobodan udarac blizu gola, odbrana može postaviti red igrača (živi zid) ispred izvođača kako bi pokušali da blokiraju loptu. Prilikom auta ili kornera napadači traže slobodan prostor u koji mogu da utrče, a odbrambeni igrači pažljivo markiraju napadače.

14. Aut

Kada lopta potpuno preće aut-liniju dodeljuje se aut protivničkom timu onog igrača koji je poslednji dodirnuo loptu.

15. Korner

Kada lopta pređe gol liniju, a odbrambeni igrač je taj kojeg je zadnjeg dotakla, dodeljuje se korner. Udarac se izvodi sa linije za korner koja je najbliže mestu gde je lopta prešla gol liniju i sa tog mesta se direktno može postići gol.

16. Slobodan udarac

Postoje dve vrste slobodnih udaraca. Iz direktnog slobodnog udarca - dodeljenog za ozbiljniji prekršaj, kao što je saplitanje - izvođač može direktno postići gol. U slučaju indirektnog slobodnog udarca - dodeljenog za manje ozbiljan prekršaj, kao što je ometanje - još jedan igrač mora dodirnuti loptu nakon izvođača da bi gol bio postignut.

17. Jedanaesterac

Ako se bilo koji od prekršaja koji bi normalno zavredeli direktan slobodan udarac počine unutar kaznenog prostora, dodeljuje se penal. Dok se udarac ne izvede, golman mora ostati na gol-liniji. Pošto je očekivani rezultat penala gol, može postojati ogroman pritisak na izvođaču, pogotovo tokom penal-serije.

18. Sudije

Sudija ima pun i neprikosnoven autoritet tokom meča. Ovo uključuje primenu 17 pravila iz Pravilnika i vođenje računa o trajanju meča. Sudija može da dozvoli „prednost“ tako što će dozvoliti da se igra nastavi nakon prekršaja ako oseti da bi zaustavljanje igre štetilo timu nad kojim je prekršaj načinjen. Dobar sudija će ohrabrivati igru koja slobodno teče i igra se u viteškom duhu.

19. Nedolično ponašanje

Ako se dogodi ozbiljno kršenje pravila igre, kao što je iskazivanje neslaganja, sudija može ili da izda upozorenje (označeno žutim kartonom), ili da pošalje igrača van terena (označeno crvenim kartonom). Dva žuta kartona na jednoj utakmici znače automatski crveni karton.

20. Pravljenje faula

Pravilo 12 bavi se faulovima i nedoličnim ponašanjem i odgovarajućim sankcionisanjem. Direktan slobodan udarac se dodeljuje ako igrač šutne, saplete, udari, gurne, skoči ili naleti na protivnika koristeći neopreznu ili preteranu silu; isto se pravilo primenjuje i ako igrač (osim golmana) rukom dodirne loptu, prilikom starta ostvari kontakt sa protivnikom a ne sa loptom, ili vuče protivnika ili ga pljune. Indirektan slobodan udarac se dodeljuje ako igrač ometa protivnika, sprečava golmana da baci ili zakotrlja loptu ili igra na opasan način. Takođe se dodeljuje za niz prekršaja svojstvenih golmanima; na primer, ako mu treba duže od šest sekundi da se oslobodi lopte koju drži u rukama.

1) Povlačenje - Ako jedan igrač povlači drugog za dres ili za deo tela, to je faul. Sudije budno motre na povlačenje, koje je veoma frustrirajuće za igrača kojeg vuku.

2) Opasna igra - Ima mnoge oblike, često u vezi sa visokim ili neopreznim startom, koji je opasan za igrača na kojeg se startuje, kao i za igrača koji pravi start.

3) Opstrukcija - Ako je igrač postavljen između lopte i protivnika i ne pokušava da šutne loptu, to je ometanje protivnika (opstrukcija).

4) Šaputanje - Opasno i nesportske saplitanje predstavlja faul. Međutim, nekada je teško proceniti da li je igrač bio sapleten ili je namerno pao.

5) Start na igrača - Ako odbrambeni igrač startuje na igrača, a ne na loptu, to je faul. Zato što je teško prvo dodirnuti loptu prilikom starta sa leđa, najbolje je praviti startove spreda ili sa strane. Pogrešno proračunat klizeći start lako može rezultovati faulom.

21. Pravilo ofsajda

Pravilo 11, „Ofsajd“, verovatno je najkontroverznije i najredovnije prilagođavano pravilo u fudbalu. Po Fifinim Pravilima igre 2012, „igrač je u ofsajd poziciji ako je bliži protivničkoj gol-liniji i od lopte i od drugog poslednjeg igrača iz linije odbrane“. Ili drugim rečima, ako nema dva odbrambena igrača (od kojih je jedan obično golman) između napadača i gol-linije, napadač je u ofsajdu. Za prekršaje ofsajda dodeljuje se direktan slobodan udarac, iako nije protivno pravilima biti u ofsajd poziciji, radi se o prekršaju ako - u momentu odigravanja lopte od strane saigrača - igrač ima prednost od toga što je u ofsajdu ili ometa igru ili protivnika dok je u ofsajdu. Igrač koji dobija loptu direktno od udarca sa svog gola, iz auta ili kornera, ne može biti u ofsajdu. Pravilo je uvedeno da bi se napadači sprečili da kruže oko gola, što je dovodilo do utakmica koje se sastoje uglavnom od dugih šuteva sa jednog kraja terena na drugi - neprivlačna varijanta za gledaoce i igrače.

22. Veštine upravljanja loptom

Fudbaleri moraju biti u stanju da kontrolišu loptu - uglavnom nogama ali i bilo kojim drugim delom tela, osim rukama i šakama. Tim koji kontroliše loptu zadržava je u posedu. U ključne tehnike spadaju šutiranje i dodavanje, stroga kontrola (uključujući štopovanje prilikom kojeg se lopta „umrtvljuje“ stopalima, glavom, grudima ili butinom), trčanje sa loptom (dribling), šutiranje, startovi na loptu i igra glavom.

1) Prijem lopte grudima - Grudi igrača se mogu iskoristiti da se lopta kontroliše ili čak doda. Prilikom kontrolisanja lopte grudi „amortizuju“ loptu dok ona pada; kada se koriste za dodavanje, grudi se isture da dočekaju nadolazeću loptu.

2) Igra glavom - Ovo je važna veština u fudbalu jer daje igraču priliku da dosegne loptu koja je previše visoko da bi se kontrolisala na neki drugi način, osim glavom. Uglavnom se koristi za dodavanje i šutiranje na gol.

3) Kontrola butinom - Butina se koristi za prijem lopti koje pristižu iznad visine kolena ali previše nisko za grudi. Da bi se lopta kontrolisala, butina se malo spušta pre udara da bi se lopta amortizovala.

4) Građenje - Kada je igrač koji je u posedu lopte postavljen između lopte i odbrambenog igrača, to je poznato kao građenje ili „zaklanjanje“. Dok god osoba u posedu lopte igra njome, postupa savršeno ispravno.

5) Volej - Volejom se naziva šutiranje lopte pre nego što ona odskoči. Pošto lopta nije stavljena pod kontrolu pre šuta, teže je kontrolisati pravac udarca, ali se lopta veoma brzo pomera na drugo mesto.

23. Felširanje lopte

Da bi loptu zavio zdesna nalevo (iz igračeve perspektive) upotrebom desnog stopala, igrač udara u donju polovinu desne strane lopte unutrašnjom stranom kopačke. Da bi loptu zavio sleva nadesno desnim stopalom, igrač udara levu stranu lopte spoljnjim delom kopačke. U oba slučaja noga i stopalo nastavljaju zamah u suprotnom pravcu od nameravanog pravca leta kako bi zasekli loptu i podarili joj felš. Ova veština se koristi da bi lopta prošla iza odbrambenih igrača prilikom dodavanja, šutiranja ili izvođenja penala, kornera ili slobodnog udarca.

24. Formacije

Formacija tima na terenu predstavljena je kompletom od tri ili četiri broja. Na primer, 4-4-2 opisuje četiri odbrambena igrača, četiri vezna i dva napadača. Zbir brojeva je uvek deset, jer golmani nisu uključeni u formaciju. Tim obično počinje meč sa formacijom koja je bazirana na njegovom stilu igre, ali u skladu sa situacijom, tokom meča se to može menjati. Ako na primer tim koji ima vodstvo ne želi da rizikuje da primi gol, onda može uposliti defanzivniju formaciju. 25.Iz prve ruke Najraniji poznati oblik fudbala igrao se u Kini u drugom i trećem veku p.n.e. Igre nalik fudbalu su se takođe igrale u staroj Grčkoj i Rimu i u drugim ranim civilizacijama. Međutim, razvoj fudbala odigrao se uglavnom u Britaniiji u poslednjih hiljadu godina. Rani fudbal je prošao kroz mnoge oblike i „meč“ je često bio anarhično takmičenje između čitava dva sela. Tokom devetnaestog veka dostignut je ključni momenat u razvoju fudbala. Ranije u toku veka fudbal je postao veoma popularan u javnim školama. Ali bez standardizovanih pravila neke škole su favorzovale grublju igru, u šta je spadalo trčanje sa loptom u ruci, dok su drugi preferirali igru baziranu na driblingu. Fudbalska pravila - Godine 1863. održani su sastanci sa ciljem da se formalizuju pravila. U okviru ovog procesa ragbi fudbal je postao poseban sport i nastali su Fudbalska asocijacija kao i „fudbalska udruženja“ u kojima je zabranjeno igranje rukom. Prvo fudbalsko takmičenje, FA Kup, održano je 1872, a 1904. je osnovana Međunarodna fudbalska federacija. Međunarodna takmičenja - Nesumnjivo najznačajnije međunarodno takmičenje je FIFA Svetsko prvenstvo, koje se održava svake četiri godine. Uz gledanost iz celog sveta koja se izražava u milijardama gledalaca, nalazi se rame uz rame sa Olimpijskim igrama kao jedno od velikih ujedinjujućih globalnih sportskih takmičenja. Postoje Svetska prvenstva za muškarce i žene. Neka od mnogih drugih međunarodnih takmičenja uključuju: Evropsko fudbalsko prvenstvo, Kopa Amerika (prvenstvo Južne Amerike), Afrički kup nacija i Azijski kup. Klupska takmičenja - Mnogi navijači prate klupska takmičenja sa strašću koja je bez premca. Šampionati uključuju Premijer ligu (Engleska), La Ligu (Španija) i Seriju A (Italija). Neka takmičenja se igraju između klubova iz različitih zemalja, kao što je Kopa Libertadores (Južna Amerika) i Liga šampiona (Evropa).

26. Karakteristike fudbalera

Tipičan profil fudbalera zapravo ne postoji, mada je za vrhunske rezultate od suštinskog značaja velika fizička spremnost. Svakodnevni trening obuhvata vežbe za istezanje, uvežbavanje osnovne tehnike i planiranje i odigravanje taktičkih poteza. Trening traje jedan do dva sata, osim na dan utakmice, kada se zamenjuje vežbama za zagrevanje. Osim prirodnog talenta, vrhunski igrač mora da bude u dobroj fizičkoj kondiciji, da je brz i pokretan i da ima odličnu tehniku, pregled igre i snažan timski duh.

Uopšteno o fudbalu

1. Uvodne preambule

Fudbal (engleski: football, od engleski: foot - „stopalo“ i ball - „lopta“), kolektivni je sport koji se igra između dve ekipe, sastavljene od po jedanaest igrača. Fudbal je trenutno najpopularniji sport na svet. Igra se u preko 200 zemalja. Mogu ga igrati ljudi svih godišta i muškarci i žene. Često se o fudbalu govori kao o „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“. Igra se fudbalskom loptom na pravougaonom igralištu sa prirodnom ili veštačkom travom. Golovi su smešteni jedan nasuprot drugom na kraju uže strane igrališta. Cilj igre je ubaciti loptu u protivnički gol bilo kojim delom tela osim rukom. Jedino golman može u ograničenom prostoru, takozvanom kaznenom prostoru, igrati rukom. Pobednik utakmice je ekipa koja na kraju utakmice postigne više golova (pogodaka). Savremena fudbalska igra razvila se u Engleskoj posle stvaranja prvog fudbalskog saveza 1863. godine. Prva pravila datiraju iz iste godine, a sa manjim promenama održala su se i do danas. Najviše fudbalsko telo je FIFA. FIFA organizuje Svetsko prvenstvo u fudbalu.

2. Priroda fudbalske igre

Fudbal se igra po propisima koji se nazivaju pravila fudbalske igre. Svi igrači, 22 igrača, čine sve saglasno sa pravilima igre da zadrže loptu u posedu svoje ekipe i da je sprovedu u protivnički gol. Ekipa koja postigne više pogodaka na kraju utakmice je pobednik, a ako obe ekipe imaju jednak broj postignutih pogodaka, ili nijedna ekipa ne postigne pogodak, utakmica je nerešena (remi). Osnovno je pravilo da nijedan igrač osim golmana ne sme namerno da dodirne loptu dlanom ili bilo kojim delom ruke, osim ramenom. Međutim, igrači moraju izvesti aut upravo rukom, bolje rečeno sa obe ruke, jer izvođenje auta jednom rukom znači automatsku dodelu lopte protivničkoj ekipi. Iako se igrači najviše koriste nogom, dopušteno je igranje bilo kojim delom tela osim ruke. Igrači pokušavaju da se približe protivničkom golu sa loptom na razne načine: individualnom kontrolom poput driblinga, dodavanjem lopte saigraču ili udarcem prema golu što protivnički golman treba da odbrani. Protivnička ekipa nastoji da osvoji loptu presecanjem dodavanja ili uklizavanjem prema protivniku koji ima loptu. Uklizavanje je ograničeno; ako dođe do kontakta između igrača koji uklizava i onog koji ima loptu, dosuđuje se prekršaj, a lopta se daje ekipi čiji je igrač vodio loptu. Fudbal je dinamična sportska igra. Lopta je u igri sve vreme osim kada sudija zaustavi igru zbog njenog izlaska izvan granica igrališta ili nekog prekršaja u terenu. Nakon zaustavljanja, igra se nastavlja prema pravilima. U profesionalnim ligama, na utakmici je najčešći rezultat od najviše 3 gola. Na primer, u Premijer ligi u sezoni 2005/06, prosek golova po utakmici bio je 2,48. Golovi se postižu iz igre i iz kaznenih udaraca. Kazneni udarci su penali ako je prekršaj načinjen u obeleženom kaznenom prostoru, udaljenom 16 m od gola. Prekršaji, van toga prostora, se sankcionišu sa slobodnim udarcima. Fudbalska utakmica se ne može igrati bez golmana i kapitena. U pravilima fudbala, samo golman ima određenu ulogu. Svi ostali igrači mogu igrati na bilo kojem mestu na terenu. U modernom fudbalu, postoje, osim golmana, još tri osnovne pozicije: - napadači: čija je glavna uloga postizanje gola - vezni igrači: čija je uloga oduzimanje lopte protivniku, i dodavanje lopte svojim napadačima - bekovi: njihova je uloga sprečavanje protivničke ekipe da postigne gol. Ove se pozicije dalje razrađuju. Ta se razrada najčešće ogleda u postavljanju igrača na određenu stranu, na primer: postoje centralni (sredni) bekovi, levi i desni vezni igrači. Iako igrači igraju na unapred određenoj poziciji, oni mogu bez problema preći na neku drugu poziciju. Određivanje pozicije na kojoj će igrači igrati zove se fudbalska formacija. Formacija ujedno definiše i taktiku, a određuje je trener.

3. Istorija i razvoj

Igre koje su se temeljile na šutiranju lopte odigravale su se u mnogim zemljama tokom istorije. Najstarija igra o kojoj postoje dokumenti je cuju, koja se pominje tokom vojnih vežbi za vreme dinastije Čin u Kini (255.-206. pre nove ere). Ostale pradavne igre bile su kemari u Japanu i harpastum u Starom Rimu. Pravila fudbalske igre su doneta sredinom 19. veka da bi konačno ujedinila sve vrste fudbala koje su se igrale po raznim školama širom Velike Britanije. Prva su pravila izmišljena u Kembridžu 1848, ali nisu bila usvojena. Tokom 50-ih godina 19. veka brojni klubovi u državama sa engleskim kao maternjim jezikom igrali su fudbal koji se razlikovao od jednog do drugog mesta. Neki su klubovi donosili sopstvena pravila, a najpoznatija su bila „Šefildska fudbalska pravila“ iz 1867. Takođe, 1862, Džon Čarls Tring izneo je svoju vrstu pravila koja su imala uticaja u stvaranju prvih „fiksnih“ pravila. Sva ova pravila su imala pozitivnu posledicu; stvaranje prvog fudbalskog saveza, dana 26. oktobra 1863. Prvo okupljanje saveza bilo je u Freemason�s Tavern u ulici Great Queen Street u Londonu. U Freemason�s Tavern, tokom pet susreta između oktobra i decembra, doneta su službena pravila koja su, sa manjim izmenama, na snazi i danas. Na završnom sastanku, klub Blackheath povukao se iz saveza zbog izbacivanja dva pravila; prvo, u kojem je pisalo da je dopušteno igrati rukom bilo gde na terenu i drugo, u kojem je dozvoljeno udaranje po nogama. Danas, pravila donosi IFAB (International Football Association Board). Ovo je telo osnovano 1886. posle sastanka u Mančesteru. Na tom su sastanku učestvovali, osim engleskog, i škotski, velški i irski fudbalski savez. Najstarije fudbalsko takmičenje je engleski FA kup, prvi put održan 1872. Engleska je takođe dom najstarije lige, osnovane 1888. od strane Aston Vile. Originalni sistem takmičenja okupljao je 12 ekipa iz srednje i severne Engleske. FIFA je osnovana 1904. u Parizu, obećavši da će poštovati i pokušati da unapredi fudbalska pravila. Povećana popularnost fudbala na međunarodnom nivou dovela je da IFAB primi FIFA-u pod svoje okrilje 1913. godine. U današnje vreme, IFAB se sastoji od četiri člana iz FIFA-e, kao i od jednog predstavnika iz svakog od četiri britanska saveza. Danas, fudbal svoj status najpopularnijeg sporta na svetu duguje jednostavnim pravilima i minimalnoj opremi. Fudbal se danas igra na profesionalnom nivou u više od dvesta zemalja sveta, a zanimljivo je napomenuti da je, prema FIFA-i, veći broj amatera nego profesionalaca. Takođe, FIFA je 2001. objavila da preko 250 miliona ljudi igra fudbal redovno za neki profesionalni ili amaterski klub. U velikom delu sveta, fudbal zbog činjenice da je ekipni sport, zbližava ljude i poboljšava odnose između mesta, gradova, pa čak i država. Američka TV-stanica „ESPN“ tvrdi da je plasman Obale Slonovače na Svetskom prvenstvu 2006. prekinuo građanski rat u toj afričkoj zemlji. Nasuprot tome, dobro je poznat slučaj „fudbalskog rata“ između Hondurasa i Salvadora, kao i nemili događaj na Maksimiru 1990, na utakmici između Dinama i Crvene zvezde.

4. Pravila igre

Kada je u Engleskoj oko 1650. godine ukinuta zabrana igre loptom uvedene kraljevskim dekretom 1314. godine igra se brzo širila po školama. Nekih određenih pravila nije bilo, osim što se nije smelo igrati rukama. Igrači po školama su se podelili u dva tabora: - pristalice ragby running game (ragbija) gde se lopta mogla igrati rukom i - pristalice dribling game (fudbala) gde se isključivo igralo nogom Godine 1855. u Šefildu i Kembridžu osnovani su prvi engleski fudbalski klubovi. Povećanjem broja klubova nastala je potreba za organizovanom igrom. Pristalice dribling game prihvatile su 1863. pravila koja je za ovu igru napravio M. Tring (1862) rektor škole u Uppinghamu i iste godine u Londonu osnovali prvi fudbalski savez Football Association koji je propisao 13 pravila za igru. Tek od te godine može se govoriti o fudbalskoj igri u današnjem smislu. Pravila su propisivala: - Veličina igrališta je bila utvrđena na 200 jardi h 100 jardi (182,88 m h 91,44 m) i razmak između stativa na golu 7,96 jardi (7,28 m). Na golu nije postojala prečka. - Ekipa se sastojala od 11 igrača. - Svako igranje rukom i glavom bilo je zabranjeno, protivnik se mogao napadati samo ramenima i grudima. - Posle svakog pogotka ekipe su menjale strane. - Nešto kasnije dimenzije igrališta su smanjene na 140 h 70 jardi Od tada pa do 1929. pravila su se usavršavala i proširivala novim odredbama. Dopune pravila izvršena su ovim redom: - 1864. je izvršena prva dopuna kojom su propisane fudbalske cipele. - 1866. uvedeno je pravilo ofsajda. Ofsajd je bio kada igrač primi loptu na protivničkoj polovini, a ispred sebe nema najmanje tri igrača. Do te godine u ofsajdu je bio svaki igrač, koji je u mo

Dinarski račun: 160-505568-64 (uplata u dinarima) Banca Intesa

Devizni račun: 160-76567969 (uplata u dolarima $)Banca Intesa

Devizni račun: 160-76587854 (uplata u EUR) Banca Intesa

Matični broj: 28830718

Poreski broj- PIB: 110613597

Registarski broj: BZF 114/2018

Šifra delatnosti: 9499

Our Location:

BELGRADE ● SERBIA ● EUROPE 11211 Belgrade, Borča, Sonje Marinković 1/b

Email address:
office@fondacijaplanetarnisportskigrad.com dragisabogdanov.gile@gmail.com

Phone mobile and mobile:

Phone: +381 (11) 33 25 202

Mobile: +381 (65) 33 25 202

Popularizacija i humanizacija sporta, sportske solidarnosti, fizičke kulture i rekreacije

Izrada web sajta by Frozen-code