416

TREBA ZNATI

Najraniji oblik skijanja poznat je kao

telemark, a naziv je dobio po

norveškim planinama u ko

jima se

prvobitno razvio sed

desetih godina

19. veka. Tele

mark cipele spojene su

sa skijom samo na prstima, čime se

olak

šava podizanje stopala i skije pri

prelasku preko ravnih površina.

STAZE

Dužina ski staze za alpske discipline nije propisana; one poznatije koriste se već

dece

nijama i za to vreme su uglavnom ostale nepromenjene. Staze za brze skijaške

discipline osmišljene su tako da takmičari moraju da se izbore sa strmim nizbrdicama,

oštrim skretanjima i ravnim površinama. Slalomske trke se voze na manje zahtevnim

stazama, sa

putanjom koja je relativno pravolinijska. Sve staze jasno su obeležene

kapijama u boji kroz koje takmičari treba da prođu. Muške trke su duže i imaju veći broj

kapija nego ženske.

Prvi spust u kome su korišćene

alpske skije i cipele održan je 1921. u

Švajcarskoj. Godine 1930. discipline

slalom i spust priznate su kao

zvanični sportovi, a 1936. postaju

olimpijskim disciplinama.

Rukavice

Rukavice štite šake

od hladnoće i ne

smeju da prelaze

lakat; nisu

obavezan deo

trkačke opreme, ali

malo koji skijaš se

trk

a bez njih.

Redni broj

Svaki takmičar mora da nosi

standardni prsluk od poliestera na

kome je napisan njegov startni broj

za trku.

Druga koža

Takmičari nose

tesna odela da bi

smanjili otpor

vazduha koji ih

usporava; odela

mogu da imaju

štitnike na

cevanica

ma i

ramenima.

Reč „slalom" potiče iz norveškog, a

znači „blaga nizbrdica". Alpski skijaši

najpre uče da voze slalom, pa tek

onda spust.

Štapovi

Skijaški štapovi služe za

održavanje ravnoteže prilikom

naglih skretanja, kada skijaš

prebacuje težinu sa jedne na

drugu stranu.

PREGLED SPORTA

Alpsko skijanje je uzbudljiv sport koji zahteva brzinu i okretnost. Milioni skijaša

svake zime uživaju u ovom sportu u nekom od brojnih skijališta na svetu, ali mali

broj njih učestvuje u zvaničnim trkama. U alpskom skijan

ju postoji pet zvaničnih

vrsta takmičenja. Dve od njih su brzinske

spust i superveleslalom. Slalom i

veleslalom su više tehnička takmi

čenja i zahtevaju veštinu i okretnost. Peta,

„kombinovana" disciplina zahteva i brzinu i tehniku.

PROFIL TAKMIČARA

lak

o je sila gravitacije glavni pokretač u

alpskom skijanju, ovaj sport zahteva visok nivo

kondicije. Najveći deo posla obavljaju noge;

gornji deo tela i ruke služe uglavnom za

održavanje ravnoteže. Posebno su važni mišići

donjeg dela nogu, jer se uz pomoć nj

ih skijaš

naginje unapred.

ALPSKO SKIJANJE

←

→

SMRTONOSNA PADINA

NAJBRŽI I NAJOPASNIJI SPUST ODRŽAVA SE U HANEN

KAMU,

BLIZU KICBILA U AUSTRIJI. OVA TRKA SE ODR

ŽAVA NA TOM

MESTUOD 1931. GODINE, A TAKMIČARI PRILIKOM SPUSTA

DOSTIŽU BRZINU OD 150 KILOMETA

RA NA ČAS (93 MILJE NA

SAT). TRKA SE ODRŽAVA NA STA

ZI ZVANOJ ŠTRAJF, KOJA

POČINJE ,,MIŠOLOVKOM“, SKOKOM OD 50 METARA (164 STOPE),

KOJI SE NEKOLIKO PUTA ZAVRŠIO FATALNO.

POSLE ZVUČNOG

SIGNALA

Takmičar prolaskom kroz

elektronsku kapiju pokreće

štopericu i p

ristupa stazi.

Dva zvučna signala praćena

jednim višim tonom

predstavljaju znak za start.

OTVORENO I ZATVORENO

Staze za alpsko skijanje se prave na održavanim padinama,

odnosno stazama, uz pomoć parova zastavica u boji, zvanih kapije.

Kapije su najrazmaknutije za spust, a najzbijenije za slalom. Kapija

čije su zastavice smeštene jedna pored druge zove se „otvorena"

kapija. Kod „zatvorene" kapije zastavice su smeštene jedna ispred

druge. Otvorene kapije označavaju pravac kojim takmičar treba da

se spusti ni

z padinu, dok zatvorene primoravaju takmičare da

naizmeničnim skretanjem prate prirodnu putanju nizbrdice.

Klizav teren

Staza se posipa solju i vodom da bi se otopio gornji sloj

snega i stvorio sloj leda, čime se takmičarima

obezbeđuje maksimalna brzina.

Na vrhu

Staze za spust i

superveleslalom počinju

blizu vrha planine.

ALPSKO SKIJANJE

ZIMSKI SPORTOVI

Usecanje

Zaleđene staze su najbolje, jer su dosta trajne,

mada se na oštrim krivinama stvaraju brazde.

Raščišćavanje

Većina trka se održava na

stazama na ko

jima se

inače skijaju turisti;

međutim, najstrmije padine

rezervisane su isključivo za

trke.

Uhvaćen u mrežu

Delovi staze oivičeni opasnim strminama

obezbeđeni su mrežom, da skijaši ne bi pali

niz njih; preko čvrstih objekata koji bi mogli

naneti povredu p

ostavljene su strunjače.

Strmi pad

Najduže

staze su duge po 5

km (3 mi), a u mu

škim trkama imaju

visinsku razli

ku i do

1000 m (1281 ft).

Deljenje na dva

Vreme za koje

takmičar pređe prvu polovinu

staze pokazuje gledaocima kakve

su šanse da se ostvari naj

brže

vreme u dosadašnjem delu

takmičenja.

TU JE KRAJ

Linija cilja označena je ogromnom

kapijom. Takmičari često na velikom

ekranu blizu cilja mogu da vide vreme

za koje su završili trku.

Ravnina

Donji delovi staze

umeju da budu

mnogo ravniji od

gornjih;

takmičari

moraju u ravninu

da uđu

maksimalnom

brzinom da ne bi

izgubili zalet.

Gledalište

Gledaoci stoje

duž staze i

navijaju tako što

zvone velikim

klepetušama.

ZANIMLJIVOSTI

Maksimalan broj kapija na stazi za

muški veleslalom; minimalni broj je 56.

Že

nske trke imaju od 46 do 58 kapija.

SAVITLJIVO, NESALOMIV

Prvobitne staze za slalom bile su obeležene motkama od

bambusa. Osamdesetih godina dvadesetog veka takvi kruti

štapovi zamenjeni su zglobnim kapijama od savitljive plastike,

koje u dnu imaju šarku.

POBEDNIČKA TAKTIKA

Alpske discipline su trke u kojima se takmičari nadme

ću da

ostvare najkraće izmereno vreme prelaska staze.

Takmičarima u spustu dozvoljeno je da tri dana pre

takmičenja vežbaju na stazi kako bi pronašli najbolju putanju.

Takmičari u sl

alomu, pak, previše bi oštetili stazu prilikom

treninga, tako da pre trke imaju samo jedan sat da isprobaju

stazu.

Minimalan broj minuta neophodnih za

prelazak staze u spustu. Ako se staza može

preći za kraće vreme od toga, mora da se

produži.

0,01

Deo s

ekunde u koji se meri vreme u

trkama.

120

Prosečna brzina u kilometrima na sat

koju postiže takmičar u spustu.

600

Maksimalna visinska razlika

razlika u nadmorskoj visini između starta i

cilja trke

za ženski spust.

417

←

→

418

SKIJAŠKA ODEĆA

Takmičari u

alpskim disciplinama nose što manje

odeće da bi bili aerodinamičniji. Komotna odeća stvara

otpor, što usporava skijaša. Međutim, takmičarski

kombinezon mora da dopušta mini

malnu

propustiljivost vazduha

drugim rečima, ne srne biti

tretiran na način koji

bi ga učinio potpuno

nepropustljivim i smanjio vazdušni otpor. Takmičarima

je dozvoljeno da delove tela zaštite mekim štitnicima.

Štitnici ne smeju da menjaju prirodni oblik

takmičarevog tela na način koji bi umanjio čeoni otpor.

Na primer, smeju da nose

štitnike za leđa. Štitnici

prolaze rigoroznu kontrolu kako bi se osiguralo da ne

pružaju aerodinamičku prednost.

KACIGA

Svi takmičari u alpskim disciplinama

moraju da nose sigurnosnu kacigu.

One smeju da pokrivaju samo gla

vu i

uši; spojleri i stabilizato

ri su

zabranjeni.

Samo udri

Zaštitna školjka je

napravljena tako da

izdrži više udaraca

bez potrebe da se

zameni.

SKIJAŠKE CIPELE

Cipele za alpsko skijanje

se proizvode od tvrde

plastike; tesne su i čvrsto

drže stopalo, pa

predstavljaju jaku vezu

između

nogu i skija.

Stopalo ne može da se

pomera u cipeli, ali donji

deo noge može da se

savije unapred.

Meki dodir

Donji deo noge

okružen je debelom

postavom.

Čvrsti gornji sloj

Vrhunski alpski skijaši

nose najtvrđe cipele;

početnici nose nešto

mekšu obuću.

Kli

klak

Kopče ne smeju previše

da se stegnu, da ne bi

ometale cirkulaciju.

Glomazna peta

Debeli đon se kači

za skiju.

Skijaške kopče

Kopče vezuju cipelu

za stopalo.

Fine obline

Takmičari u spustu

koriste zakrivljene

štapove koje drže

uperene unazad da bi

manjili otpor

vazduha.

SKIJE I VEZOVI

Svaka alpska disciplina zahteva određenu vrstu skija. Ski

ja za

alpsko skijanje ima specifičan oblik. Kad se gleda sa strane

primećuje se blago ispupčenje, odnosno zakri

vljenost

takav

oblik raspoređuje težinu skijaš

a duž skije. Savremene skije

takođe poseduju bočni luk

obe ivice skije sužavaju se od

vrhova prema unutra, tako da je skija najuža na središnjem

delu. Zahvaljujući takvoj strukiranosti ivica skija se lako useca u

sneg i time olakšava skretanje.

VELESLAL

Skije koje se koriste u

veleslalomu i supervele

slalomu su kombinacija

skija za slalom i spust.

Duže su, da bi stvarale

ubrzanje, ali su umere

no strukirane ka sredini

radi lakšeg skretanja.

SPUST

Dugačke i široke skije

stvaraju najveće ubrza

nje, jer

bolje klize po

površini snega. Međutim,

široke skije su teže za

upravljanje. Ski

je za

spust su blago strukirane

radi lakšeg skretanja.

Zadnja ivica

Skije za slalom imaju ravnu

petu (zadnji vrh skije) da

zadnji deo skije ne bi

proklizavao prilikom oštrih

skretanja.

Dupli vrh

Zaobljena peta

olakšava skijanje na

neravnom terenu.

Traka

Ruka se kroz traku

uvlači odozdo; traka

se drži između

dlana i drške štapa.

NAOČARE

Za zaštitu očiju u svim vremenskim prilikama

neophodne su skijaške naočare koje dobro pašu

Neka stakla čak poboljšavaju vidljivost pri slabom

svetlu.

Lagani

Štapovi se prave od

aluminijumskih šipki.

Prsten

Plastični prsten

sprečava upadanje

štapa u sneg.

SLALOM

Najkraće alpske skije

koriste se za slalom, u

kome takmičari žrtvuju

brzinu zarad l

akšeg ma

nevrisanja. Bočni luk je

dublji nego na drugim

skijama, tako da se skija

useca u stazu i spremno

ulazi u zaokret.

Jaka traka

Široka traka čvrsto

drži naočare na

mestu.

Tonirana stakla

Boja stakala na naočarama

smanjuje odsjaj sunca.

ŠTAPOVI

Skija

šu štapovi služe za održavanje ravnoteže i kao

pomoć u prebacivanju težine. Dužina štapa zavisi od

visine skijaša: kada blago savije kolena, štapovi treba

da mu dopiru tik iznad lakta.

PRAISTORIJA

NAJSTARIJA SKIJA NA SVETU JE STARA

OKO 4.500 GODINA. OSTACI

OVE

DRVENE SKIJE NAĐENI SU U JEDNOJ

MOČVARI U ŠVEDSKOJ. VE

RUJE SE DA

SU SKIJANJE IZMISLILI PRECI NARODA

SAMI U LAPONIJI.

Klizanje

Klizna površina skije presvučena je

voskom da bi ostala glatka.

Dužina

Skije za spust moraju biti duga

čke

minimum 210 cm (

6 ft 11 in).

Svod

Središnji deo skije je zakrivljen tako da

uglavnom ne dodiruje sneg.

Na svom mestu

Kacigu u mestu drži

postavljeni kaiš koji se

kopča ispod brade.

←

→

419

OSVAJANJE PADINA

Za svaku alpsku disciplinu potrebne su različite veštine.

U brzinskim trkama

pobedu odlučuje vreme ostvareno prilikom samo jednog spusta. Kada vodeći

skijaši pogreše, ili oni potpuno nepoznati imaju sreće, rang liste se potpuno

preokrene. Takmičari u tehničkim disciplinama se takmiče iz dva pokušaja, oba

u istom

danu, a vremena koja ostvare u te dve vožnje se sabiraju da bi se

dobila konačna rang lista. U alpskoj kombinaciji takmičari se rangiraju na

osnovu zbira vremena koja ostvare u spustu i slalomu. Za superveleslalom

potreban je poseban setveština. Međutim,

kao i u ostalim slalom trkama,

zabranjeno je vežbanje na stazi: superveleslalom se vozi jedanput, i samo

jedanput.

SPUST

Staze su obično dugačke

2,5

5 km (1,5

3 mi), i da bi

se odvozile mora proteći bar

jedan minut

a za većinu je

potrebno oko dva. Postoje

ograničenja u pogledu

nagiba padine: muške staze

ne smeju da imaju visinsku

razliku veću od 1OOO m

(3280 ft), dok ženske moraju

da imaju visinsku razliku

manju od 700 m (2300 ft).

SUPER

DŽI

Superveleslalom je najno

vija disciplina u alpskom

skijanju; uved

ena je 1982.

godine. Super

dži, kako ga

zovu, spoj je spusta i ve

leslaloma. Staza za spust

označena je kapijama za

veleslalom, ali su one dosta

razmaknute, kako bi trke bile

gotovo jednako brze kao u

spustu.

U boji

Staza za spust

obeležena je

širokim k

apijama

iste boje.

Održavanje brzine

Kapije su razmaknute da

bi obezbedile veliku

brzinu, ali je skijašu

sledeća kapija uvek na

vidiku.

Tanke

Skije za slalom su

najuže alpske skije.

RED VOŽNJE

Startna pozicija skijaša može uticati na ishod trke. Prilikom

ožnje u snežnim uslovima, skijaše koji nastupaju među prvima

usporava svež sneg i oni koji voze kasnije mogu ih nadmašiti. U

slalomu je prva startna pozicija prednost, jer staza još nije

izbrazdana ranijim vožnjama. Prvo nastupa 15 najbolje

rangiranih takm

ičara. 0 njihovim startnim pozicijama odlučuje

žreb. Ostali takmičari startuju po redosledu na svetskoj rang listi,

li drugoj slalomskoj vožnji, 15 najbržih iz prve vožnje nastupaju

obrnutim redosledom.

VELESLALOM

Kao najduža tehnička

disciplina, veleslalo

m se

vozi na stazama punim

zaokreta, ali za razliku od

slaloma, u veleslalomu

svaka kapija ne zahteva

pramenu pravca. Broj

zaokreta iznosi oko 13

procenata visinske

razlike staze u metrima.

Od vrha do dna

Staze za veleslalom

imaju visinsku razliku od

oko

300 m i

(984 ft).

Miks

U veleslalomu su

podjednako zastupljene

otvorene i zatvorene

kapije.

Promena boje

Staze za slalom su

uvek naizmenično

obeležene kapijama

različitih boja.

Putokaz

Staza za super

dži

uglavnom ima

otvorene kapije.

SLALOM

lako predst

avlja najbez

bedniju disciplinu, slalom se

smatra tehnički najza

htevnijom trkom u alpskom

skijanju. Svaka staza po

seduje kombinovane ka

pije

kojima se proveravaju

veštine takmičara, uklju

čujući i kapije postavljene

tako da usporavaju takmi

čara usmer

avajući ga hori

zontalno umesto nizbrdo.

Linija spusta

Horizontalno odstupanje

kapija od zamišljene prave

linije tako je malo da je staza

gotovo prava.

Lučna ivica

Duboki bočni luk

omogućava efikasnije

skretanje.

Široki vrhovi

Prednji (i zadnji) deo

ije je širok radi

stabilnosti.

Na samom vrhu

Skije za slalom imaju špicasti prednji vrh

da ne bi zapinjale o sneg.

Prsti i peta

Prsti (i peta) se

pričvršćuju za

skiju uz pomoć

vezova.

U sredini

Vezovi se kače na skije tik

iznad središnje tačke.

Strukirane

Skije za veleslalom

imaju plitak bočni luk.

Zavrtanj

Vezovi se pode

šavaju prema

veličini cipele

okretanjem

zavrtnja.

Integrisani

Skije za alpsko

skijanje prodaju

se zajedno sa već

montiranim

vezovima.

Visinska razlika

Prosečna razlika u

nadmorskoj

visini

između dve kapije

iznosi 9 m (30 ft).

Lako otpuštanje

Pritiskom na polugu

cipela se odvaja.

Padanje

Vezovi se

podešavaju tako da

izdrže izvesnu silu

pre nego što

otpuste cipelu.

Kočnice

Stoperi se zari

vaju u sneg kada

je cipela odvoje

od skij

Brzina pre svega

Ova široka skija raspoređuje težinu

skijaša i obezbeđuje veliku brzinu.

Zaobljen vrh

Vrh je nizak i zaobljen da bi

skija bila aerodinamična.

ALPSKO SKIJANJE

ZIMSKI SPORTOVI

←

→

420

STATISTIKA

OLIMPIJSKE MEDALJE (UKUPNO)

BROJ MEDALJA

ZEMUA

105

AUSTRIJA

ŠVAJCARSKA

FRANCUSKA

SJEDINJENE DRŽAVE

ITALIJA

NORVEŠKA

NEMAČKA

ŠVEDSKA

KANADA

HRVATSKA

ZAPADNA NEMAČKA

UJEDINJENI NEMAČKI TIM

SLOVENIJA

ŠPANIJA

LUKSEMBURG

TEHNIKA

Da bi se postigao visok nivo skijaške veštine potrebno je nekoliko godina. Većina

vrhunskih alpskih skijaša počelo je da skija još pre polaska u školu. Tek nekolicina

najboljih skijaša na svetu uspela je da pobedi u više disciplina. Na primer,

Švajcarac Pirmin Curbrigen

osvojio je 1980. godine medalje u spustu,

superveleslalomu, veleslalomu i alpskoj kombinaciji. Ipak, većina skijaša se

opredeljuje ili za brzinske, ili za tehničke discipline.

SKRETANJE

Onome ko nikada nije stao na skije, skretanje deluje komplikovano. Svakako daje potrebno

puno vežbe da bi se napravio zaokret u punoj brzini, ali zahvaljujući obliku savremenih skija,

skretanje je lakše nego ikad. Najnovija tehnika je takozvani karving: primera radi, skijaš

prebacuje težinu na levu skiju, tako da se njena spoljna ivica useca u padinu. Skija se savija

prema obliku terena i rotira se ulevo.

SPUST

U brzinskim disciplinama

skretanje je minimalno, jer

usporava takmičara. Kada je

potrebno korigovati kretanje

da bi se održao pravac,

takmičari se osla

njaju na

snagu

i ravnotežu da bi ostali

na nogama.

Promena položaja

Skijaš se naginje svom

težinom na donju skiju.

ZLATNE OLIMPIJSKE MEDALJE U

ŽENSKOJ KONKURENCIJI

GODINA

SPUST

VELESLAL0M

SLALOM

2010

SAD

NEM

2006

AUT

SAD

ŠVE

2002

FRA

1998

NEM

ITA

NEM

1994

NEM

ITA

ŠVA

1992

KAN

ŠVE

AUT

1988

GDR*

KAN

GDR

1984

ITA

SAD

ITA

1980

AUT

LIH

1976

GDR

KAN

GDR

1972

ŠVA

SAD

1968

AUT

KAN

FRA

1964

AUT

FRA

1960

GDR

ŠVA

KAN

1956

ŠVA

GDR

ŠVA

•Istočna Nemačka

Znakovi na putu

Kapije u spustu su često

ostavljene na prirodnim

krivinama duž staze.

Saginjanje

Takmičar se prilikom

skretanja saginje što više

može da bi održao brzinu.

Samo ravno

Pognuti skijaš drži skije

paralelno da bi ponovo

dobio ubrzanje.

Tesno

Skretanje mora da prati

stazu; ako se skren

previše usko ili široko,

gubi se na vremenu.

ZLATNE OLIMPIJSKE MEDALJE U

MUŠKOJ KONKURENCIJI

GODINA

SPUST

VELESLALOM

SLALOM

2010

ŠVA

ITA

2006

FRA

AUT

2002

AUT

FRA

1998

FRA

AUT

NOR

1994

SAD

NEM

AUT

1992

AUT

ITA

NOR

1988

ŠVA

ITA

1984

SAD

ŠVA

SAD

1980

AUT

ŠVE

1976

AUT

ŠVA

ITA

1972

ŠVA

ITA

ŠPA

1968

FRA

1964

AUT

FRA

AUT

1960

FRA

ŠVA

AUT

1956

AUT

SLALOM

U slalomu takmičari

moraju da skreću da

bi prošli kroz kapije.

Vrhunski takmičari

prave zavoje tik uz

kapij

u, da bi im putanja

bila što ravnija i što

kraća. Dozvoljeno

je da odgurnu kapije u

stranu uz pomoć tehnika

obaranja kapije.

Štitnici

U slalomu je

dozvoljeno nošenje

tvrdih štitnika na

podlaktici radi zaštite

od povreda.

Obaranje iznutra

Najjednostavniji

način

obaranja kapije jeste

upotreba unutrašnjeg

dela podlaktice.

Brze kapije

Savremene kapije za slalom

imaju zglob u dnu, tako da

se savijaju u stranu i Izmiču

sa putanje skijaša.

Unakrst

Vrhunski slalomaši telom

napadaju kapiju, dok im

skije prolaze isp

red nje;

ta tehnika

poznata je kao

unakrsno blokiranje.

Gore

dole

Slalomaši u jednoj trci

skrenu i po 60 puta.

Obaranje spolja

Neiskusniji skijaši često obaraju

kapiju spoljašnjim delom ruke.

←

→

Polećemo

Skokovi nizbrdo, odnosno preleti, dešavaju se

kada skijaš naiđe na strmu prelomnicu.

Niski doskok

Peta, odnosno rep

skije, prva dodiruje

podlogu, a skijaš

kolenima amortizuje

udar dok se spušta u

čučeći položaj.

Kaciga

lako se

skijaš! najčešće

vinu tek nekoliko

metara iznad tla,

zbog brzine kojom

kreću

neophodna im je

kaciga.

Nemoj da visiš

Repovi skija se isprva

obese nadole, a vrhovi

počnu da se podižu.

Ostani pri zemlji

Takmičar se ne odguruje pri

odvajanju od podloge; skok treba da

bude dug, ali ne i visok.

Ispravi se

Skijaš mora da drži

skije

u istom nivou i da

ih uperi nadole da bi

smanjio otpor vazduha

i da bi leteo pravo

napred.

SUPERBRZO

Trenje između skija i snega je

neznatno, pa brzinu skijaša

najviše ograničavaju zaokreti i

otpor vazduha. Da bi umanjili

otpor vazduha, skijaši maksimal

o smanjuju površinu prednjeg

dela tela tako što zauzimaju nizak

stav sa uvučenim rukama.

U š

Savijena kolena, zajedno sa šakama i

podlakticama, zatvaraju oštar ugao koji seče

vazduh.

Ravno držanje

Skočni zglobovi moraju da drže skije ravno

pritisnute na podlogu, da se ivice ne bi usecale

u sneg i usporavale skijaša.

Na čelu

Šake se drže ispred lica sa

dlanovima okrenutim nagore.

Štapovi prate

liniju tela

Štapovi su iza leđa

zakrivljeni prema

unutra, tako da se

prstenovi na štapu ne

vide gledajući

spre

da.

Kao klupko

Gornji deo tela

je sklupčan

preko butina.

Oslonac

Težište je napred,

na cevanicama.

Glavu dole

Glava se spušta

između ramena, ali

tako da

skijaš može da

gleda ispred

sebe.

SKOKOVI

Takmičari u slalomu retko se odvajaju od podloge, ali brže t

rke

često podrazumevaju i skokove. Takmičari u spustu, koji se

kreću brže nego vozila na autoputu, u jednom skoku prelete i po

80 m (160 ft). Da bi se sprečile povrede prilikom skokova pri

takvoj brzini neophodno je veliko umeće. Takmičari koji padnu

pri d

oskoku oslanjaju se i na opremu: vezovi otpuštaju skije, a

glatki kombinezon im omogućava da nastave da se klizaju i

postepeno i bezbedno se zaustave.

VER0VATN0 NAJVEĆI SKUAS SVIH VREMENA JE

HRVATICA JANICA KOSTELIĆ, SVESTRANA TAK

MIČARKA KOJA JE OSVOJILA

ČETIRI OLIMPIJSKA

ZLATA. TOKOM SEZONE 2006. KOSTELIĆEVA

(ROĐENA 1982.) JE POBEDILA NA TRKAMA

SVIH

PET ALPSKIH DISCIPLINA. OSVOJILA JE SVETSKO

PRVENSTVO

SLALOMU I ALPSKOJ KOMBINACIJI

2003.

2005. GODINE, A U 2005. GODINI JE ODNELA

TITULU

SPUSTU.

ŽE OD PADANJA

Takmičari u spustu nisu najbrži skijaši na svetu; ta titu

pripada brzinskim skijašima. Brzinsko skijanje se nalazi izvan

zvaničnih pravila alpskog skijanja: skije za brzinsko skijanje

su duže i šire nego u regularnom alp

skom skijanju, a s

kijaši na

udovima i kacigi nose laga

ne spojlere od gume da bi im telo

bilo aerodinamičnije. U brzinskom skijanju skijaši se spuštaju

pravo niz stazu dugu 1 km (3280 ft). Brzina im se beleži na

pola puta, da bi na donjem delu staze mogli bezbedno da

uspore

. Trenutni svetski rekord drži Italijan Simone Origone,

koji je postigao brzinu od 251,4 km/h (156,2 mph) u aprilu

2006. To je brže čak i od krajnje brzine koje se postiže u

skajdajvingu (193 km/h, odnosno 120 mph).

IZ PRVE RUKE

Prva zabeležena skijaška tr

ka održana je u

Tromseu u Norveškoj 1843. godine. Do ka

snog

devetnaestog veka takmičenja su po

čela da se

održavaju širom Evrope i Severne Amerike.

Tadašnji skijaši koristili su telemark opremu.

Takmičenja u spustu sa savremenim alpskim

skijama i prema sa

vremenim pravili

ma održavaju

se od 1921. godine; prvi sla

lom održan je 1922.

Godine 1936. alpsko skijanje je po prvi put

postalo deo programa Olimpijskih igara.

Veleslalom je uvršten u olimpijske discipline

1950, a superveleslalom je uveden 1982. godine.

RUKOVODEĆE TELO

Federation Internationale de Ski (FIS; Međunarodna skijaška

federacija) je upravljačko telo koje reguliše sva skijaška

takmičenja, uključujući, pored alpskog skijanja i brzinsko

skijanje, nordijsko skijanje (kao što su ski skokovi i skijaš

trčanje), snoubording i skijanje slobodnim stilom (akrobacije).

FIS je osnovan 1924. godine. Sedište mu je u Švajcarskoj i

broji 111 zemalja članica.

ZANIMLJIVOSTI

328

Broj skijaša koji su postigli

brzinu od 200 km/h (124 mph) ili više, koja

se uglavn

om postiže na stazama visoke

nadmorske visine.

3,65

Broj ljudi na njih 1000 koji

se svakog dana povrede na skijanju.

Minimalan broj sekundi između

startovanja dva takmičara u spustu.

Guraj dalje

Dok skok traje, skijaš

mora da ostane pognut

unapred, kako

bi bio

spreman za doskok.

ALPSKO SKIJANJE

SPORTOVI SA ŽIVOTINJAMA

421

NENADMAŠNA

←

→

Alpsko skijanje

Our Location:

Email address:

Phone mobile and mobile: