074

TREBA ZNATI

Fudbal se po australij

skim

pravilima izuzev u Australiji igra

u više od 20 zemalja. Popularan

je u Britaniji, na Novom Ze

landu,

u Indoneziji, Južnoj A

frici, Kanadi

i Japanu.

AUSTRALIJSKI

FUDBAL

Veliko finale Australijske

fudbalske lige (AFL), koje se

održava jednom godi

šnje, privlači

publiku od skoro 100.000 ljudi, što

ga čini najposećenijom svet

skom

utakmicom prven

stva za domaće

klubove.

Ženski fudbal po australij

skim

pravilima se takođe raširio po

mnogim zemljama kao što su

jedinjene Države, Britanija, Novi

land, Kanada i Papua Nova

Gvineja.

PREGLED IGRE

Australijski fudbal

poznat među lokalnim stanovništvom kao „fudbal po ozijev

skim

pravilima" ili ,,futi“

neverovatno je teška i dinamična igra. Dve ekipe od po 22 igr

ača

(18 na terenu, 4 koji mogu ulaziti u igru kao zamene) demonstriraju veliku hrabrost u

svojim žestokim napadima na protivnika i loptu, koja se dodaje neve

rovatnom

preciznošću preko terena ovalnog oblika. Cilj igre je postići poene šutiranjem lopte

kroz komplet golova napravljenih od četiri uspravne stative. Nakon četiri četvrtine od

po 20 minuta pobeđuje tim koji je sakupio više poena.

Australijski fudbal je najpopularniji zimski sport u Australiji.

Domaća i gostujuća

oprema

Domaći tim nosi šortseve

koji

se slažu sa timskim

bojama. Gostujući tim nosi

beli šorts, a ukoliko oba tima

imaju dresove slične boje,

mora nositi dres neke druge

boje, odnosno gostujući

dres.

PROFIL IGRAČA

Igrači australijskog fudbala su

obično visoki i atletske građe. Brzi

su trkači

i moraju imati dovoljno

kondicije za kontinuirano trčanje.

Odlikuje ih fizička snaga i sposobni

su da izdrže nalet protivnika.

Glavne stative

Dve

stative se na

laze u

sredini. Ako napadački

igrač šutne loptu

između njih, njegovoj

ekipi se dodeljuje šest

oena.

Bočne stative

Dve kraće stative nalaze se sa obe

strane stativa gola. Ako lopta prođe

između bočne stative i glavne stative,

tim koji napada

postiže jedan poen.

Zaštita za glavu

lako su dozvoljeni lagani

štitnici poznati kao

„kacige

, većina igrača

ih ne nosi.

Timske boje

Igrači nose dresove

sa timskim bojama i

identifikacionim brojem

na leđima.

Ovalna lopta

Lopta za australijski fud

bal je balon na nadu

vavanje koji prekrivaju

četiri komada kože.

Kopačke sa

kramponima

Igrači nose kopačke poput o

nih u

fudbalu, sa kramponima ili ekserima

na donovima.

OVALNI TEREN

Teren za australijski fudbal je podeljen na tri oblasti. Igra

počinje

„centralnim odbijanjem", u „centralnom

kvadratu" na sredini igrališta, na početku svake četvrtine

i nakon postizanja g

ola. „Krila" terena su dve oblasti sa

obe strane centralnog kvadrata

pre

lazna igra iz

odbrane u napad se usmerava kroz ove oblasti. „Lukovi

gola" su glavne oblasti za postizanje gola i obeleženi su

linijom koja se nalazi na oko 50 m (55 jardi) sa predn

strane gola, na oba kraja terena.

Guma za zube

Većina igrača nosi

gumu da bi zaštitila

zube.

←

→

VELIKE RAZDALJINE

Igrač australijskog fudbala u prošeku prelazi blizu 13 km (8 milja) tokom

četiri dvadesetominutne četvrtine. Veći deo ove razdaljine

savlađuje se

džogiranjem i sprintanjem. U pore

đenju sa ovim, igrač ragbi unije (videti

str. 62-67J prelazi sa

mo 6 km (oko 4 milje), što je manje od polovine. Žene

takođe igraju australijski fudbal i mada su pravila obaranja ponekad

prilagođena, igračicama je potrebna slična izdržljivost.

KO GOE IGRA?

Pozicije nisu fiksirane: umesto da se strogo drže svojih

zona

igrači idu tamo gde su potrebni. Dijagram ispod prikazuje pozicije

tima na početku igre. Igra počinje centralnim odbijanjem u kojem

može učestv

ovati samo skakač. Ofanzivni igrači („napadači")

kreću se prednjim delom terena pokušavajući da dođu do lo

pte

dok odbrambeni igrači („defanzivci") poku

šavaju da osujete

protivničke napadače i stvore akciju trča

njem uz teren. Igrači

sredine terena bore se

za loptu na svim delovima igrališta.

Linijske sudije

Dvojica sudija pa

troliraju aut

linijom.

Ako se lopt

a zakotrlja

ili odskoči van igre,

sudija je rukom

ubacuje natrag. Oni

takođe dosuđuju

prekršaje ako je lopta

poslata u vazduh

preko linije.

Terenske

sudije

Trojica sudija

nadgledaju igru,

pokrivajući centar

igrališta, krila i

lukove oba gola.

Gol sudije

Po jedan sudija stoji na

svakoj gol

liniji da bi

presudio da li je lopta

prešla gol liniju i da

proceni da li je u

pitanju poen ili gol.

POZICIJE

1stureni napadač

Prednji džepovi

Centralni napadač

Prednji halfovi

Skakač

Bloker

Rover/Hvatač

Centar

Krila

Zadnji napadač

Zadnji halfovi

Zadnji džepovi

Arijer

MEĐUNARODNA PRAVILA

Australija i Irska su se 1998. takmičile u prvom pr

venstvu po međunarodnim

pravilima. Utakmice su mešavina australijskog i keltskog

fudbala (videti str.

120

121), brzog su ritma i ozloglašene su zbog opasnih sudara između igrača (zbog

ekstremnog nasilja iz 2006. otkazan je meč za 2007. godinu). Australija

je osvojila

pet mečeva po međunarodnim pravilima, Irska sedam, a dva meča su zavr

šena

nerešenim rezultatom.

ZANIMLJIVOSTI

Centralni kvadrat

Samo je osmorici

igrača dozvoljen ulazak

u ovaj prostor pre

početka igre

ostalih

28 ne srne stupiti

unutra dok ig

ra ne

započne.

Linija 50 m

Ovo je zakrivljena

linija kojom se

označavaju lukovi

la na oba kraja

terena.

Rezervni igrači

Dozvoljena su četiri

rezervna igrača po

ekipi, koji se mogu

zamenjivati

neograničeno puta.

7.146.604

Ukupan broj Australijanaca koji su

prisustvovali utakmicama AFL-

a najvišeg ranga 2010. godine

- što je

otprilike trećina stanovništva Australije.

121.696

Najveća posećenost svih vremena na utakmici

najvišeg ranga. Zabeležena je 1970. u velikom finalu između Karltona

i Kolingvuda, u kojem je Karlton pobedio sa razlikom od deset

poena.

38.423

Prosečna posećenost na utakmici redovne sezone

AFL-

a u 2010. godini (prošek u engleskoj fudbalskoj Premijer ligi u

sezoni 2010-

11 bio je 35.363).

AUSTRALIJSKI FUDBAL

EKIPNI SPORTOVI

075

←

→

076

PRAVILA

Lopta se može dodavati u bilo kom pravcu, a smeju se koristi

ti samo stopala (šut), stegnuta šaka (za dodavanje rukom) ili

raširena šaka kojom se udara lopta. Markiranje se dodeljuje

ako igrač uhvati loptu nakon šuta. Taj igra

č može da neometa

no izvede šut ili naprav

i dodavanje rukom sa mesta na kojem

je uhvatio loptu. Igrač može trčati sa loptom, ali je mora odbiti

o tlo ili spustiti na zemlju na svakih 15 m (50 ft). Na igrača

koji trči sa loptom može se vršiti pritisak ili

se on može oboriti;

ako je oboren, mora sme

sta dodati loptu ili je se osloboditi,

inače će mu se svirati prekršaj. Penali, poznati kao slobodni

udarci, dodeljuju se za prekršaje kao što je guranje protivnika

sa leđa, nedozvoljeno obaranje (videti sledeću s

tranu) i držanje

igrača koji nema loptu. Ta

kođe, igrač može biti prijavljen

zbog udaranja, saplitanja, guranja ili šutiranja drugog igrača i

potencijalno suspendovan sa budućih utakmica.

POSTIZANJE POENA

Gol (6 poena) je postignut samo ako igrač ekipe koja

napada šutne loptu

između stativa gola. Bočni gol (1 poen) postignut je kada lopta pređe liniju

između bočne stative i bliže glavne stative, ili kada pogodi glavnu stativu.

Bočni gol se računa i ako je lopta upućena stopalom igrača ekipe koja se

brani, il

i se prebaci preko gol ili poen linije bilo kojim drugim delom

igračevog tela. Ukupan rezultat je zbir golova i poena izražen u dva dela:

na primer, „20.14 (134)“ znači 20 golova i 14 bočnih golova što je ukupno

134 poena.

Pogađanje stative

Ako lopta udari

glavnu

stativu gola nakon šuta,

se računa kao bočni

Van igre

Ako lopta

pogodi bočnu stativu

bez prethodnog od

skakanja o zemlju,

protivničkom timu se

dodeljuje slobodan

udarac.

GOLOVII BOČNI GOLOVI

Gotovi i bočni golovi računaju se sve dok lopta prelaz

i lini

ju između odgovarajućih sta

tiva; lopta može preći liniju

neprekinutim letom, nakon odskakanja o zemlju ili kotrlja

njem po zemlji. Visina takođe nije važna: zamišljeno je da

se stative beskonačno pružaju uvis.

UMETNOST SA

DRUGOG KRAJA SVETA

Austra

lijski fudbal zahteva veliku veštinu. Igrači moraju da

osvoje i održe posed lopte i daje pomere uz teren upotrebom

strateških dodavanja do saigrača. Precizno šutiranje i dodavanje

je najefikasniji način da se ovo postigne. Igrači koriste nožna

dodavanja ka

udaljenim ili slobodnim igračima,

i brza dodavanja

rukom, odbijanja i udaranja lopte da bi pronašli slobodnog

saigrača kada je on u neposrednoj blizini. Kada su blizu gola,

igrači će pokušati da zabeleže poen ili šutom nakon markiranja,

ili šutom iz trka.

DODAVANJE RUKOM

Dodavanje rukom, koje se u današnjoj igri koristi skoro jednako često kao i

dodavanje iz šuta, podrazumeva udaranje zaoštrenog kraja lopte palcem i

kažiprstom ruke koja je stisnuta u pesnicu.

Zabacivanje

Ispuštanje lopte

ramena

Da bi se udario kraj

Rame ruke koja se

lopte koristi se zamah

koristi za udaranje

pesnicom, čime se lopta

lopte zabacuje se

lansira ka saigraču.

unazad da bi zamah

ruke bio što duži.

DODAVANJA RUKOM

Ova vrsta dodavanja koristi se da se lopta brzo pomeri ka

obližnjim saigračima i za

dodavanje pod pritiskom protivnika, kada ima malo prostora. To je popularan potez kod

igrača sredine terena kada pripremaju akciju pre šutiranja lopte ka prednjoj liniji.

MAKEDONSKO ČUDO OD IGRAČA

JEDAN OD NAJVEŠTIJIH IGRAČA SVIH

VREMENA JE PITER DAIKOS,

TAKOĐE POZNAT I KAO „MAKEDONSKO ČUDO OD IGRAČA".

DAIKOS JE BIO ČUVEN PO ZADIVLJU

JUĆIM ŠUTERSKIM

VEŠTINAMA I PO SPOSOBNOSTI DA KONTINUIRANO POSTIŽE

GOLOVE IZ TEŠKIH SITUACIJA, SA BILO KOG MESTA U

NAPADAČKOM DELU TERENA. DAIKOS JE

IGRAO ZA KOLINGVUD

MEGPAJS TOKOM OSAMDESETIH I DEVEDESETIH GODINA 20.

VEKA.

ŠUTIRANJE

Postoje četiri glavna šuta: drop

pant, koji se koristi u regularnoj igri;

torpedo, šut u ragbi stilu za pokrivanje većih distanci, pri čemu se

lopta spiralno okreće; i š

utevi snep i čeksajd („banana") koji se koriste

za zavijanje leta lopte.

DROP-PANT

Zbog ujednačenog okretanja lopte drop

pantje precizan i lako gaje kontrolisati.

Igrači koriste drop

pant za dodavanje u redovnoj igri i za većinu šuteva na gol.

Postao je

zastupljeniji udarac od panta, jer se prilikom panta lopta ne okreće.

Navođenje

Ispuštanje

lopte

Rotirajuća lopta

lopte

Lopta se navodi

ka stopalu koriš

ćenjem dlana.

Ispuštanje lopte

Lopta napušta dlan i

pada ka kopački.

Rotirajuća lopta

Udaranje

lopte blizu

jednog od krajeva čini da

se ona okreće oko svoje

ose dok leti kroz vazduh.

←

→

SUDARI I MARKIRANJA

Markiranje i obaranje su glavni elementi australijskog fudbala i

oni ga čine tako uzbudljivim i teškim sportom. Igrači hvataju loptu

u p

unom trku ili neustrašivim skokom u vazduh, pri čemu često

koriste protivnika da bi se odbacili uvis. Glavni oblik odbrane je

obaranje. Igrači trče za protivnikom koji ima loptu ili naleću na

njega i snažno ga udaraju da bi mu

izbili loptu, ili ga rvačkim

potezom obaraju na zemlju da bi zaustavili njegovo

napredovanje.

MARKIRANJE

Markiranje je glavni metod kojim igrači dolaze u posed lopte. Kada igrač

šutne loptu dalje od 15 m (50 ft) i drugi igrač je uhvati, tom igraču se

dodeljuje mark. Igrač potom može d

a šutne ili rukom doda loptu sa tog

mesta, bez opasnosti da ga protivnički igrači obore ili izvrše pritisak na

njega.

Borba za mark

Odbrambenim igračima je

dozvoljeno da pesni

com

odbiju loptu od protivnika.

Izvestan kon

takt telom je

dozvoljen u vazduhu, ali se

protivnik ne srne držati ili

udarati.

Čeona pozicija

Igrači nastoje da zauzmu čeonu

poziciju prilikom borbe za markiranje.

To im omogućava čist skok na loptu i

šansu da osvoje slobodan udarac.

NEBESKI SKAKAČI

Igrači

ma je dozvoljeno da skaču

jedni na

druge i jedni preko drugih u borbi

za markiranje šuta. Posledica ovoga su

spektakularni skokovi i markiranja koja

ostavljaju bez daha (poznata kao

„skrimer" ili „speki") i smatraju se

najimpresivnijim podvigom u ovoj igri

STATISTIKA

MARKIRANJE VEKA

Bivši

igrač Džilonga, Geri Ablet, smatra se za jednog od najuzbudljivijih igrača svih

vremena. Postigao je više od 100 golova u tri vezane sezone od 1993. do 1995,

osvojivši Kolman medalju za postizanje najviše golova.

Ablet, napadač izuzetno

dobrog skoka, napravio je ono što se generalno smatra „markiranjem veka“ na meču

protiv Kolingvuda 1994. Skočio je na ramena protivnika i uhvatio loptu jednom

ispruženom rukom pre nego što se srušio na zemlju.

OBARANJE

Igrač sa lopt

om može biti oboren držanjem ili rvačkim zahvatom.

Obaranje se mora izvesti ispod ramena i iznad kolena i u njemu može

učestvovati više od jednog igrača. Ukoliko se oboreni igrač smesta ne

oslobodi lopte, protivničkom timu se dodeljuje slobodan udarac.

AUSTRALIJSKI

FUDBAL

EKIPNI SPORTOVI

UPO

TREBA KUKOVA

Igraču je dozvoljeno da udari u protivnika (poznato kao „kuk i rame") kada je lopta na 5

m (15 ft) od protivnika, ako se koriste kuk i ramena. Nije dozvoljen kontakt glavom.

FINALNE UTAKMICE AFL-A

GOD.

POBEDNIK

DRUGO MEST0

2014

HOTORN 21.11 (137)

SIDNEJ SVONS 11.8 (74)

2013

HOTORN 11.11 (77)

FRIMENTL 8.14 (62)

2012

SIDNEJ SVONS 14.1 (91)

HOTORN 11.15(81)

2011

DŽILONGKETS 18.11 (119)

KOLINGVUD MEGPAJS 12.9 (81)

2010

KOLINGVUD MEGPAJS 16.12 (108)

SEJNTKILDA SEJNTS 7.10 (52)

2009

DŽILONGKETS 12.8 (80)

SEJNT KILDA SEJNTS 9.14 (68)

2008

HOTORN 18.7 (115)

DŽILONG KETS 11.23 (89)

2007

DŽILONG KETS 8.10 (58)

PORT ADELEJD 6.8(44)

2006

VEST KOUSTIGLS 12.13 (85)

SIDNEJ SVONS 12.12 (84)

2005

SIDNEJ SVONS 8.10(58)

VEST KOUSTIGLS 7.12 (54)

2004

PORT ADELEJD PAUER 17.11 (113)

BRIZBEJN LAJONS 10.13 (73)

2003

BRIZBEJN LAJONS 20.14(134)

KOLINGVUD MEGPAJS 12.12 (84)

2002

BRIZBEJN LAJONS 10.15 (75)

KOLINGVUD MEGPAJS 9.12 (66)

2001

BRIZBEJN LAJONS 15.18 (108)

ESENDON BOMERS 12.10 (82)

2000

ESENDON BOMERS 19.21 (135)

MELBURN DIMONS 11.9 (75)

1999

NORT MELBURN 19.10 (124)

KARLTON BLUZ 12.17 (89)

1998

ADELEJD KROUZ 15.15 (105)

NORT MELBURN 8.22 (70)

IZ PRVE RUKE

Australijski fudbal je 1857. izumeo sportista Tom Vils,

kao zabavan način da igrači kriketa

održe I kondiciju

tokom z

imskih meseci. Prvi zabeleženi

meč odigrao

se 1858. između Skoč koledža i Melburn srednje

škole. Prva profesionalna liga, Viktorijanska fudbalska

liga (VFL), osnovana

je 1896. i sledeće godine

održane su prve utakmice u okviru l

ge. Liga je postala

veoma uspešna u periodu do 1987. kada postaje

državnom ligom. Promenila je ime u Australijska i

fudbalska liga 1994. godine. Komitet za pravila

i rukovodi pravilima igre.

AUSTRALIJSKA FUDBALSKA LIGA

Komitet AFL

a je zvanično rukovodeće

telo australijskog

fudbala. Preuzeo je upravljanje sportom na državnom nivou

;

1993. i jedno

je od najjačih sportskih rukovodećih tela na

svetu. Komitet AFL

a je

odgovoran za upravljanje takmičenjem

i redovno ažurira pravila igre, a cilj

većin

e izmena je da se

sport ubrza i učini atraktivnijim za publiku.

077

Stabilnost

Dobra ravnoteža i snažne noge su od

ključne važnosti za izvođenje dobrog

obaranja ili jakog sudara sa

protivnikom.

STATISTIKA

Pogled na lopti

Obe

strane mogu uzeti

loptu ako se ona

ispusti tokom borbe za

posed.

Potez ramenom

Igrači mogu da koriste

telo i ramena u borbi za

poziciju.

←

→

Australijski fudbal

Our Location:

Email address:

Phone mobile and mobile: