Letnje olimpijske igre - Atina 1896
Letnje olimpijske igre 1896 bile su međunarodno multi-sportsko takmičenje koje se održavalo u Atini u Grčkoj, od 6. aprila do 15. aprila 1896. godine. Bile su to prve Olimpijske igre modernog doba. Antička Grčka bila je postojbina Olimpijskih igara, pa je Atina bila odgovarajući izbor početka modernih Olimpijskih igara. Uprkos brojnim preprekama organizacija Igara 1896. bila je veliki uspeh. Igre su bile najveće međunarodno takmičenje održano do tada. Igre su održane na Panatinaiko stadionu, prvom velikom stadionu u savremenom svetu, sa mogućnosti da primi najveći broj gledalaca koji su posmatrali neku sportsku priredbu. Vrhunac Igara za Grke bila je maratonska pobeda njihovih sunarodnika Spiridona Luisa. Najuspešniji je bio nemački takmičar rvač i gimnastičar Karl Šuman, koji je osvojio četiri zlatne medalje. Kralj Srbije Aleksandar Obrenović je bio jedini strani šef države koji je zvanično posetio ove igre.
3. Obnova igara
Tokom 19. veka, nekoliko manjih sportskih festivala širom Evrope nazvano je po antičkim olimpijskim igrama. Olimpijske igre 1870. na stadionu Panatenaik, koji je za tu priliku bio renoviran, imalo je 30.000 gledalaca. Pjer de Kuberten, francuski pedagog i istoričar, usvojio je ideju Vilijema Penija Bruksa o osnivanju multinacionalnog i događaja koji će uključivati više igara - drevne igre su dozvoljavale učešće samo muškim sportistima grčkog porekla. Godine 1890, Kuberten je napisao članak u La Revue Athletique, koji je zastupao važnost Muč Venloka, ruralnog tržišnog grada u engleskom okrugu Šropšir. Ovde je u oktobru 1850. godine lekar Vilijam Peni Bruks osnovao Olimpijske igre Venlok, festival sporta i rekreacije koji je uključivao atletiku i timske sportove, kao što su kriket, fudbal i kvotovi. Kuberten je takođe uzeo inspiraciju iz antičkih grčkih igara koje je pod nazivom Olimpijske igre organizovao biznismen i filantrop Evangelis Zapas 1859, 1870. i 1875. Igre u Atini 1896. finansirane su iz zaostavštine Evangelisa Zapasa i njegovog rođaka Konstantinosa Zapasa i Džordža Averofa od koga je grčka vlada, preko prestolonaslednika Konstantina I, posebno zahtevala da sponzoriše drugu rekonstrukciju stadiona Panatinaiko. Grčka vlada je to uradila uprkos tome što je Evangelis Zapas četrdeset godina ranije već u potpunosti finansirao troškove renoviranja stadiona od mermera. Kuberten je 18. juna 1894. organizovao kongres na Sorboni u Parizu da bi predstavio svoje planove predstavnicima sportskih društava iz 11 zemalja. Nakon što je njegov predlog prihvaćen na kongresu, trebalo je izabrati datum za prve moderne Olimpijske igre. Kuberten je predložio da se Igre održe uporedo sa Svetskom izložbom u Parizu 1900. godine. Zabrinuti da bi šestogodišnji period čekanja mogao da umanji interesovanje javnosti, članovi kongresa su umesto toga odlučili da održe prve Igre 1896. Nakon završetka utvrđivanja datuma, članovi kongresa su prešli na izbor grada domaćina. Ostaje misterija kako je Atina konačno izabrana za domaćina inauguracionih Igara. U narednim godinama, i Kuberten i Demetrios Vikelas će predstaviti da je proces selekcije teka u suprotnosti od događaja koji su sadržani u zvaničnim zapisnicima kongresa. Većina izveštaja tvrdi da je nekoliko kongresmena prvo predložilo London kao lokaciju, ali Kuberten se nije složio. Nakon kratke rasprave sa Vikelasom, koji je predstavljao Grčku, Kuberten je predložio Atinu. Vikelas je ozvaničio predlog Atine 23. juna, a pošto je Grčka bila prvobitna lokacija gde su se odigravale Olimpijske igre, kongres je jednoglasno odobrio odluku. Vikelas je tada izabran za prvog predsednika novoosnovanog Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK).
4. Izbor domaćina Letnjih olimpijskih igara
Na Pariskom univerzitetu Sorboni održan je osnivački kongres Međunarodnog olimpijskog komiteta, MOKa od 16. juna do 23. juna 1894. godine na predlog barona Pjer de Kubertena. Po osnivanju MOK-a odlučeno je da se Prve moderne Olimpijske igre održe u njihovoj pradomovini Grčkoj gde su rođene pre 2762. godine. Određeno je i da to bude u Atini. Zbog toga je čast da bude izabran za prvog predsednika MOK-a dobio Grk Demtrios Vikelas.
5. Organizacija
Vest da će se Olimpijske igre vratiti u Grčku naišla je na dobar prijem u grčkoj javnosti, medijima i kraljevskoj porodici. Prema Kubertenu, „prestolonaslednik Konstantin je sa velikim zadovoljstvom saznao da će Igre biti ponovo pokrenute u Atini“. Kuberten je dalje potvrdio da će „kralj i prestolonaslednik dati svoje pokroviteljstvo nad održavanjem ovih igara“. Konstantin je kasnije dao više od toga; željno je preuzeo mesto predsednika organizacionog odbora 1896. godine. Međutim, zemlja je imala finansijskih problema i bila je u sred političkih previranja. Posao premijera se često smenjivao između Harilaosa Trikupisa i Teodorosa Deligijanisa tokom poslednjih godina 19. veka. Zbog ove finansijske i političke nestabilnosti, i premijer Trikupis i Stefanos Dragoumis, predsednik Olimpijskog komiteta, koji je pokušao da organizuje seriju nacionalnih olimpijada, verovali su da Grčka ne može biti domaćin događaja. Krajem 1894. organizacioni komitet pod vođstvom Stefanosa Skuludisa predstavio je izveštaj da će troškovi Igara biti tri puta veći nego što je Kuberten prvobitno procenjivao. Oni su zaključili da Igre ne mogu da se održe i ponudili su ostavke. Ukupna cena Igara bila je 3.740.000 zlatnih drahmi. Žene nisu imale pravo da se takmiče na Letnjim olimpijskim igrama 1896. jer je de Kuberten smatrao da bi njihovo uključivanje bilo „nepraktično, neinteresantno, neestetično i nekorektno“.
6. Otvaranje igara
Prve Olimpijske igre modernog doba svečano su otvorene 5. aprila 1896, u prisustvu grčkog Kralja Đorđa I i 60.000 gledalaca. Uz olimpijsku himnu (grčkog kompozitora Spiridona Samarisa) koju je intonirao vokalni hor sastavljen od 100 pevača, podignute su zastave zemalja-učesnica.
7. I Letnje olimpijske igre - Atina 1896
Prve Letnje olimpijske igre modernog doba privukle su sportiste iz 14 zemalja sa najbrojnijim delegacijama iz Grčke, Nemačke, Francuske i Velike Britanije. To je bilo najveće međunarodno sportsko takmičenje ikad održano (ne treba zaboraviti da su se na antičkim Olimpijskim igrama takmičili samo Grci.) Amerikanac Džejms Brendan Konoli postao je prvi olimpijski pobednik nakon više od 2.300 godina. Pobedio je u troskoku, osvojio drugo mesto u skoku uvis i treće mesto u skoku udalj. Pobednici su se tada nagrađivali medaljom napravljenom od srebra, koji je izradio čuveni francuski graver Šaplen, maslinovim vencem i diplomom koju je ocrtao jedan grčki umetnik. Prva tri takmičara popela su se na pobedničko postolje, gde im je pobedničke simbole uručivao predsednik MOK ili njegov predstavnik. Nemac Karl Šuman izborio se za pet finala u tri različita sporta i sa četiri osvojena prva mesta postao najuspešniji takmičar Prvih olimpijskih igara. Atinjani su igre prihvatili sa velikim entuzijazmom, a njihov sunarodnik Spiridon Luis ih je nagradio pobedom u najpopularnijoj disciplini - maratonu.
8. Države učesnice
U to vreme pojam državnih reprezentacija se podrazumeva bitno drugačije nego danas. Sportisti su većinom ili zastupali sami sebe ili svoje klubove, dok je podatak o nacionalnoj reprezentaciji navođen samo sporedno. Broj učesnika je bio 14, a prema prijavama se može konstatovati da su nastupili sportisti sledećih država:
1. Australija - Iako je Australija tada spadala pod Veliku Britaniju, rezultati takmičara Edvin Tedi Fleka se ipak pripisuju Australiji.
2. Austrija - Austrija je tada bila sastavni deo Austrougarske monarhije, pa ipak se rezultati austrijskih sportista na ovim Igrama često prikazuju odvojeno.
3. Bugarska - Gimnastičar Šarl Šampo se takmičio kao Bugarski predstavnik, iako se radi o Švajcarcu koji je samo živeo u Bugarskoj. Neki izvori svrstavaju Šampoa u reprezentaciju Švajcarske.
5. Danska
6. Francuska
7. Nemačka
8. Ujedinjeno Kraljevstvo
9. Grčka - Rezultati Grčke uključuju i rezultate Kiparskih takmičara, kao i onih iz Smirne. Takođe, nije jasan status Egipćanina Dionisios Kasdaglisa, koji se nekad pominje kao predstavnik Grčke, a nekad kao predstavnika Egipta.
10. Mađarska - slično kao i kod Austrije, uprkos činjenici da se radilo o predstavnicima Austrougarske rezultati Mađara se vode odvojeno. Zabeleženo je da su u sastavu Mađarske nastupali i takmičari iz današnje AP Vojvodine, Momčilo Tapavica (tenis, rvanje, dizanje tegova).
11. Italija
12. Švedska
13. Švajcarska
14. SAD Belgija i Rusija su imale prijavljene takmičare, ali su kasnije povukli prijave. Oko nastupa čileanskog predstavnika postoje nejasnoće. Takođe se često pominje i Italija, iako je njihov poznati takmičar Karlo Airoldi zbog optužbi za profesionalizam isključen sa Igara, pominje se i takmičar u streljaštvu prijavljen pod imenom Rivabela za Italiju, koji se prema izveštajima zaista takmičio.
9. Takmičenje
Na kongresu MOKa 1894. u Sorboni, predložen je veliki spisak sportova za program na Igrama u Atini. Prva službena najava u vezi sa sportskim takmičenjima koja će se održati imala je i sportove kao što su fudbal i kriket, ali se ti planovi nisu obistinili i oni nisu ušli u konačan spisak sportova u programu Igara. Veslanje i jedrenje su bili na programu, ali su morali biti otkazani zbog jakog vetra na planirani dan takmičenja.
10. Sportovi
1. Gimnastika 8 disciplina
2. Atletika 12 disciplina
3. Biciklizam 6 disciplina
4. Plivanje 4 discipline
5. Dizanje tegova 2 discipline
6. Mačevanje 3 discipline
7. Streljaštvo 5 disciplina
8. Tenis 2 discipline
9. Rvanje 1 disciplina
U programu igara bila su predviđena još dva sporta ali se takmičenja nisu održala: - Veslanje - odloženo zbog jakog vetra - Jedrenje - odloženo zbog nedostatka odgovarajućeg broja jedrilica, jer strane posade nisu bile u mogućnosti transportovati svoje jedrilice.
11. Atletika
Sva atletska takmičenja su održana u Panatinaikon stadionu. Atletika je bio sport koji je imao najviše učesnika. U 12 disciplina učestvovala su 63 takmičara iz 9 zemalja. Najuspešniji su bili takmičari iz SAD koji su pobedili u 9 disciplina. Na drevnim igrama, trčanje nije bilo na kružnoj stazi nego ravnoj. Prilikom rekonstrukcije stadion nije proširen, tako da je dobijena kružna staza imala vrlo oštre krivine, što je smanjivalo brzinu. Osim toga, staza je bila previše mekana. U disciplinama trčanja na duže staze trčalo se u kontra smeru od današnjih takmičenja i trkači su ulazili u krivine udesno, umesto ulevo kako se trči danas. Sportska takmičenja je otvorila atletika, a američki troskokaš Džejms Brendan Konoli je prvi sportista koji je osvojio prvu zlatnu medalju u istoriji obnovljenih Olimpijskih igara. Disciplina koja je najviše pobudila interesovanje ia za koju su Grci bili najviše zainteresovani održana je prvi put u međunarodnoj konkurenciji. Pobedio je Grk Spiridon Luis, nepoznati vodonoša i postao jedini Grčki atletski prvak i nacionalni junak. U klasičnim grčkim disciplinama grčki atletičar je u obe bio drugi iza Amerikanca Roberta Gareta. Najbrži takmičar u disciplinama trka na 100 m i 400 m bio je Tom Berk iz SAD. Interesantno je to što je on jedini trkač koji je startovao niskim startom (jedno koleno mu dodiruje zemlju) koji je izazvao veliko interesovanje takmičara (koji su ga u početku posmatrali sa podsmehom) jer takav start nije bio poznat u Evropi. Start je zbunio i sudije, koji su ga posle dogovora pustili da tako startuje.
12. Biciklizam
Takmičenje u biciklizmu održavalo se po pravilima Međunarodne biciklističke asocijacije koja su korišćena na ranijim takmičenjima u biciklizmu u organizaciji Pododbora MOKa u šest biciklističkih disciplina. Biciklističkih staza na kojoj su održana takmičenja nalazila se na novoizgrađenom Neo Phaliron Velodrome. Jedina drumska trka održana je na relaciji Atina i Maraton i nazad u dužini od 87 km. U biciklističkim takmičenjima najbolji je bio francuski motociklista Pol Mason koji je osvojio tri prva mesta: 333,3 m sa stojećim startom, 2.000m i 10.000 m. Austrijski mačevalac Adolf Šmal osvojio je 12-časovnu trku, koju su završila samo dvojica biciklista, a drumsku trku osvojio je Aristidis Konstantinidis.
13. Mačevanje
Takmičenja u mačevanju održavala su se u Zepionu koji je svojim novcem sagradio Evangelos Zapas i dao ga oživljavanje drevnih olimpijskih igara i koji nije video pre nego su u njemu održana olimpijska takmičenja. Za razliku od drugih sportova (u kojima je dozvoljeno da na Olimpijskim igrama učestvuju samo amateri), ovde je dozvoljeno da se van službenog programa održi i takmičenje i floretu za profesionalne trenere. Takmičenje je održano u tri discipline floret i sablja za amatere i floret za profesionalne trenere. Takmičenje u floretu osvojio je Francuz, Ežen anri Gravelot, koji je pobedio svog zemljaka, Anri Kaloa. Druge dve discipline sablja i floretza profesionalce, osvojili su grčki takmičari. Leonidas Pirgos je bio prvi grčki sportista koji je postao olimpijski pobednik na modernim olimpijskim igrama.
14. Gimnastika
Gimnastička takmičenja su održana na Panatinaiko stadionu. Nemački tim, od 11 članova, je osvojio pet od osam disciplina uključujući i obe ekipne discipline. U disciplini vratilo za ekipe, Nemci nisu imali protivnika. Tri nemačke medalje u pojedinačnim disciplinama osvojili su: Herman Vajngertner je pobedio na vratilu, Alfred Flatov na razboju i Karl Šuman, koji se uspešno takmičio i u rvanju, je osvojio zlato u preskoku. Švajcarac Luis Cuter osvojio je zlato u disciplini konj sa hvataljkama, dok su Grci Joanis Miropulos i Nikolaos Andrijakopulos pobedili na krugovima i penjanju uz konopac.
15. Streljaštvo
Takmičenje u streljaštvu održano je u predgrađu Atine Kalitei u pet disciplina, od kojih su dve bile gađanje puškom, a tri pištoljem. U disciplinama sa puškom najbolji su bili Grci, a u gađanju pištoljem najbolji su bila dva brata Džon i Samner Pejn koji su ušli u istoriju Olimpijskih igara kao prva dva brata koji su osvojili zlatne medalje, a u disciplini pištolj slobodnog izbora osvojili prvo i drugo mesto. Braća nisu učestvovala u disciplini pištolj brza paljba jer im sudija nije dozvolio nastup pošto njihovo oružje nije bilo propisanog kalibra. U njihovom odsustvu pobedio je Grk Joanis Frangudis. Posle ove discipline istog dana je održano gađanje puškom slobodnog izbora, ali nije završeno zbog mraka, pa je dovršeno sledećeg jutra, kada je pobedio Grk Jorgos Orfanidis.
16. Plivanje
U plivanju na Olimpijskim igrama u Atini održana su na otvorenom moru, jer su organizatori odbili da troše novac neophodan za specijalno konstruisanje bazena. Takmičenje je u zalivu Zea u Pireju posmatralo preko 20.000 gledalaca. Start i cilj je označavao konopac vezan za dva plovka. Vreme je bilo nepovoljno - nestabilna i hladna voda sa oko 13�C. Zvanično su postojale tri discipline 100 metara slobodno, 500 metara slobodno i 1200 metara slobodno kao i disciplina 100 metara za grčke pomorce, koje nije bilo zvanično na programu. Sva takmičenja su održana u istom danu. Algreda Hajoša iz Mađarske takmičenje u istom danu ga je sprečilo da učestvuje u sve tri discipline, koje su se odvijale brzo jedna za drugom, pa je bilo nemoguće učestvovati u svim, kako bi se na odgovarajući način odmorio, pa je učestvovao samo u prvoj ii trećoj. U obe discipline 100 i 1.200 metara slobodno je pobedio. Hajoš je tako postao prvi takmičar u istoriji olimpijskih igara koji je pobedio u dve discipline i osvojio dve zlatne medalje. Na 500 metara slobodno pobedio je austrijski plivač Paul Hojman, koji je pobedio sve protivnike za više od 1,5 minuta.
17. Tenis
Iako je tenis krajem 19. veka bio razvijen sport, niko od najboljih tenisera iz tog vremena nije došao u Atinu. Takmičenje je održano u predgrađu Atine na terenima Atinskog tenis kluba. Takmičilo se u dve discipline: pojedinačno i u igri parova. Pobednik Džon Pajus Boland došao je u Atinu da poseti svog kolegu sa Oksforda, sekretara Olimpijskog komiteta, koji ga je nagovorio da se takmiči. U prvom kolu turnira u pojedinačnoj konkurenciji Boland je pobedio Nemca Fridriha Trauna sa kojim se sprijateljio, pa su odlučili da se prijave za igru u paru i pobedili su. Tako je Boland osvojio prva mesta u obe konkurencije.
18. Dizanje tegova
Dizanje tegova bio je 1896. mlad sport koji se održavao po pravilima koja su se razlikovala od onih koja se primenjuju danas. Takmičenja su održana na otvorenom, bez ikakvih ograničenja težine i odvijalo se u dve discipline jednoručno i dvoručno dizanje tegova. Dvojica takmičara Škot i Danac Vigo Jensen podelili su medalje u obe konkurencije. U dizanju tegoa sa obe ruke takmičari su imali isti rezultat, a ocenjivački sud na čijem je čelu bio Princ Đorđe je odlučio da je Jensen imao bolji stil. Predstavnici Velike Britanije su podneli žalbu, ali je ranije doneta odluka ostala na snazi i prvak je Jensen. Eliot je ubedljivo revanširao u drugoj disciplini u jednoručnom dizanju tegova, koja je održana neposredno posle prve. Jensen je bio lakše povređen prilikom prvog takmičenja što je Eliotu omogućilo laku pobedu podigavši 14 kilograma više od Jensena.
19. Rvanje
Takmičenje u rvanju održano je na Panatinaiko stadionu, ikakvih ograničenja u težini učesnika. Pravila po kojem su se odvijala takmičenja je najbliže današnjem grčko-rimskom rvanju koje nije do kraja definisano jer je u elementima borbe bilo i zahvata iz slobodnog rvanja. Vremenskog ograničenja borbe nije bilo. Osim dva Grka svi ostali učesnici su se takmičili i u drugim sportovima. U finalu su se sastali olimpijski pobednici Lonston Eliot osvajač zlata u dizanju tegova jednom rukom i gimnastičar Karl Šuman u penjanju uz konopac. Finalna borba je trajala 40 minuta i zbog mraka je bila prekinuta, da bi se nastavila sledeći dan i trajala još 15 minuta kada je Šuman popustio.
20. Zatvaranje igara
Ujutro u nedelju 12. aprila, grčki kralj Đorđe I je organizovao banket za zvaničnike i sportiste (iako neka takmičenja još nisu bila održana). Tokom govora, on je izneo značaj da Olimpijske igre treba trajno održavati u Atini. Službena svečanost zatvaranja održana je sledeće srede, pošto je u utorak odgođena zbog kiše. Opet je kraljevska porodica prisustvovala ceremoniji, koja je otvorena nacionalnom himnom Grčke i odom drevnoj Grčkoj, sportiste Džordž Robertsona iz Ujedinjenog Kraljevstva. Nakon toga, kralj je dodelio nagrade za pobednike. Za razliku od danas, pobednik je dobijao venac od graničica divlje masline iz Olimpije, diplomu koju je ocrtao jedan grčki umetnik i srebrnu medalju koju je izradio francuski fraver Šaplen. Sportisti koji su se plasirali na drugo mesto dobijali su bakarne medalje, lovorovu grančicu i diplomu. Trećeplasirani nisu dobijali medalje. Neki takmičari su primili i dodatne nagrade. Spiridon Louis, je primio pehar Mišela Brela, prijatelja Kubertena, koji je urađen za maratonskog pobednika. Luis je tada predvodio pobednike na počasni krug oko stadiona, a na Olimpijsku himnu još jednom. Kralj je zvanično objavio da je prva Olimpijada završena i napustio stadion, dok je orkestar svirao grčke nacionalne pesme. Kao i grčki kralj, mnogi drugi su podržali ideju održavanja sledećih igara u Atini, pišući pismo podrške kraljevoj želji. Kuberten, međutim, je bio protiv ove ideje, zbog ranije predviđene međunarodne rotacije, jedne od karakteristika modernih Olimpijskih igara. Prema njegovoj želji, sledeće igre održane su u Parizu, u toku trajanja Svetske izložbe.
21. Osnovni pregled
Moto: - Sportista: 241 Broj zemalja: 14 Broj događanja: 43 u 9 sportova Ceremonija otvaranja: 6.4.1886. Ceremonija zatvaranja: 15.4.1886. Igre otvorio: Kralj George od Grčke Olimpijska zakletva: - Nosilac baklje: - Olimpijski stadion: Panathenaic Stadion
Letnje olimpijske igre 1900
II Olimpijske igre - Pariz 1900
Jeux Olympiques d�ete de Paris 1900
Letnje Olimpijske igre 1900. godine zvanično poznate kao igre II, Olimpijade, su međunarodno multi-sportsko takmičenje koje je održano 1900. u Parizu, Francuska. Igre su održane bez ceremonija otvaranja i zatvaranja. Takmičenja su počela 14. maja, a završile 28. oktobra, na Vensenskom velodromu. Učestvovalo je preko 975 takmičara u 19 različitih sportova. Žene su po prvi put učestvovale na igrama, a Šarlota Kuper iz Francuske poslata je prva olimpijska pobednica u istoriji Olimpijskih igara. Najmlađi učesnik bila je francuska teniserka Katrin Žilu sa 13. godina i 137 dana, a najstariji takođe francuski jedriličar sa 71. godinom i 212 dana. Najuspešniji takmičari bili su američki atletičari Irving Bakster i Džon Tuksberi sa po 5 osvojenih medalja.
3. Priprema igara
Iako su prve Olimpijske igre 1896. godine postigle izvestan uspeh, bilo je opravdane bojazni oko njihove budućnosti. Jedna od prepreka, koja bi mogla onemogućiti kontinuitet Olimpijskih igara bio je i stav Grčke. Ona se protivila odluci MOKa da pravo na organizaciju Igara pripadne i drugim zemljama, zahtevajući da Grčka ostane zauvek sedište Igara. Zato je Pjer de Kuberten, tražeći rešenje, predložio da se pored Olimpijskih igara svake druge godine održe i Panhelenske igre u Atini, ali je i dalje insistirao na odluci MOKa. Izbor je pao na Pariz, međutim Francuskom olimpijskom komitetu su nedostajala sredstva za organizaciju Igara. Kuberten je i tu našao izlaz odlučujući da se Igre održe u sklopu Svetske izložbe u Parizu. Bilo je dosta nesuglasica, sumnji i prigovora, jer bi Igre mogle biti potisnute u drugi plan. Stadioni, tereni, dvorane za takmičenje bile su raštrkani po celom gradu ili njegovoj okolini. Prema zamisli Kubertena, sportske grane na II. Olimpijskim igrama trebalo je rasporediti u tri dela. U prvom delu bi bile prikazane igre starih kulturnih centara; Egipta, Indije, Grčke i Rima. Drugi deo bi bila demonstracija narodnih nadmetanja i viteške igre iz srednjeg veka. Treći deo bi bio sastavljen od sportova novijeg datuma. MOK se nije složio sa takvom zamisli, pa je na kraju program bio usklađen sa zahtevima ostalih članova MOKa, koji su bili stručni predstavnici pojedinih zemalja, kao i nekih uticajnih ljudi Francuske. Na kraju su Igre održane u Parizu, ali njihov uspeh umanjile su neke nepovoljne okolnosti kao što su činjenica da su Francuzi tražili da se takmičenja održavaju i nedeljom, uprkos negodovanja sportista i predstavnika drugih zemalja. Osim toga, Igre su i predugo trajale (pet meseci) što je prilično umanjilo interesovanje gledalaca. Iako je u Parizu bilo mnogo stranih i domaćih posetilaca Svetske izložbe, takmičenja su bila slabo posećena - bilo je u svemu 3.000 posetilaca. Rezultati takmičenja, u sportskom pogledu, nadmašili su rezultate prvih Olimpihskih igara.
4. Organizacija
Letnje olimpijske igre 1900. nije organizovao organizacioni komitet, već su održane kao deo Svetske izložbe 1900. Od mnoštva sportskih i nesportskih takmičenja, MOK je naknadno odabrao ona koja je priznao za zvanična, dok se ostala smatraju demonstracionim sportovima i disciplinama. Učestvovali su sportisti iz 28 zemalja od kojih MOK priznaje 24 zemlje, sa 997 takmičara od čega 22 su bile žene, koje su se takmičile u tenisu, jedrenju i golfu.
5. Zanimljivosti
Na Igrama u Parizu medalje su podeljene i u kriketu, sportu koji je nakon 1900. izbačen iz olimpijskog programa. Takmičila su se desetorica takmičara, a svi su osim jednog Belgijanca bili Francuzi. Za to takmičenje prodata je samo jedna ulaznica, a njen kupac je bio engleski turista koji je u Pariz došao upravo zbog takmičenja u kriketu. Jedan olimpijski pobednik u veslanju nikad nije identifikovan. U disciplini dvojac s kormilarom posada Holandije je posle predtakmičenja procenila da im je kormilar pretežak. Zato su kormilara zamenili sa jednim 7-godišnjim dečakom koji se slučajno našao na regatnom polju. Iako ime tog dečaka nije zabeleženo, smatra se da je on najmlađi osvajač olimpijske medalje u istoriji. Ipak, MOK službeno beleži da je osvajač medalje bio Hermanus Brokman, koji je bio u posadi samo u polufinalu ali ne i u finalu takmičenja. Naročiti utisak ostavio je Amerikanac Alvin Krenzlajn koji je osvojio četiri zlatne medalje, na 60 m, 110 m i 200 m prepone i skoku udalj. On je bio prvi čovek koji je lansirao tehniku „koračanja kroz vazduh“ u skoku udalj ii savlađivanju prepona, čime je povećavao dužinu skoka, odnosno čuvao ritam trčanja. Međutim, pošto je svoj uspeh postigao u vreme kada nije bilo ni televizije, ni filma i kada štampa nije poklanjala mnogo pažnje sportskim junacima, Kranzlajn je zaboravljen i kao inovator i kao prvi osvajač četiri zlatne medalje. Tako se kao prvi četvorostruki olimpijski pobednik obično pominje amerikanac Džesi Ovens, četvorostruki pobednik iz Berlina 1936.
6. Zvanični sportovi igara
Program iz Atine znatno je izmenjen. Nije bilo rvanja i dizanja tegova. Uvedene su nove discipline: veslanje, jedrenje i nadvalačenje konopca. Uvedeni su i neki ekipni sportovi: fudbal, ragbi, vaterpolo i polo. - Atletika - Nadvlačenje konopca - Biciklizam - Vodeni sportovi - Vaterpolo - Plivanje - Veslanje - Gimnastika - Golf - Konjički sport - Kriket - Kroket - Mačevanje - Pelota - Polo - Ragbi - Streličarstvo - Streljaštvo - Tenis - Fudbal - Jedrenje
7. Nezvanična (demonstraciona) takmičenja
- Podvodni ribolov - Mušičarenje - Balonarstvo - Boćanje - Pucanje iz topa - Spašava