PREGLED SPORTA

Biciklistička takmičenja na pisti se sastoje od različitih trka

koje se održavaju u zatvorenom, ovalnom trkalištu po imenu

velodrom. Sport je nastao u Evropi kao vid zimskog treninga

za drumske bicikliste, ali je ubrzo postao popularan jer je

vožnju približio gledaocima. Danas postoji niz disciplina, od

pojedinačnih trka na hronometar, do gr

upnih takmičenja,

koja se završavaju uzbudljivim sprintovima u poslednjem

krugu. Trke na kratke staze predstavljaju ispite sprinterske

sposobnosti, dok se trke izdržljivosti izvode na većim

razdaljinama.

PROFIL BICIKLISTE

Sprinterima su neophodni brz

na,

snaga i spremnost za najveće

napore, i zato moraju maksimalno

da povećaju mišićnu masu, a nivo

masnoća u telu održe na niskom

nivou. Biciklisti u trkama izdr

žljivosti ulažu neprekidan i inten

zivan napor na većim razdaljinama

Većina profesionalnih s

taznih

biciklista provodi mnogo vremena

u sedištu kako bi razvili kardiova

skularnu i respiratornu kondiciju.

Samim tim, ishrana je od vitalnog

značaja za sve bicikliste trkače.

Kaciga

Svaki biciklista mora da nosi

kacigu za zaštitu glave u

slučaju sudara.

U poterama

i timskim sprintovima,

biciklisti nose kacige

aerodinamičnog oblika,

koje umanjuju otpor.

Rukavice

Rukavice pomažu biciklisti

da čvrsto drži ručke volana

znojavi dlanovi mogu da

proklizaju, uz katastrofalne

posledice. Rukavice

takođe mogu da

koriste za

uklanjanje

zemlje i drugog

otpada sa

guma.

Uski kroj

Dres je izrađen od

sintetičkog materijala

kao što je likra. Materijal

propušta znoj na površinu

gde brzo isparava i ne

hladi telo previše.

Biciklistički šorts

Pri

pijeni biciklistički sorts

od divdeksa postavljen je

sintetičkom jelenskom kožom

koja štiti prepone. Šortsevi

su anatomski dizajnirani za

muškarce i žene.

Gume

Unutrašnje gume su

naduvane u skladu sa

zahtevanim pritiskom.

Tehnologija točka

Popularni s

u točkovi

sa žicama ili puni

točkovi izrađeni od

karbona (videti str.

180).

Besklipne pedale

Pedale su spojene sa

patikama čime se stvara

sigurna veza između

→

Od Igara u Londonu 2012.

nadalje, biciklisti i bicikli

stki

nje se takmiče u po pet

trka, tako da trenutno

Olimpijada sadrži 10

velodromskih takmičenja.

NAJPOŽELJNIJI TROFEJ U

VELODROMSKOM BICIKLIZMU JE VOŽNJA

NA JEDAN SAT, ZA KOJU JE EDI MERKS

REKAO PRILIKOM SVOG REKORDNOG

POKUŠAJA 1972: „TO JE BILA MOJA

NAJTEŽA

VOŽNJA IKAD". KADA TO IZJAVI

POBEDNIK11 VELIKIH TURA I TRI

SVETSKA PRVENSTVA, ONDA JE TO

STVARNO NEŠTO!

NAJTEŽA VOŽNJA

ANIMLJIVOSTI

VELODROMSKI

BICIKLIZAM

93.

000

Ukupan iznos u

funtama koji je utrošen za izgradnju

velodroma za Olimpijske igre u Lond

onu

2012.

Najoštriji prosečan nagib tipične

staze, u procentima. Pista je nagnuta da bi

takmičari mogli da voze krivine od 180

stepeni bez usporavanja.

Broj brzina na velodromskom biciklu.

Tako biciklista nema priliku da trku počne

lakšim prenosom i d

a ga postepeno

povećava, već mora u startu da uloži

ogroman napor u pokretanje pedala.

→

UCI organizuje seriju trka

na nivou Svetskog kupa i

jed

nokratna Svetska

prvenstva.

TREBA ZNATI

←

→

VELODROM

Velodromska pista je ovalno trkalište pod nagibom koje se

sastoji od dva pravca spojena

dvema krivinama od po 180 stepeni. Crna linija koja se proteže oko trkališta označava

dužinu kružnog puta, koja varira između 150

500 m (492

1.640 ft) i mo

že da bude široka od

9 m (23

—

2914 tt), u zavisnosti od velodroma. Od januara 2000, veliki sportski događaji,

kao što su Olimpijske igre i svetska prvenstva isključivo se održavaju na pistama od 250 m

(820 ft).

BICIKLIZAM KAO NAUKA

Dizajneri pista imaju za cilj da izgrade pistu pod tačno određenim nagibom. Pravci imaju

elativno blag nagib, ali on mora da bude dovoljno strm na krivinama kako bi omogućio

biciklistima da drže bicikle pod uglom od 90 stepeni uz površinu piste, u brzinama i do 70 km/h

(45 mph). Da na stazi nema nagiba, takmičari bi bili primorani ili da odstupe od najkraćeg puta

oko trkališta, ili da dramatično uspore.

UGLOVI NAGIBA

Ugao nagiba zavisi od dužine staze. Na

standardnoj olimpijskoj pisti od 250 m, nagib

dostiže i do 45 procenata, dok je na pisti od

400 m nagib oko 22 procenta. Čak i na

pravcim

a, nagibi staze su pod uglom od 12

stepeni.

UNUTRA I SPOLJA

Na vrhuncu velodromskog biciklizma početkom 20. veka, većina velodroma bila

je izgrađena u vidu dvorana. Ne samo da je natkrivena pista štitila od lošeg

vremena i omogućavala takmičarima nesmetan

u vožnju, već je predstavljala

idealno mesto za okupljanje ljubitelja noćnog života i članova visokog društva,

koji bi u rane jutarnje sate pratili šestodnevne trke, u vreme kada je većina

pabova i barova bila zatvorena. U skorije vreme, namenski izgrađeni

velodromi

uglavnom se grade na otvorenom.

KEIRIN

Nastao u Japanu 1948, keirin je sprint na 2 km (114

milje). Do osam biciklista vozi iza mopeda po imenu

derni. Derni diktira tempo prvih nekoliko krugova trke.

Zatim biciklisti sprintaju do cilja. Na japanskom jeziku,

keirin znači „borba", i trke su često upravo to, borbe

biciklista pri velikim brzinama, u kojima su sudari

uobičajeni.

Nagib pravca

Nagib krivine

Linija starta/

cilja

Crno

bela linija

starta/cilja

nalazi se na

kraju pravca

Linija za potere

Postoje dve crvene

linije za potere

jedna na sredini

svakog pravca.

Predstavljaju linije

starta i cilja za trke sa

Plava traka

Biciklisti mogu da koriste

traku pri dnu staze za za

grevanje pre trke, ali se ta

traka ne kori

sti tokom

same trke.

Površina staze

Staza može da

bude obložena

drvetom,

sintetičkim materijalom.

Linija merenja

Crna linija merenja nalazi se

20 cm (8 in) iznad plave trake.

Unutrašnja ivica linije za

merenje određuje dužinu

Linija za sprint

Crvena linija za sprint je 9

0 cm (3 ft)

udaljena od unutrašnjeg dela staze. Prostor

između linije za sprint i linije merenja

predstavlja najkraću putanju oko piste.

Linija 200 m

Linija 200 m se koristi samo

u disciplini sprinta i

predstavlja tačku od koje počinje merenje vremena.

Nalazi se na 200 m (656 ft) od cilja.

Zaustavna linija

Zaustavna linija se nalazi najmanje 2,5 m (8 ft) iznad

unutrašnjeg dela staze. U trkama čiji tempo određuje derni

(moped), bic

iklisti koji voze unutar zaustavne linije se ne

smeju preticati s unutrašnje strane. U Medison trkama,

biciklisti koji se odmaraju voze iznad zaustavne linije sve dok

ih suvozači ne povuku nazad u akciju.

Pravac

Pravci su dugi 37

100

m (121

328 ft), u zav

snosti od celokupne

dužine piste.

←

→

TAKMIČENJA NA PISTI

Postoji čitav niz disciplina kada je reč o velodromskim takmičenji

ma.

Trke mogu biti sprintovi na razdaljinama od 500 m (550 yd) do 2 km (1%

mi), ili izdržljivosti, u kojima razdaljina može

da bu

de do 60 km (38 mi).

Vremenom su u program Olimpijskih igara uvrštena različita takmičenja,

a sam program je revidiran pre Olimpijade u Londonu 2012, da bi se

postigla rodna jednakost, sa trkama u muškoj i ženskoj kategoriji u

sledećim disciplinama

: pojedinačni sprint Takođe poznata kao

„utakmica", u ovoj trci učestvuje dvoje biciklista koji odmeravaju snagu

tokom tri kruga na pisti. Biciklista koji startuje sa unutrašnje strane vodi

u prvom krugu.

POJEDINAČNI

SPRINT

je igra mačke i miša sve do posl

ednjih 200 m,

kada jedan biciklista jurne prema cilju da bi osigurao pobedu.

TIMSKI SPRINT

Dve ekipe sa po troje biciklista se takmiče u tri kruga.

Svaki biciklista mora da predvodi svoj tim ceo jedan krug.

TIMSKA POTERA

U jednoj od najpoznatijih muških velodromskih

disciplina dva tima sa po četiri takmičara se takmiče na razdaljini od 4

km (2

mi).

KEIRIN

Trka sa grupnim startom, u kojoj tempo biciklista određuje

moped do brzine od 50 km/h (31 mph), a zatim se takmičari

samostalno trkaju u dva kruga.

OMNIUM

U biciklističkom ekvivalentu sedmoboja i desetoboja, 24

takmičara se ogleda u šest različitih disciplina

tri sprinta i tri trke izdr

žljivosti

a pobeđuje najbolji takmičar u svim disciplinama. Tu su trke

na hronometar sa letećim startom na 250 m,

trka na bodove (30 km za

muškarce, 20 km za žene), zatim trka eliminacionog karaktera, trka sa

poterom (4 km za muškarce, 3 km za žene), startna trka (15 km za

muškarce, 10 km za žene), i trka na hronometar (1 km za muškarce,

500 m za žene).

PRAVILA

VELODROMSKIH TRKA

Kod takmičenja međunarodnog karaktera kao što su

Olimpijada ili Svetsko prvenstvo, biciklističkim trkama na

stazi upravlja Međunarodna biciklistička uni

ja, vodeća

svetska organizacija za biciklističke spor

tove. Domaća

takmičenja se odr

žavaju u skladu sa pravilima koja je

odobrilo nacionalno upravno telo.

ZANIMLJIVOSTI

Razdaljina u kilometrima (30,882 mi), koju je

prešao češki biciklista Ondržej Sosenka kada je oborio

UCI Rekord u vožnji na sat, 2005. godine.

Razdaljina u cm (8

in) koja je biciklisti zakonski

dozvoljena za vraćanje u prvobitni položaj mirovanja,

pre nego što ga diskvalifikuju iz pojedinačnog sprinta.

000

Kapacitet Olimpijskog velodroma u

Londonu, mesta gde su se održavale trke u biciklizmu na

pisti 2012. godine.

VAN POLOŽAJA

Početkom 1990

ih, škotski biciklista Grejem Obri osmislio

je jedinstven položaj vožnje, sa grudima spuštenim nisko

preko volana i laktovima uz bokove. Koristio je svoj „čuče

ći", ili „presavijeni" položaj za obaranje svetskog rekorda i

pobeđivanje u pojedinačnoj poteri na Svetskom prvenstvu

1993. godine. Kada je UCI zabranio taj položaj, Obri je

počeo da vozi u „supermen" položaju, u kojem su mu ruke

bile potpune ispružene ispred tela; 1995, u ovom položaju

pobedio je u pojedinačnoj poteri n

a Svetskom prvenstvu.

Kada je engleski biciklista Kris Bordmen postavio novi

rekord 1996. koristeći isti položaj u vožnji na jedan sat, UCI

je zabranio upotrebu supermen položaja u takmičarskom

velodromskom biciklizmu.

SVETSKI REKORD

Na velodromima se juri

ša na brojne svetske rekorde

u biciklizmu. Svetski rekord u vožnji na jedan sat je

jedna od najviše priželjkivanih titula. Cilj je preći što

veću raz

daljinu za jedan sat

ali pravila ovog

takmičenja nisu nimalo jednostavna, zbog brzog

razvoja tehnologij

e izrade bicikala. Kada je poznati

belgijski biciklista Edi Merks postavio novi rekord u

vožnji na jedan sat (49,431 km) 1972. godine, nije

imao aerodinamičnu opremu poput pu

nih točkova i

naslona na volanu. Zato UCI danas priznaje dva

rekorda u vožnji na

jedan sat: zvanični „UCI Rekord

u vožnji na sat“, koji koristi Merksov bicikl kao

standard, i nezvanični UCI „Apsolutni rekord", koji

dozvoljava korišćenje bicikala najnovije tehnologije.

Fiksiran zupčanik

Velodromski bicikli imaju jedan

fiksi

ran zupčan

ik, bez mogućnosti

slobod

nog hoda. To znači da

biciklista mora da okreće pedale

bez prestanka

sve dok se

bicikl ne

zaustavi.

Karbonski ram

Stazni ramovi su

lagani i kruti.

Vrhunski biciklisti

biraju ramove od

karbonskih vlakana.

Lagani točkovi

Pun zad

nji točak

smanjuje otpor, čime je

omogućeno dostizanje

većih brzina.

Viljuška pod uglom

Velodromski bicikli imaju

viljušku pod kosim uglom, ko

ja omogućava čvrsto ruko

vanje i stabilno upravljanje pri

velikim brzinama.

Gume

Lagane cevaste

gume su popular

ne.

Glatka pista smanjuje

trenje i povećava

brzinu.

KRIS BORDMAN JE MOŽDA NAJUSPEŠNIJI BICI

KLISTA KOJI JE PREŠAO SA PISTE NA DRUM.

BICIKLISTIČKU KARIJERU JE ZAPOČEO KAO

SPECIJALISTA ZA TRKE NA HRONOMETAR,

OSVOJIVŠI DO 23. GODINE NIZ BRITANSKIH

DRŽAVNIH PRVENSTAVA, KAO I OLIMPIJSKO

ZLATO 1992. U POJEDINAČNOJ POTERI. KAO

PROFESIONALNI BICIKLISTA OD 1993, BORD

MEN JE POBEDIO U TRI UVODNE ETAPE POZNA

TE TUR DE FRANS DRUMSKE TRKE, 1994,1997.

I 1998. POVUKAO SE IZ SPORTA 1999. GODINE.

OD PISTE DO DRUMA

VELODROM

SKI BICIKLI

Na pistama se koriste dve vrste bicikala: bicikli za poteru, koji služe za

trke izdržljivosti i trke na hronometar, i standardni bicikli (prikazan dole),

za kraće sprintove i trke na bodove. Za takmiče

nja najvišeg nivoa,

ramovi bicikala izrađe

ni su od laganog kar

bonskog vlakna ili titanijuma,

sa jednom fiksiranom glavom i bez kočnica. Međutim, ramovi od

aluminijuma ili čelika su mnogo jeftiniji izbor. Glavna razlika između dve

vrste bicikala je u njiho

voj aerodinamičnosti. Bicikli za poteru

uglavnom

imaju izuzetno efikasan

ali manje udoban

aerodimačni položaj, dok

su stan

dardni velodromski bicikli čvrsti i lagani i kao takvi pogodniji za

brze sprintove. Bicikli za poteru mogu da imaju naslone za ruke na

volanu, kako bi otpor vazduha bio

što manji.

Volani

Biciklisti koriste

spuštene volane za

trke izdržljivosti,

slične onima koji se

laze na

drumskim

biciklima.

←

→

MERENJE VREMENA

TRKE NA

HRONOMETAR

Hronometar trka je jedina velodromska

disciplina u kojoj biciklista započinj

e trku

sa startnog bloka. Kada je zadnji točak

fiksiran za startni blok, sat postavljen

ispred bicikliste počinje da odbrojava 50

s do početka trke. Na kraju

odbrojavanja, kočnica na startnom bloku

se oslobađa i aktivira hronometar.

Primopredajnik na biciklu registruje

vreme pri prolasku bicikliste kroz cilj.

Vreme se meri u stotinkama sekunde.

STATISTIKA

TEHNIKE VOŽNJE NA PISTI

Biciklisti koriste niz različitih tehnika, u skladu sa disciplinom u kojoj se takmiče.

Pojedinačni napori, poput onih u trkama

na hronometar demonstriraju snagu,

brzinu i izdržljivost, tako da nema mnogo mesta za taktiziranje. Druge trke se više

oslanjaju na strategiju i biciklisti se bukvalno laktaju za najbolju poziciju.

U STAVU MIRNO

Pojedinačni sprint, takođe poznat kao meč

rint, je trka dvojice biciklista u tri kruga. Bi

ciklista sa unutrašnje strane

strana se odlu

čuje

bacanjem novčića

mora da vodi trku u prvom

krugu. Preuzimanje vodstva se ne sma

tra za

prednost, zato što biciklista koji prati ima priliku

da krene u iz

nenadni napad. Na početku

poslednjeg sprinta, biciklista koji prati takođe

ima prednost vožnje na vazdušnoj struji protiv

nika. Samim tim, u drugom krugu, vodeći bici

klista često usporava do potpunog

zaustavljanja, balansirajući na biciklu u

pokušaju da p

rimora protivnika da preuzme

vodstvo. U poslednjem krugu, jedan od

biciklista će jurnuti prema cilju. Pobednik u

pojedinačnom sprintu odlučuje se na osnovu

najboljeg vremena u trima etapama, a zatim on

napreduje u drugu rundu.

POMOĆ PRIJATELJA

Jedan od najneverovatnijih prizora na Medison

trci je promena takmičara. Dok se jedan član

dvočlane ekipe trka, drugi prikuplja snagu tako

što krstari pri vrhu piste sve dok ne dođe vreme

da ponovo uđe u trku. Onda se spušta na

trkačku stazu gde ga partner hvata za ru

ku i

svom snagom povlači unapred da bi što pre

postigao dobru brzinu.

Delikatna ravnoteža

Biciklisti balansiraju na

biciklu i mogu blago da

se ljuljaju

napred

nazad.

VAZDUŠNA STRUJA

Vožnja u zavetrini je važan element većine

biciklističkih trka, k

ada to čini, biciklista se

nalazi nekoliko cm iza zadnjeg točka

predvodnika koji odrađuje sav posao da bi

prevazišao snagu otpora, dok biciklista u

zavetrini čuva i do 40 posto svoje energije

tako što vozi na njegovoj vazdušnoj struji.

Ponekad se grupa bic

iklista spaja u kolonu.

Biciklisti se naizmenično smenjuju na mestu

predvodnika dok se ostali voze iza. Zatim se

predvodnik sklanja, a biciklista iza njega

zauzima mesto na čelu kolone, postavljajući

tempo. Biciklistima koji ne daju svoj doprinos

je oslobođen put, ali im često sleduje i kritika

ostatka družine.

REKORDI NA PISTI

NAJBRŽI MUŠKARAC NA 1OOO M

ARNOTURNAN 58,875 S (2001)

NAJBRŽA ŽENA NA 500 M

ANAMIRS

33,010 5 (2012)

NAJVEĆA RAZDALJINA U JEDNOM SATU

KRISBORDMEN 56,375 KM (1996)*

* UCI „APSOLUTNI REKORD"

U pravoj liniji

Biciklisti se trkaju u

dugoj roloni, vozeći se u

zavetrini takmičara

ispred sebe.

PRAĆENJE DERNIJA

Derni, moped koji uspostavlja tempo u prvih

nekoliko krugova keirina, ima leteći start, tako

da biciklisti moraju da sprinta

ju da bi ga

sustigli. Derni postepeno povećava brzinu, a

zatim se povlači, ostavljajući bicikliste da se

izbore između sebe u poslednja dva kruga.

Snaga pedale

Pedale se drže u hori

zontalnom položaju, sa

volanom pod malim uglom.

Praćka

U efektu pra

ćke

, biciklista

povlači u trku

partnera koji

ga menja.

Do određene brzine

Derni podešava tempo

biciklista na brzinu do 45

km/h (28 mph).

Stojeći start

Biciklista

kreće sa

startnog bloka

u stojećem

položaju.

IZ PRVE RUKE

Trkanje na pisti je nastalo kao odgovor na

neverovatnu popularnost i bicikla krajem

19. veka. Velodromska

takmičenja su unela uzbuđenje drumskih

trka u zatvoren prostor. Takođe,

ove trke su postale popularna metoda

treninga drumskih biciklista. Prva i

dokumentovana trka održana je 1868. u

Sen

Klodu, u Francuskoj, i velodromi su

uskoro počeli da niču širom Evrope i

Sjedinjenih Država. Po ugledu na velike

drumske trke,

neke od prvih velodromskih trka bile su

ispiti izdržljivosti monumentalnih

razmer

a, uključujući 24

časovne trke

čuvene Šestodnev

ne trke, u kojima

su se

ekipe sa dva člana naizmenično

trkale tokom šest dana i šest noći.

Takmičenja u sprintu su takođe bila

popularna, a pojedinačni sprint i trke na

hronometar su bile deo programa prvih

Olimpijskih igara u Atini 1896.

MEĐUNARODNA BICI

KLISTIČKA UNIJA

(UCI)

Osnovana 1900, Međunarodna biciklistička

unija je upravno telo za sve biciklističke

discipline, od BMX trka do velodromskih trka.

UCI organizuje seriju Klasik svetskih prvenstava

u I velodromskom biciklizmu i godišnja Svetska

prvenstva u velodromskom biciklizmu, i sarađuje

sa Međunarodnim olimpijskim komitetom (M0K)

na takmičenjima u okviru Olimpijskih igara. UCI

takođe svake godine objavljuje rang liste

vrhunskih biciklista u svakoj disciplini.

←

→

velodromski biciklizam

Our Location:

Email address:

Phone mobile and mobile: