BOKS

PREGLED SPORTA

Boks je sport koji zahteva veliku veštinu i fizičku

čvrstinu. Dva borca nastoje da udare jedan

drugog pesnicom kako bi zabeležili poene kod

pomoćnih sudija ili sudije u ringu, i sami

izbegavajući udarce. Skoro svi delovi glave i

la iznad struka su oblasti određene za

postizanje poena. U takmičenjima se pobeđuje

na poene ili nokautom. Amaterski i profesionalni

bokserski rangovi se u mnogo čemu razlikuju, a

najuspešniji profesionalni borci spadaju u

sportiste sa najvećim zaradama na

svetu.

Trzanje i njihanje

Pokretanje glave je

izuzetno značajno;

protivniku je teže da

udari metu koja se

kreće.

orts

Pamučni šorts sadrži

postavljenu traku oko

struka kako bi se pružila

zaštita od niskih

udaraca u telo.

Čvrsta osnova

Patike za boks pruž

aju

udobnost, podršku za

članak i iznad svega

prianjanje za pod ringa.

ZANIMLJIVOSTI

PROFIL BORCA

Bokserima je potreban snažni gornji deo tela

pogotovo jak udarac pesnicom

i visoka otpornost

na udarce („snažna brada").

Boks je veoma naporna aerobna vež

ba, tako

da borci treba fanatično da treniraju i poseduju

ogromnu izdržljivost. Brzina, pokretljivost i

brzi refleksi su od koristi, pogotovo za one

koji se bore u lakšim kategorijama.

Zaštita za pesnicu

Šake borca se obmotaju

zavojima pre nego što se

stav

e u postavljene

rukavice.

TREBA ZNATI

120

Ukupna zarada u milionima američkih

dolara, inkasirana od uplata za gledanje meča za

svetsku titulu između Oskara de la Hoje i Flojda

Mejvedera Juniora u maju 2007.

135

.132

Najveći broj gledala

ca koji

su uživo pos

matrali boks meč

- Toni Zejl protiv

Bilija Prajora 1941.

Broj godina Džordža Formana kada je

povratio svetsku titulu u teškoj kategoriji

nokautom protiv Majkla Murera za IBF i WBA

titule u novembru 1994. Forman je prvi put

osvojio svetsku titulu u teš

koj kategoriji 1973.

242

Broj borbi u kojima je učestvovao

američki bokser perolake kategorije Vili Pep

tokom 26 godina duge karijere (1940

-1966).

Pravila modernog boksa su prvi put

propisana 1867. kompletom od 12 pravila,

koja je napisao Džon Grejem Cembe

rs, a

podržao deveti markiz od Kvinzberija.

Amaterski boks se na više načina razlikuje

od profesionalne varijante ovog sporta.

360

←

→

Sudija u ringu

Sudija u ringu jedini može da

zaustavi meč, iako mu

pomažu trojica pomoćnih

sudija i merilac vremena.

OPREMA ZA BORBU

Bokseri nose sorts, bokserske patike i postavljene rukavice

koje se prave u dve veličine

od 227 g (8 oz) i 283 g (10 oz)

u zavisnosti od težine boksera. Štitnici za zube su obavezni,

a suspenzori za međunožje stvar izbora u profesionalnom bo-

ksu. U amaterskim borbama borci kao dodatak nose kacige za

glavu i prsluke i imaju veće, mekše rukavice. Ovo je jedina

oprema koju borci nose i koriste u ringu, ali na treningu bok-

seri koriste i tegove, vreće za udaranje, konopac za preskakanje,

brze lopte i druge predmete kako bi unapredili kondiciju za borbu.

ITALIJANSKI BOKSER PRIMO KARNERA, ŠAMPION U TEŠKOJ

KATEGORIJ11933, BIO JE DŽIN OD ČOVEKA, VISOK 197 CM (6

STOPA I 5 INČA), MASE 125 KILOGRAMA (276 FUNTI). IMAO JE

OGROMAN APETIT. TVRDI SE DA JE ZA DO

RUČAK JEO 19

KOMADA TOSTA, 14 JAJA, VEKNU HLEBA, DVESTA GRAMA

VIRDŽINIJA ŠUNKE, LITAR SOKA OD POMORANDŽE I DVA LITRA

MLEKA.

Ublažava udarce

Obično je napravljena od

kože ispunjene penom.

Bočne rupe

kaciga ne prekriva uši potpuno, kako bi se

borcima o

mogućilo da čuju uputstva sudije.

SUSPENZOR

Štiti međunožje borca od

nedozvoljenih niskih

udaraca.

ŠTITNIK ZA ZUBE

Plastični štitnici za de

sni

štite gornje zube od

izbijanja.

RUKAVICA

Rukavice su specijalno

postavljene da bi zaštitile

onoga ko ih nosi.

KACIGA

Nosi se samo u amaterskim takmiče

njima i

u profesionalnom sparingu, ona nudi

zaštitu, ali ograničava periferni vid.

,,Roup

-a-

doup“

Konopci su debljine oko 2,5

cm (1 in) u prečniku i prikačeni

su za stubove na visinama od

45,75, 110 i 140 cm (18,30, 42

i 54 in).

Poljubi pod

Pod ringa ima zaštitni sloj od

oko 2,5 cm (1 in), prekriven

rastegnutim platnom. Platno

obično sadrži reklamu

promotera ili sponzora.

361

Ljudi u uglu

Svaki bokser tokom

pauza između rundi

ima na raspolaganju

trenera, asistenta

renera i čoveka koji

sanira posekotine;

BOKS

BORILAČKI SPORTOVI

RING

Naziv bokserski „ring" (na engleskom ring

prsten) je arha

izam koji potiče iz perioda kada su takmičenja održavana u

grubo opisanom krugu na zemlji. Moderni bokserski

ring je

postavljen na izdignutoj platformi. Oblika je kvadrata, sa

stubom u svakom uglu, za koji su zatezačima prikačena

četiri paralelna reda konopaca. Svaka strana standardnog

ringa je duga 4,88

7,32 m (16

25 ft) između konopaca uz

dodatnih 60 cm (2 ft)

spolja. Platforma je podignuta 90

120

cm (3

4 ft) od nivoa zemlje, a stubovi su visoki oko 1,5 m (5

ft).

Vrhunska procena

Pri ocenjivanju borbe trojica sudija

sarađuju sa sudijom u ringu.

Neutralni ugao

Svakom borcu je dodeljen suprotni

ugao, u koji se on

i povlače na kraju

svake runde. Druga dva ugla su

označena kao neutralna. Bokseri se

šalju u neutralni ugao nakon nokdauna

ili kršenja pravila koje zahteva

intervenciju sudije.

LEŽERNI GORŠTAK

←

→

PRAVILA BORBE

Osnovna pravila boksa podrazumevaj

u da dva borca slične mase, koje

nadgleda sudija, pokušavaju da udare jedan drugog iznad struka stisnu

tim

pesnicama s namerom da postignu više poena od protivnika (kako bi osvojili

runde), ili obore protivnika na pod na period od 10 sekundi. Udarci u poti

ljak ili

bubrege nisu dozvoljeni, kao ni udarci sa otvorenim delom rukavice na kojem

se nalaze pertle. Osim ovih, sva ostala pravila amaterske i profesionalne

verzije ovog sporta se razlikuju.

STATISTIKA

AMATER

Amaterski borci nose šorts, prsluk i patike.

Radi zaštite nose štitnik za zube, sus

penzor

i kožnu kacigu za glavu. Borba se sastoji od tri dvominutne runde. Poeni se dobijaju za

svaki dozvoljeni udarac koji se izvede delom rukavice na zglavku (obojen belo), a ukupni

broj poena u čitavoj borbi odluč

uje pobednika.

PROFESIONALAC

Za razliku od ovoga profesionalci se bore goli do

struka i bez kaciga za glavu. Borbe su takođe

mnogo duže

mečevi na svetskom prvenstvu se

sastoje od deset trominutnih rundi, sa

jednominutnom pauzom između svake runde.

Tročla

na sudijska komisija dodeljuje od 1 do 10

poena za pojedinačne runde. Borac koji pobedi u

rundi osvaja 10 poena, gubitnik 9. Ako je runda

posebno jednostrana

desi se nokdaun

bodovi se

raspodeljuju kao 10 prema 8. Sudija oduzima poene

za nesmotrene pote

ze.

ODBROJAVANJE

Nakon nokdauna sudija prvo

ispraća napadača do neu

tralnog

ugla, a potom počinje da broji do

deset. Borac koji leži na zemlji

ima deset sekundi da se popne

na noge i pokaže da je u stanju da

nastavi meč, inače je borba

gotova.

NAJTEŽE

KATEGORIJE

(

RUKAVICE OD

UNCI

)

KATEGORIJA

MASA

SUPERTEŠKA

91+KG (201+LB)

TEŠKA

90,5 KG (176

200 LB)

POLUTEŠKA

76,5

79 KG (169

175 LB)

SUPERSREDNJA

73-

76 KG (161

168 LB)

SREDNJA

72,5 KG (155

160 LB)

SUPERVELTER

67-

70 KG (148

154 LB)

LAKŠE KATEGORIJE

(

RUKAVICE OD S UNCI

)

KATEGORIJA

MASA

VELTER

64,5 KG (141

147 LB)

SUPER LAKA

61,5

63,5 KG (136

140 LB)

SUPER PEROLAKA

57,5

59 KG (127

130 LB)

PEROLAKA

57 KG (123

126 LB)

SUPERBANTAM

55 KG (119

122 LB)

BANTAM

52,5

53,5 KG (116

118 LB)

SUPERMUVA

52 KG (113

115 LB)

MUVA

51 KG (109

112 LB)

VEŠTINA U RINGU

Osnovni bokserski trening se zasniva na fizičkoj pripremi, poboljšanju brzine

kretanja, izvođenju direkta i radu nogu. Dobri udarci rukom se mogu izvesti

samo sa čvrstim osloncem. Tehnike zadavanja različitih udaraca se uče

kasnije. Vrhunski bokseri rade s

a trenerima nedeljama pre zvanične borbe,

radeći na sveukupnoj kondiciji i borbenom stilu prilagođenom narednom

protivniku. Oni vežbaju ključne udarce i sparinguju sa protivnicima slične građe

i borbenog stila poput onog njihovog protivnika, pokušavajući d

a steknu izvesnu

prednost.

U NAPADU

Bokseri moraju pokazati agresivnost i zadavati udarce da bi pobeđili u borbi tako da je

napad

bilo u vidu pojedinačnih udaraca ili češće u vidu kombinacija od dva ili tri udarca

od izuzetne važnosti. Da bi izveo seri

ju udaraca bokser prvo mora da umiri protivnika

pokretnu metu je teško pogoditi. Stoga je važan dobar i brz rad nogu, sa namerom da se

odseče pristup celom ringu i protivnik zarobi u uglu.

KONTRASTAV

Bokserov stav i metod borbe se

opisuje ili kao klasi

čni (leva ruka i

stopalo napred), ili kao kontrastav

(desna ruka i stopalo napred). Borac

u kontrastavu je obično neko ko je

levoruk, koristi desnu ruku za direkt i

levu za snažne udarce i kroše. Neki

posebno vešti borci su u stanju da

menjaju stilove toko

m borbe. Pošto

većina boraca koristi klasični stil,

protivnik u kontrastavu može biti

težak zalogaj i zahteva promenu

taktike.

Savršeni udarac

Potpuno ispružena |

ruka znači da je j levi

direkt izveden školski.

Blok

Ovaj desni direkt je

izblokiran dobrom

odbranom.

Nokaut

vrsta odbrana

ponekad nije dorasla

aperkatu.

LEVI DIREKT

Glavni udarac svakog boksera klasič

nog

stava, kruti levi direkt, drži protivnika na

rastojanju i priprema napade. Ovo je obično

prvi udarac u svakoj kombinaciji.

KROŠE

Krošeom

se pogađa bočna strana glave

ili tela. Zbog ugla pod kojim se zadaje,

borac koji se brani često ne primeti

kroše na vreme.

DESNI DIREKT

Ovaj direkt se izvodi „drugom" rukom (de

snom za klasične boksere, levom za one u

kontrastavu), prelazi veće rastojanje

i borac

koji ga izvodi ostaje izložen kontraudarcu.

APERKAT

Najrazorniji udarac u boksu,

aperkat se izvodi velikom silinom iz

sagnutog položaja odozdo u

protivnikovu bradu.

362

Oseti bol

Krošei u telo znatno

slabe izdržljivost

borca,

←

→

U ODBRANI

Sposobnost da se izbegnu udarci, u čemu je veliki

Muhamed Ali bio majstor, verovatno je važnija od

uspešnog udaranja. Borce koji se brzo kreću je teže udariti.

Međutim, najbolji način da se odbije napad je prekrivanje

glave i tela rukama i šakama, sa laktovima priljubljenim uz

pojas.

STATISTIKA

KOMBINACIJE

Serija brzo izvedenih udaraca obema šakama i iz razli

čitih

uglova ima mnogo veće šanse da postigne rezultat od

pojedinačnih napada, koliko god snažno da su izve

deni. Ovi

napadi često nateraju protiv

nika da spusti ili podigne gard,

čime se bokseru u naletu omogućuje da zabeleži pogotke u

nebranjene oblasti. Tipična sekven

ca može početi

kombinacijom 1

2 u glavu. Kada protiv

nik podigne ruke kako bi

se odbranio, ukazuje se prilika da se napravi korak

u stranu i

izvedu krošei koji će dokrajčiti protivnika.

Napad pod uglom

Poludirekt pogađa

protivnika pod uglom.

POLUDIREKT

Izveden „drugom" rukom, poludirekt se

zadaje zdesna nalevo ili sleva nadesno

u protivnikovu glavu ili telo.

NAJVIŠE ODBRANA TITULE ZA REDOM

IME

ODBRANE/KATEGORI

DŽO LUIS

25(SUPERTEŠKA)

RIKARDO LOPES

21 (PAPIR)

HENRI ARMSTRONG

19 (VELTER)

EUZEBIO PEDROSA

19 (PEROLAKA)

KAOSAI GALAKSI

19 (POLUBANTAM)

VILFREDO GOMES

17 (POLUPEROLAKA)

MJUNGVU JA

17 (POLUMUVA)

ORLANDO KANIZALES

6 (BANTAM)

BOB FOSTER

14 (POLUTEŠKA)

KARLOS MONSON

14 (SREDNJA)

TIPOVI BORCA

Borbeni stil koji bokser odabere je zasnovan na njegovoj fizičkoj građi i prednostima i

slabostima. Na primer, bivši šampion u superteškoj kategoriji, MajkTajson, imao je silovit,

direktan stil i žestok udarac. U poređenju s tim, stil Flojda Mejvedera Juniora je zasnovan

na gracioznosti i stabilnosti. Često je bio u stanju da deklasira protivnika lukavstvom, pre

nego sirovom snagom.

BORAC SA DISTANCE

Bokseri koji se bore na distanci su obično visoki ljudi sa dugim

domašajem. Ne moraju da se približe protivniku da bi ga

ugrozili i odolevaće svim pokušajima da se uvuku u otvorenu

borbu. Vrhunski borci sa distance, poput bivšeg šampiona u

superteškoj kategoriji Lenoksa Luisa, obično

imaju i snažan

direkt.

BORAC IZBLIZA

Obratno, borci izbliza su često nižeg rasta i imaju kraći

domašaj. Pošto ne mogu pobediti u borbama sa distance, oni

koriste niži centar gravitacije kako bi se približili na silu, čime

kvare rad svog protivnika i zadaju svoje razorne udarce. Borba

između dva borca izbliza je uvek dramatična, jer nijedan od njih

ne odstupa.

KAVGADŽIJA

Takođe poznat kao „razbijač" ili „obarač iz jednog udarca",

kavgadžija često predstavlja sve ono što je najbrutalnije u

ovom sportu. Razbi

jačima nedostaje finesa u ringu, ali to

nadoknađuju sirovom snagom i često su u stanju da

nokautiraju svakog protivnika samo jednim udarcem. To ih čini

uzbudljivim za gledanje.

„ROUP A DOUP"

„Roup a

doup“ je fraza koju je smislio

Muhamed Ali: radi se o teh

nici u

kojoj se borac svesno naslanja na

konopce u čvrstom defanzivnom

stavu i navodi protivnika da ga

udara dok se ne umori, lako se u

bokserskim krugovima ovaj stil

smatra grehom, Ali ga je veoma

efektno koristio u više prilika, od

kojih je najpoznatija

„Borba u

džungli", u Zairu 1974. Vladajući

šampion Džordž Forman je svog,

naizgled bespomoćnog protivnika,

udario stotinu puta pre nego što se

u osmoj rundi Ali podigao sa

konopaca i nokautirao vidno

iscrpljenog Formana.

IZ PRVE RUKE

Međunarodna asocijacij

a amaterskog boksa (AIBA) rukovodi amaterskim boksom širom

sveta od 1946. Oni nadgledaju pravila i propise ovog sporta, rukovode boksom na

Olimpijskim igrama i organizuju Svetsko prvenstvo od 1974. Profesio

nalni sport je uprljan

neslaganjima i korupcijom

na rukovodećem nivou. Niz rukovodećih tela priznaje svog

sopstvenog svetskog šampiona u različitim kategorijama. U modernom profesionalnom

boksu se retko dešava da borac bude priznat za neospornog svetskog šampiona.

PROFESIONALNA RUKOVODEĆA TELA

U komple

ksnom svetu profesionalnog boksa trenutno postoji više od 10 organizacija koje tvrde da su svet

ska

rukovodeća tela. Četiri organizacije najvećeg renomea su sledeće: Svetska bokserska asocijacija (WBA), osnovana

1921. je najstarije profesionalno rukovodeć

e telo, ali u prošlosti nije imala globalnu prisutnost. Svetski bokserski

savez (WBC) je stvoren 1963. u interesu postizanja prvog pravog međunarodnog tela koje bi kontrolisalo ovaj

sport. Odbegli članovi WBA su 1983. stvorili Međunarodnu boksersku federac

iju (IBF)

prvobitno zvanu Bokserska

asocijacija Sjedinjenih Država. Njeno sedište je u Nju Džerziju. Potom je od strane drugih razočaranih članova

WBA1988. u Portoriku oformljena Svetska bokserska organizacija (WB0).

OLIMPIJSKA ZLATA, TEŠKA KATEGORIJA

GODINA

IME

DRŽAVA

2012

OLEKSANDAR USIK

UKRAJINA

2008

RAHIM ČAKIJEV

RUSIJA

2004

ODLANIJE SOUS FONTE

KUBA

2000

FELIKS SAVON

KUBA

1996

FELIKS SAVON

KUBA

1992

FELIKS SAVON

KUBA

1988

REJ MERSER

SAD

1984

HENRI TILMAN

SAD

1980

TEOFILO STIVENSON

KUBA

1976

TEOFILO STIVENSON

KUBA

NAJVIŠE BORBI U KARIJERI

IME

KATEGORIJA

BORBE

LEN VIKVOR

POLUTEŠKA

463

DŽEK BRITON

VELTER

350

DŽON DANDI

PEROLAKA

333

BILI BIRD

VELTER

318

DŽORDŽ MARSDEN

N/A

311

MAKSI ROZENBLUM

POLUTEŠKA

299

HARI GREB

SREDNJA

298

JANG STRIBLING

POLUTEŠKA

286

BETLING LEVINSKI

POLUTEŠKA

282

TED (KID) LUIS

VELTER

279

KRŠTENA IMENA NEKIH VELIKANA

KRŠTENO IME

BORILAČKO IME

VOKER SMIT

ŠUGER REJ ROBINSON

ENT0NI ZESKI

TONI ZEJL

R0K0 BARBELA

ROKIGRACIJANO

ARNOLD KRIM

DŽERZI DŽOVOLKOT

DŽOZEF BAROU

DŽO LUIS

ROKO MARKEĐANO

ROKI MARČANO

HERARDO GONSALES

KID GAVILAN

JUDA BERGMAN

DŽEKI (KID) BERG

VILIJAM GILJERMO PAPALEO

VILI PEP

ELIHIO SARDINIAS M0NTALB0 KID ČOKLIT

ARČIBALD LIRAJT

ARČI MUR

RIČARD IHETU

DIKTAJGER

363

BOKS

BORILAČKI SPORTOVI

←

→

Boks

Our Location:

Email address:

Phone mobile and mobile: