Đ
IJANZI
BILO KOJI PROSTOR
Neki oblici
đijanzija se igraju na terenima za
badminton i takmičari moraju da prebace čapteh
preko mreže svaki put kada ga udare. U drugim
verzijama linija zamenjuje mrežu. Takođe je moguće
igrati bez definisanog prostora za igru. Takvi
neobavezni mečevi, koji podse
ćaju na fudbalsko
pimplanje, čest su prizor u parkovima u mnogim
azijskim zemljama, gde predstavljaju popularnu
vrstu vežbe za sva starosna doba.
TREBA ZNATI
→
Đijanzi je takođe poznat kao
kineski heki sek, čapteh,
kinđa, vijetnamski badminton
ili federbol.
PROFIL
IGRA
Č
A
Uspešnost u đljanziju zavisi od
veštlne žongliranja nogama.
Dobra koordinacija pokreta,
mišićna i aerobna sprema su od
Izuzetnog značaja kao i telesna
elastičnost. Vrhunski igrači
vežbaju sa tegovima i izvode
kružni trening i vežbe istezanja
svakodnevno. Ali umešnost u
đljanziju se zaista može
poboljšati samo satima vežbe ili
kroz samu igru: čak ni loptica za
badminton nema isti oblik i
aerodinamičke osobenosti
čapteha.
PREGLED IGRE
Đijanzi, ili vijetnamski badminton,
igra se u dvorani ili na otvorenom
između pojedinaca, parova ili
timova muškaraca i žena koji jedni
drugima dobacuju lopticu k
oja se
zove đijanzi ili čapteh, korišćenjem
bilo kog dela tela osim ruku ili šaka.
Poeni se osvajaju za uspešna
dodavanja, a gube ukoliko se
dozvoli da loptica dodirne zemlju.
VEST RAD NOGU
Igrači mogu sa čaptehom raditi šta god hoće, osim da ga
dodirnu rukama ili šakama, ali na mečevima uglav
nom
koriste stopala. Igrač obično prvim dodirom
dovodi lopticu
pod kontrolu, a drugim je dodaje saigraču ili je w udara
nazad preko mreže. Igrači najčešće koriste svod sto
-
pala, ali mogu poslati lopticu nagore vrhovima nožnih
prsti
ju, ili je tresnuti preko mreže đonom patike što se
naziva „zmij
skim
šutom". Primači ponekad grudima
blokiraju čapteh na mreži, odigravajući ga na pod na
protivničkoj strani kako bi osvojili poen.
Osetljiva obuća
Igrači nose
patike ravnog
đona sa veoma
tankim gornjim
slojem kako bi se
mogao „osetiti"
čapteh.
Pernata loptica
U Evropi se
ponekad koristi za
badminton umesto
čapteha.
Snaga zglobova
Mnogi koriste đijanzi
za poboljšanje
aerobne izdržljivosti i
elastičnosti.
RUKOVODEĆE TELO
Usvojivši anglicizam u nazivu
sporta, Međunarodna đijanzi
federacija (ISF) je osnovana 1999. u
Vijetnamu i sada ima 19 članica. ISF
je organizovao prvo Svetsko
prvenstvo, u Mađarskoj 2000, na
kojem je Vijetnam osvojio većinu
medalja. Evropska đijanzi federacija
je osnovana 2003. i prvo Evropsko
prvenstvo je održano te godine u
Nemačkoj.
→
Prva poznata verzija đijanzija
potiče iz Kine, u 5. veku pre
no
ve ere. Veruje se da se
igra
ra
zvila iz drevne vojne vežbe.
IZ PRVE RUKE
Prvobitno nastao
u drevnoj Kini,
đijanzi se raširio po celom
svetu. Vodeće nacije u ovom
sportu su Kina i Vijetnam, ali je
ovaj sport sve popularniji u
Evropi, pogotovo u Finskoj,
Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj,
Mađarskoj, Holandiji i Rumuniji.
Odeća za đijanzi
Uobičajena opr
e
ma
se sastoji od
laganih (obično
pamučnih) majica i
šortseva ili suka
nja
u jednoj boji, ili u
više boja ako se
meč igra između
dva ili više timova.
LEOPARDOVA
GLAVA
Prvi dodir je izuzetno
važan. Kada čapteh
pa
da sa visine igrači ga
mogu kolenom poslati
u vazduh
-
što je pokret
koji se
naziva
„leopardova glava"
-
kako bi dobili
odgovarajuću visinu za
uzvratni šut.
TIGAR KOJI SEDI
Odigravanje čapteha
svodom stopala zahteva
veliku elastičnost i
ravnotežu. Igrači vežbaju
uzastopno podizanje
čapteha prvo jednim
sto
palom pa drugim
- to
je osnovna tehnika na
kojoj se temelji veliki deo
igre tokom meča.
Leteće pero
Đijanzi ili čapteh je
napra
vljen od pera
prikačenih na plastičnu ili
gumenu osnovu u obliku
diska.
TIMSKA IGRA
U pojedinačnim mečevima igrači mogu dva puta uzasto
-
pno udariti čapteh. U timskim utakmicama svaka strana
ima četiri udarca na raspolaganju. Timovi mogu imati bilo
koji bro
j igrača, ali ih je obično šest, od kojih je troje na
te
renu; ostali su rezerve. Broj poena za pobedu je obično
21
.