VINDSURFING

PREGLED SPORTA

Vindsurfing (jedrenje na dasci) je vodeni sport koji

objedinjuje brzinske i akrobatske tehnike.

Takmičari jedre ili se trkaju na dasci koju pokreće

jedro, na jezeru ili otvorenom moru. Profesionalni

jedriličari pri brzinama do 80 km/h (50 mph) izvode

trikove koji prkose sili

teže, poput skokova, rotacija

i salta. Po

stoji određeni broj profesionalnih

disciplina od kojih se neke fokusiraju

na brzinu i

tehničko umeće, dok se kod

drugih akcenat

stavlja

na trikove i stil.

Dodatna snaga

Jedra su ojačana Jajsnama" zbog

čega je ono bolje zategnuto i samim

tim stabilnije pri snažnim vetrovima.

DIZAJN JEDRILIČARSKE DASKE

Daska za jedrenje se nije mnogo prome

nila

od kada su je patentirali Amerikanci Džim

Drejk i Hojl Švajcer 1970. godine.

Cev za jarbol

Glavna ivica jedra

pridržava jarb

ol koji je

smešten u tubi koja se

zove cevjarbola.

Veličina jedra

Mala jedra se manje pune

vetrom i lakša su za

manevrlsanje. Velika jedra

„hvataju" više vetra i dobra

su za jedrenje velikim

brzinama.

TREBA ZNATI

Jedrenje na dasci je vrhunac

popularnosti d

ostiglo 1980

-ih, kada je i

proglašeno olimpijskim sportom, 1984.

Jedrenje na dasci u zatvorenom prostoru

je veoma popularna disciplina. Godine

1991, prva takva trka je održana u

Parizu. Takmičari se trkaju u bazenu

dugom 75 m (246 ft), sa 25 ventilatora

ji stvaraju vetar.

Prvi Svetski kup u profesional

nom

jedrenju na dasci održan je 1983, kada je

nekoliko disciplina održano u različitim

zemljama.

PROFIL TAKMIČARA

Jedrenje na dasci je fizički veo

zahtevan sport. Istraživanja su pokazala

da su olimpijsk

i jedriličari fizički spremni

poput olimpijskih veslača i kros

-kantri

skijaši. Takmičari imaju izuzetno snažne

grudi i ramena da bi mogli da kontrolišu

jedro. Ujedno moraju da imaju i snažne

nožne mišiće kako bi lakše upravljali

daskom na otvorenim vodeni

prostranstvima. Izdržljivost je ključna u

dugim trkama u teškim uslovima.

KLIŽENJE

Jedan od ključnih termina jedrenja na dasci je

planing,

način na koji daska klizi po površini

vode. Kada vetar dostigne brzinu od 28

km/h (17

29 mph), jedriličar se izdiže na

površinu i može da postigne znatno veću

brzinu zato što više ne seče vodu.

Zadnja ivica

Ovo je zadnja ivica jedra. Kada

je opuštena, olakšava

rukovanje pri jakim vetrovima,

dok zategnuta zadržava snagu

u jedrima kada je vetar slabiji.

Sastav jedra

Jedro je napravljeno

od laganog kompo

zitnog poliestera i

ojačano je lakom, ali

čvrstom mrežom od

kevlara.

Tipovi jedra

Postoje dva tipa jedra: izvijena

jedra i rotaciona jedra. Izvijena

jedra omogućavaju veću

brzinu i stabilnost, dok su

rotaciona jedra

lakša za

upravljanje i manevrisanje.

Viljuškasti bum

Bum je upravljački

mehanizam jedriličara

na dasci. Spojen je za

jarbol i jedriličar se za

njega drži pri

upravljanju.

Pojas

Jedriličar je zakačen za

bum pojasom koji pruža

stabilnost i podršku

donjem d

elu leđa.

Težina daske

takmičenjima visokog

ranga, daske za slalom i

daske za talase mogu da

budu teške jedva 5

7 kg

(11

15 lb).

328

←

→

TAKMIČENJE

Glavne vrste takmičenja u jedrenju na dasci se

zasnivaju na brzini, tehničkom umeću, trikovima i stilu.

TAL

ASI I SLOBODAN STIL

Takmičenja u jedrenju na talasima i slobodnom stilu su

akrobatske vrste jedrenja na dasci. Kod takmičenja na

talasima, jedriličari izvode skokove i trikove na prethodno

utvrđenoj površini i ocenjuju se na osnovu njihovog izvo

đenja.

Tak

mičenja u slobodnom stilu se sastoje od vre

menski

ograničenih prolaza na utvrđenom delu otvorene vode;

jedriličari izvode skokove i trikove na osnovu kojih se ocenjuju i

dobijaju poene.

SLALOM

Staze za slalom su oblika osmice i uglavnom se prelaze

nizvodn

o. Trka može da počne iz vode ili sa obale, i takmičari

se istovremeno trkaju. Staza je na otvorenoj vodi i obeležena je

bovama oko kojih jedriličari moraju da „preletaju" ili ,,letaju“

(videti str. 329) da bi završili stazu. Takmičenja se uglavnom

održava

ju u više etapa (najviše 15), a pobednik se debija kroz

eliminacione runde ili putem sakupljenih poena.

BRZO JEDRENJE

Postoje dve vrste brzog jedrenja. U prvoj, takmičari se trkaju

pojedinačno na stazi dugoj 500 m (1.641 ft). Uzi

ma se prošek

dve najbolje

ostvarene brzine takmičara u dvočasovnoj etapi i

takmičar sa najboljim prošekom pobeđuje. Jedriličari širom

sveta i dalje čekaju na povoljne vetrove kako bi pokušali da

obore trenutni rekord u brzini jedrenja od 90 km/h (56 mph).

OLIMPIJSKA I FORMULA TAKMI

ČENJA

U olimpijskim i formula takmičenjima takmičari se trkaju kao jedna flota (koju može da

čini i do 120 jedriličara) na utvrđenoj stazi obeleženoj bovama. Tak

mičenja se sastoje

od dve do tri trke dnevno, koje uglavnom traju 60 minuta. Trke se održavaju

na stazi

najčešće podeljenoj na etape, uz vetar i niz vetar, ili na stazi u obliku trapezoida (videti

dole). U olimpijskom takmičenju, jedriličari moraju da koriste identične daske za

jedrenje. Kod takmičenja formule, daske i jedra mogu neznatno da se raz

likuju po

veličini, ali svejedno moraju da pripadaju istoj klasi.

Praćenje bova

Takmičari započinju

trku kod zelenih

startnih zastava,

zatim prave petlju

oko prve dve bove i

nastavljaju preko

startne tačke,

obilazeći spolja

trapezoidnu stazu.

Bove na stazi

Bove obeležavaju I

stazu koju tak

I mičari

moraju I da prate. I

Završetak staze

Pobednik je I takmičar

koji za I najkraće vreme I

pređe tačku cilja. I

ASKE ZA JEDRENJE

Daske za jedrenje mogu biti ra

zličitih oblika i veličina. 0 po

trebnom stilu daske

za jedrenje

odlučuje vrsta jedrenja koja se

upražnjava. Neki jedriličari nose

kombinezone, naročito u hlad

nim

uslovima, i moraju da nose prsluke

za spašavanje koji su predviđeni

za takmičenje. Save

tuje se i

nošenje kaciga, ali nije obavezno.

DASKE

Veli

čina daske se meri zapreminom u

litrima. Početničke daske uglavnom

imaju zapreminu 150

2501 (33

55 gal).

Profesionalne daske su mnogo lakše; na

primer, daska za slobodni stil ima

zapreminu od 80

110 I (18

24 gal), zbog

čega je teža za upravljanje, ali je b

rža i

njome se lakše manevriše.

Profesionalne daske su prilično krhke

sastoje se od polistirenskog jezgra i

ojačane su kompozitnim oblogom od

karbon

skog vlakna, kevlara i fiberglasa.

JEDRA

Veličina i oblik jedra omogućavaju

različite stilove jedrenja.

Veća jedra

hvataju više vetra, pa su pogodna za

upotrebu u uslovima slabijeg vetra, dok

se manja jedra koriste pri snažnim

vetrovima.

OLIMPIJSKE DASKE

Svi takmičari moraju da koriste daske

za jedrenje napravljene po istim

specifikacijama. Moraju da koriste

daske mase manje od 15,45 kg (34

lb). Daske u klasi Formula su slične

veličine.

DASKE ZA SLALOM

Daska i jedro koji se koriste za slalom trke

su dizajnirani za maksimalnu brzinu i

glisiranje. Jedro za slalom je uglavnom

kraće od olimpijskog jedra ali ima v

iše lata

zbog čega je jedro više zategnuto i samim

tim brže.

DASKE ZA SLOBODAN STIL

Manevrisanje i skokovi su ključne odlike

jedrenja na dasci slobodnim stilom.

Samim tim, daske su kraće i teže samo

od 5 do 7 kg (11

15 lb). Daske za jedrenje

na talasima su

sličnih dimenzija.

Ujednačena

veličina

jedra

Muškarci

riste jedra po

vršine

9,5

(102 sq ft), a

žene jedra po

vršine 8,5 m

(91

sq ft).

Jedan

dizajn

Svi

takmičari

koriste Neil

Pride RS:X

daske.

Kaiševi za

stopala

Kaiševi za

stopala s obe

strane

daske

pridr

žavaju

tak

mičara dok

jedri.

Kompaktan

oblik

Kompaktan oblik

pruža takmičaru

veću kontrolu.

Uzani rep

smanjuje otpor

na površini vode.

Sportska i lagana

jedra

Jedra za slobodan stil

su manja

- njihova

površina je od

4.5

(48 sq ft) d

6.5

(70 sq ft).

329

Kruto jedro

Standardna jedra za

slalom su zategnuta i

imaju površinu od 4,5

(48 sq ft) do 10 m

(108 sq ft).

Široka

daska

Daska je ši

roka

63,5 cm (25 in).

Širok rep

Širi rep pruža

veću stabilnost

na vodi.

VINDFURFING

VOD

ENI SPORTOVI

←

→

330

STATISTIKA

PRAVILA TAKMIČENJA

Takmičenja u svim disciplinama podležu strogim pravilima, prvenstveno

u pogledu davanja prednosti. Kada se jedriličari na dasci nalaze u istom

„letanju", onaj koji se nalazi niz vetar ima prednost u odnos

u na jedriličara

koji se nalazi uz vetar. Kada su na suprotnim letanjima, jedriličar na levom

boku (vetar duva s leve strane daske) mora da propusti jedriličara na de

snom boku (vetar duva s desne strane daske). Uglavnom, jedriličari u leta

nju moraju da

se drže podalje od onih koji nisu u letanju. U takmičenjima u

jedrenju na dasci, ako se jedriličar nalazi s unutrašnje strane linije prilikom

obilaženja bove, ima prednost u odnosu na takmičara koji se nalazi sa spo

Ijašnje strane linije. Kod trikova, je

driličari koji se približavaju obali moraju

da prepuste prednost onima koji se udaljavaju od nje. Kod jedrenja na tala

sima, ako dva takmičara dele jedan talas, prednost ima prva daska koja je

potpuno na talasu i jedri prema obali.

BODOVANJE

U slalomima i

trkama, bodovi se dodeljuju u

skladu sa plasmanom u prethodno utvrđenom

broju prelazaka staze. Kod trikova, žiri daje poene

za trikove izvedene u svakoj rundi, na osnovu

stila i uspešnog izvođenja manevra. Pobednik u

prelaženju staze dobija 0,7 bodova, dr

ugoplasirani

2 boda i tako dalje. Bodovi se sabiraju na kraju

takmičenja, i pobednik je takmičar sa najmanje

bodova. Kod brzog jedrenja na dasci, plasman

takmičara je određen prosečnom brzinom njegove

dve najbolje izvedene trke. Pobednik je takmičar

sa naj

boljom prosečnom brzinom.

USLOVI VETRA

Za trke i izvođenje trikova je naj

bolji vetar brzine 11

65 km/h (7

mph), a za većinu dis

ciplina

najmanja neophodna brzina je 11

km/h (7 mph). Idealni uslovi za

trkanje uključu

ju pogodan vetar

koji omogu

ćava jedrenje duž

obale, ili nazad prema njoj, na

radost posmatrača.

AKROBACIJE U VAZDUHU

Takmičenja na talasima i slobodnim stilom su najzanimljivija za gledaoce kada

je reč o jedrenju na dasci. Iskusni takmičari izvode vrtoglave kombi

nacije

akrobacija i trikova graciozno i naizgled lako. U jedrenju na talasima, jedriličari

izvode salta i skokove; dok jedre na talasu prema obali, izvode brojne okrete i

rotacije. Žiri (najčešće 3

5 članova) dodeljuje bodove na osnovu stila,

raznovrsnosti i kvaliteta izvođenja.

SALTO UNAZAD

Postoje tri klasična salta

unapred, unazad i osmica. Od njih, salto unazad je najteži za

uspešno izvođenje: dok je otpočinjanje akrobacije relativno lako, prizemljivanje bez greške je

nešto sasvim drugo. Brzina, pravovremena reakcija i isprava

n položaj tela i daske su od

ključnog značaja. Kada ga izvode profesionalci, salto unazad izgleda lako i jednostavno i

donosi najviše poena.

ZANIMLJIVOSTI

8 120

Najveća razdaljina u

kilometrima pređena jedrenjem na dasci.

Flavio Žardim i Diogo Gerero su putovali

od Čuija do Oijapake u Brazilu, od maja

2004. do jula 2005.

Broj uzastopnih svetskih titula koje je

osvojio Finijan Mejnard u brzom jedrenju

na dasci. Mejnard je bio svetski šampion

od 1998. do 2001.

Godine Robija Neša kada je prvi

put pobedio na Svetskom prvenstvu. U

narednih 16 godina, Neš je osvojio još 22

svetske titule u različitim disciplinama.

45,83

Brzina u čvorovima (83

km/h ili 52,72 mph), svetski rekord u

brzom jedrenju na dasci na 500 m u

ženskoj konkurenciji. Rekord je postavila

Žara Dejvis iz Velike Britanije u zalivu

Valvis, u Namibiji, 2012. godine.

Jahanje talasa

Surfer jaše lice

talasa

brzo

- na

njegovoj najvišoj

tački.

Prizemljivanje

Daska se okreće preko ramena

surfera, a zatim vrhom nadole za

prizemljenje navodu.

Hvatanje

vazduha

Jedro hvata vetar i pomaže

u podizanju daske do najviše

tačke salta.

Rotacija

Dok jedro počinje da

pada, surfer rotira telo

kako bi postavio dasku u

položaj za prizemljivanje.

OLIMPIJSKI POBEDNICI

LONDON 2012.

ZLATO DORIJAN VAN REJSELBERG (HOL)

SREBRO NIK DEMPSI (VB)

BRONZA PŽEMISLAV

MJARČINSKI

(POL)

PEKING 2008.

ZLATO TOM EŠLI (NZL)

SREBRO ŽULIEN BONTOM (FRA)

BRONZA ŠAHAR ZUBARI (ISR)

ATINA 2004.

ZLATO GAL FRIDMAN (ISR)

SREBRO NIKOLAOS KAKLAMANAKIS

(GRČ)

BRONZA NIK DEMPSI (VB)

OLIMPIJSKE POBEDNICE

LONDON 2012.

ZLATO MARINA ALABAU NEIRA (ŠPA)

SREBRO TULI PETAJA (FIN)

BRONZA ZOFIJA NOCETI

KLEPACKA

(POL)

PEKING 2008.

ZLATO JIN ĐIN (KIN)

SREBRO ALESANDRA SENSINI (ITA)

BRONZA BRIONI ŠO (VB)

ATINA 2004.

ZLATO FOSTIN MERE (FRA)

SREBRO JIN ĐIN (KIN)

BRONZA ALESANDRA SENSINI (ITA)

←

→

vindsurfing

Our Location:

Email address:

Phone mobile and mobile: