302

TREBA ZNATI

Fiksiranost glavnog jedra

Prednja ivica glavnog jedra ne

srne da leprša da ne bi došlo do

usporavanja.

Upravljanj

Kormilar održava

pravac i upravlja

glavnim jedrom uz

pomoć vetra.

Glatko jedrenje

Održavanje nivoa

trupa u vodi

maksimalizuje

hidrodinamiku i

najbrži je način

jedrenja.

Otklon

Otklon između glavnog

jedra i floka, sa paralel

nim

stranama, omogu

ćava

nesme

tan protok vetra

preko oba jedra.

Izbegavanje lepršanja

Zadnja ivica floka ne treba

da leprša da ne bi došlo

do smanjivanja brzine.

Prednje jedro

Posada prilagođava

prednje jedro kako bi

efikasno funkcionisalo sa

glavnim jedrom.

Na Olimpijskim igrama 2008.

izabrano je 11 klasa

za učešće.

Na Olimpijadi 2012, izabrano je šest muških klasa

(jedrenje na dasci, laser, četiristo se

damdeset,

zvezda, fin, četrdesetdevetka)

četiri ženske klase

(jedrenje na dasci, laser, četiristo sedamdeset i

ingling).

Na Igrama

2008, tri klase (fin, četrdesetdevetka

tornado) su bile otvorene za oba pola, da bi bile

ukinute već za Olimpijadu 2012.

STVORENI ZA BRZINU

Čamci koji se koriste na Olim

pijskim

igrama su mali i imaju od jednog do

tri člana posade. Tipični olimpijski

ča

mac ima veliko jedro, u odnosu na

mali i lagani čamac, kao i ravan trup

koji mu omogućava da klizi vodom i

smanjuje otpor.

PROFIL TAKMIČARA

Fizička spremnost i snaga su važni za jedri

ličare, ali

su mentalne veštine i stav ključ za uspeh. Snaga

gornjeg del

a tela je potrebna za dizanje i

podešavanje jedra; neophodne su i snažne noge za

brzo kretanje po čamcu, kao i snažan trup za

naginjanje. Brzo razmišljanje i dobre reakcije su od

suštinskog značaja, pošto je jedrenje taktičarski

sport u kojem se maksi

malno iskorišćavaju stalno

promenljivi elemen

ti. Sa jedrenjem se može početi u

ranom dobu: deca se trkaju u malim čamcima, mnogi

olim

pijci su u dvadesetim godinama, dok u trkama

oko sveta učestvuju takmičari koji su često mnogo

stariji od sportista koji se takmiče na međunarodnom

nivou u drugim sportovima.

Fizička okretnost

Posada se naginje iz kokpita

što je više moguće uz

pomoć trapeza, kako

bi izbalansirala težinu

vetra u jedrima. Brzi

refleksi su potrebni

da bi se reagovalo

na promene u

vetru i izbeglo

otapanje.

ZANIMLJIVOSTI

1851

Godina u kojoj je jahta Amerika

izazvala engleske čamce na trku oko ostrva

Vajt u Engleskoj, za trofej koji je od tada postao

poznat kao Kup Amerike.

Godine najstarijeg takmičara do danas u

Velux 5 solo trci (ser Robin Noks

Džonson).

Radio VHF stanica namenjena upotrebi

u hitnim slučajevima na moru, za traženje

pomoći od obalske straže ili drugih plovila.

852

Nautička milja u metrima (6.9076

ft)

- standardizacija mere od 1 minuta

geografske širine.

000

Broj mornara koj

i su se takmičili

u godišnjoj Kil Vik regati na seve

ru Nemačke,

u 2.000 čamaca.

PREGLED SPORTA

Jedrenje se nepravedno opisuje kao pokušaj stajanja ispod jakog tuša i

cepanja novca dok neko na vas izručuje kote pune hladne vode.

Međutim, ovo je uzbudljiv

i zahtevan sport, i fizički i psihički. Postoje

brojne različite vrste trkanja koje su regulisane strogim međunarod

nim

pravilima kao i lokalnim propisima. Trke mogu da se održavaju na

jezerima ili priobalnim zalivima i ušćima, kružnim stazama koje su

utvr

đene privremenim obeležjima; u priobalnim vodama, gde se ko

riste

fiksirane navigacione oznake za određivanje kursa; ili daleko od obale

na otvorenom okeanu. Jedriličari mogu da se trkaju pojedina

čno, sa

malom posadom ili sa posadom koju čini 20 ili više sportista.

JEDRENJE

←

→

GDESE TRKAJU

Trke koje se održavaju u blizini obale uglavnom prate

trasu obeleženu fiksiranim navigacionim plov

cima.

Kraće priobalne i kontinentalne trke imaju privremena

obeležja koja su postavljena na način da najbolje stave

na i

spit jedriličarsku sposobnost u odnosu na uslove

trke.

OLIMPIJSKE STAZE

Takmičenja se sastoje od kratkih trka koje traju 30

-75 minuta.

Kod klasične olimpijske staze, razdaljina između bova je 1,6 km

(1 mi), a same bove su postavljene tako da omoguće jedren

pod različitim uglovima (videti str. 308). Jedrenje prema vetru

predstavlja najbolji test sposobnosti i ovaj deo trke je najvažniji

na celoj stazi. Na olimpijskoj stazi, kao što je trouglasta staza

dole, etapa prema vetru se jedri dva puta, i postoji na

jmanje

jedna etapa niz vetar. Jedrenje na boku (jedrenje između 45 i

135 stepeni prema vetru) je najlakši i najbrži deo trke, i

uglavnom postoji jedna takva etapa u oba pravca. Startna linija

je idealno smeštena pod pravim uglovima uz vetar da bi svi

čamci

imali jednak, nepristrasan start.

UZ/NIZ VETAR

Akcenat ovog dela staze je na direktnom

jedrenju uz vetar i niz njega, što je omo

gućeno u nekoliko etapa između

dva odvojena plovka, na delu

staze niz vetar.

Druga bova

Jedrenje na boku oko ove bove odvodi

čamce

koji se kreću niz vetar od onih koji jedre uz

vetar.

Startna linija

Linija između ove

bove i sudijskog

čamca idealno je

postavljena pod

pravim uglom u

odnosu na vetar.

Treća bova

Nalazi

se direktno niz vetar

od prve bove.

Sudijski čamac

Mala oznaka b

lizu ovog

čamca je desna strana

startne linije.

Drugi sudijski

čamac

Može da se

koristi kao odrednica

za ciljnu liniju na kraju

etape uz vetar.

Prva bova

Posade jedre do ove bove koja je

' na levoj strani ciljne linije

na kraju poslednje etape.

TROUGLASTA STAZA

Od samog starta, jedrilice se trkaju direktno prema vetru

do prve bove. Jedrenje vetrom (videti str. 308) do bočne

bove i nazad do mesta gde je trka počela obrazuje

trougao. Zatim se ponavlja etapa uz vetar, ali je ovaj put

povratak direktno niz veta

Bočna bova

Treba da formira

jednakostranični trougao sa

bovama uz vetar i niz njega.

Bova niz vetar

Smeštena je direktno niz vetar u

odnosu na drugu bovu i odvojena je od

linije cilja.

Bočno jedrenje

Prilikom obilaženja prve bove, posade jedre

desnim bo

kom prema bočnoj bovi.

Sudijski čamac

Oznaka blizu sudijskog

čamca obrazuje desnu stranu

startne linije koja je takođe

linija cilja.

Bova uz vetar

Postavljena je direktno uz vetar u

odnosu na startnu liniju i posade jedre

prema njoj u cik-cak formaciji, po

što

čamci ne mogu da jedre direktno uz

vetar.

OKEANSKE TRKE

Okeanske trke su vrhunac svih jedriličarskih takmičenja, krajnji

test za čamce

jedriličare. Ove trke traju mesecima, prelaze se

ogromne razdaljine i putuje daleko od mirnih luka domaćih

voda.

e okeanske trke se održavaju u skladu sa pravilima trkanja

Međunarodne jedriličarske federacije (ISAF). Neke imaju samo

jeđnočlanu posadu i stavljaju na ispit izdržljivost jedriličara koji

se suočava sa ekstremnom usamlje

nošću

teškim izazovima.

Ipak, v

ećina njih izdrži i odaje im se priznanje za veštinu i

snalažljivost u teškim uslo

vima. U drugim trkama učestvuju

višečlane posade, gde se umeće skipera ogleda u njegovom

upravljanju ekipom koja živi i radi zajedno na veoma malom

prostoru, praćena olujni

mirnim vodama. Zanimljivo je da

upravo periodi mirnog jedrenja izazivaju psihološke teškoće;

fenomen besciljne plovidbe okeanom, daleko od planiranog

kursa zato što nema vetra koji pokreće čamac, dovodi do

frustracija sa kojima mnogi jedriličari teško

izlaze na kraj.

Okeanski jedriličari moraju da budu snalažljivi. Moraju da znaju

kako da postignu najbolje brzine jedrenja i bezbedno plove

neobeleženim vodama. Takođe se suočavaju sa tehničkim

kvarovima do kojih dolazi u stresnim uslovima, tako da moraju

da improvizuju popravke složene opreme uz pomoć tek

nekoliko osnovnih materijala ili alatki koje su im pri ruci.

Put ruma

Ovu pojedinačnu transatlantsku trku od

Francuske do Gvadalupea uglavnom odlikuje

jedrenje u krmu. Održava se svake četiri godine

i u n

joj učestvuju jedrilice sa jednim trupom,

katamarani i trimarani dužine od 12 do 18 m

(40-

60 ft).

Velux 5 okeanska trka

U ovom

ekstremnom izazovu, pojedinci se

trkaju oko sveta jahtama u klasi

Open 60.

Trka se održava svake

četiri godine.

303

Volvo okeanska trka

Sa punom posadom, jahte (trenutno Volvo

One

Design) se trkaju oko sveta. Trka počinje

u severnoj Evropi i vodi flotu kroz ekstremne

uslove Južnog okeana.

Južnoatlantska trka

Jedina redovna prekookeanska trka u južnoj hemisferi

počinje u Kejptaunu i

završava se u Brazilu. II jedrilicama

sa jednim trupom do 30,5 m (100 ft), posade se trkaju

svake tri godine.

JEDRENJE

VODENI SPORTOVI

←

→

304

U ČEMU SE TRKAJU

Jedrilice svih veličina mogu da imaju jedan

trup, ili dva ili tri paralelna trupa. Čamac sa

dva trupa je katamaran, dok je onaj sa tri

trupa trimaran. Trka

čki čamci imaju veliku

površinu jedra u odnosu na svoju veličinu,

kao i ur

onjene profile (peraja i kormilo)

kako bi se umanjilo nošenje strujom niz

vetar (bočni udari vetra). Dizajneri se

nepre

kidno trude da pronađu načine za

kon

struisanje čamaca od lakših materijala

i neprestano ulažu napore da poboljšaju

ravnotežu između b

rzine i bezbednosti.

OLIMPIJSKE KLASE

Jedrilice za olimpijska takmičenja se mere u

skladu sa preciznom formulom, tako da plo

vila u

bilo kojoj klasi budu što sličnija. Zatim se sve svodi

na veštinu sportiste, a ne na brodograditelja. Klase

bira Međunarodn

a jedriličar

ska federacija (ISAF)

i taj spisak se povremeno menja, u skladu sa

razvojima dizajna čamaca i boljom

pripremljenošću jedriličara.

Popularne jedrilice su laser, laser radial i če

tiristo

sedamdeset, koje se često koriste u klupskim

trkama šir

om sveta, u kontinentalnim i priobalnim

vodama. Katamaran tor

nado, laka i brza

četrdesetdevetka, kao i jahte ingling i zvezda, rede

se viđaju van elitnog jedriličarskog kruga. Tornado

nije ušao u program Olimpijade 2012.

LASER

Ovaj brzi čamac od 4,2 m (14 ft)

sa jednim trupom popu

laran je

širom sveta. Jedno

stavno je

dizajniran, uglavnom za

jednočlanu posadu, i ima

osnovnu opremu.

U skladu s

propisima

Dizajn je usklađen sa

standardima klase.

Jarbol bez prlpona

Uzani

otvor na palubi podržava

visoki jarbol

koji je fiksiran u

njemu.

ČETRDESETDEVETKA

Dizajnirana kao brza jedri

lica za dvočlanu posadu,

četrdesetdevetka ima trup

dugačak 4,9 m (16 ft), sa

duplim trapezima. Ovo je

najbrži čamac u klasi

identičnih modela.

.Savijanje jarbola

Gornji deo jarbola '

savija kako bi jedro

ostalo ravno pri sna

žnom

vetru.

POSTIZANJE PREDNOSTI

Trkači intenzivno rade na pronalaženju načina

da „friziraju" svoje čamce kako bi imali tehničku

prednost u odnosu na kon

kurenciju. Propisi u

smislu dimenzija su strogi, tako

da svi koriste

istu opremu, ali čak i mala prilagođavanja

opreme ili jedara može da stvori neznatnu

prednost koja će doneti medalju.

Bočna krila

Nalaze se sa strane kako

bi posada mogla dalje da

se izbaci iz čamca.

Inovativni dizajn

Neobičan dizajn

poboljšava efikasnost tako

što smanjuje otpor.

Prstenasto jedro

Jedro ima „prsten" koji

klizi preko jarbola.

Upravljačka užad

upravljenje se koristi samo uže,

nikako izuzetno čvrsti materijali

poput kevlara.

Podesiva peraja

Kao i na svim čamcima,

kormilo i kobilica mogu da

se podižu po potrebi.

„Bermudska" oprema

Konvencionalno glavno jedro i

flok čine veliku površinu jedra,

uz špinaker za jedrenje niz

vetar.

Jarbol sa priponom

Jarbol pridržavaju sajle od

nerđajučeg čelika.

ČETIRISTO SEDAMDESET

Ovaj čamac sa je

dnim trupom

dugačak je 4,7 m (15,4 ft) i di

zajniran je za dvočlanu posadu.

Trapez pomaže posadi da održi

trup u nivou svodom.

Samoploveći

Lagani trup ima integrisane

uzgonske komore.

TORNADO

Katamaran od 6,1 m (20 ft)

za dvočlanu posadu, tornado

može da dostigne brzinu

preko 30 čvorova (56 km/h

35 mph), i 18 čvorova

(33 km/h

20 mph) uz vetar.

Velika jedra

Veliko glavno jedro i flok

dopunjeni su špinakerom za

jedrenje niz vetar.

Brzi rogaljj

Samopreletajući rogalj

omogućava brzu

pramenu pravca.

Podesivi jarbol

Rotirajući jarbol

poboljšava

aerodinamiku i

oblik jedra.

Visoko letanje

Tornadom se tipično jedri sa jednim

„letećim" trupom (izvan vode).

KEANSKE JEDRILICE

U nekim okeanskim takmičenjima mogu da

učestvuju različiti tipovi čamaca, često grupisa

ni u

klase jahti različitih veličina, koje su ograničene u

skladu s kriterijumima poput težine i površine

jedara. Druga takmičenja su samo za klase

„identičnih" čamaca.

Dizajneri jahti stalno traže nove načine za

kombinovanje laganih materijala, kao što je

karbonsko vlakno, sa snagom koja je potrebna za

suprotstavljanje velikim silama i potencijalno

uzburkanom moru. Jedrilice namenjene trkama

oko sveta su robusne, ali istovremeno graciozne i

hidrodinamične. Imaju snažne mehanizme za

upravljanje velikim jedrima, kao i savremenu

elektronsku navigaciju i opremu za komunikaciju

bezbednost je na prvom mestu u ovom

visokorizičnom sportu. Jahte sadrže smeštaj za

članove posade koji se hrane i spavaju da bi mogli

da funckionišu u napornim uslovima, ali su prostor

i težina ograničeni tako da nema suvišnih ukrasa.

Od takmičara se očekuje da naizmenično koriste

ležaje da bi se uštedelo na prostoru.

Jarbol

Jarbol se nadnosi 31,5 m (10 ft)

iznad površine vode.

Snaga jedra

Glavno jedro ima površinu od

186 m

(223 sq yd)

, a

špinaker 500 m

(598 sq yd).

Lagan i brz

Masa jahte je

12.500

14.000 kg

(12,3

13,81), ali ,

svejedno postiže

veliku brzinu.

Pomična

kobilica

Balast od

7.000 kgi (6,91) na

kobilici se rotira, za

li većanu

stabilnost i snagu.

OKEANSKA JEDRILICA

VOLV

O 70

Ova jahta sa jednim trupom je dugačka 21,3 m (70 ft) i

dizajnirana je za Volvo okeansku trku 2005

2006.

Jedrilicom upravlja posada od 9 članova (11 za

potpuno žensku posadu), koja može da koristi 11

različitih jedara (izuzimajući olujne flokove).

Četvrtasti

oblik

Neobičan

jarbol četvr

tastog vrha

maksimalno

iskorišćava

snagu vetra. ,

Stvoren za brzinu

Uprkos masi od 24.000 kg

(23,61), ovi čamci neverovatno

ubrzavaju i brzo se okreću, pa je

trkanje živo i veoma uzbudljivo.

U visinu

Jarbol se uzdiže od

32 do 34 m (105

112

ft) iznad površine

vode.

Duboka voda

Kormilo i kobilica

su tanki i duboki

čamac se

prostire 5 m

(16,5 ft) ispod

površine vode.

KLASA KUP AMERIKE

Ovo je klasa ograničenog dizajna koja se iznova

razvija za svaku seriju izazova. Jedrilice

su duga

čke

24 m (79 ft) i široke samo 4,1 m (13,5 ft). Propisana je

posada od 17 članova, uz mogućnost prisustva još

jednog člana koji se ne trka.

Asimetrični špinaker

Veliko jedro se izbacuje

direktno sa pramca, brzo i

lako.

←

→

DELOVI ČAMCA

Sve j

edrilice imaju trup; opremu sa jarboljem kao što su jarbol i bum;

jedra; podvodna peraja za upravljanje i otpornik prema bočnom zano

šenju. Okovi i kontrolni sistemi prilično variraju po veličini i složenosti, ali

su prepoznatljivi od čamca do čamca. Mnog

e jedrilice imaju barem

delimične palube.

JEDRENJE

VODENI SPORTOVI

ČAMAC SA KOSILICOM

Jedrilica sa kobilicom je nešto između dinge i jahte

veća je od većine čamaca, ali ima

kobilicu sa balastom umesto prilagodljive kobilice. Znatno su stabiln

ije od dingi i manje

sklone prevrtanju. Smeštaj ispod palube ili ne postoji, ili je prilično skučen, ali otvoreni

kokpit može da ima dovoljno prostora za nekoliko članova posade.

Glavno jedro

Većina trkačkih jedrilica ima

trouglasto glavno jedro koje se

oteže do vrha jarbola.

Škota

Sistem kotura i kanapa pričvršćen za

glavni bum koristi se za kontrolisanje

glavnog jedra.

Kanapi

Kanapi koji se koriste za kontrolu

jedara poznati su kao Škote.

Na dobrom kursu

Kod manjih jahti i dingi, kormilom se

upravlja uz

pomoć rude u kokpitu; veće

jahte imaju volan.

Upravljanje

Pomeranje kormila sjedne na drugu

stranu menja pravac čamca.

ŠTA NOSE

Toplota, udobnost i nepropustljivost igraju važnu ulogu u

bezbednoj plovidbi. Specijalni materijali i namenski dizajnirana

odeć

a doprinose uspešnom jedrenju.

Plutajuća pomagala

Pomažu u plutanju, ali ne

ometaju plivanje i

neophodni su u plo

vilu

koje je sklono prevrtanju.

Plivački kombinezon

Uski neopren zadržava sloj

vode uz kožu, gde se ona

brzo zagreva.

Špinaker

Lako jedro niz

vetar posta

vljeno je na špinaker stub.

Moderni asimetrični špina

keri

su smešteni na kosnlku

(produžetku pramca jahte).

Prednje jedro

Standardno prednje jedro je

flok koji se proteže od

pramca (prednjeg dela)

čamca do jarbola. Veće

prednje jedro koje se pre

klapa sa glavnim jedrom

poznato je kao đenova.

Snažno jarbolje

Jarbol i bumovi mogu da budu

izrađeni od aluminijuma, plastike

obogaćene vlaknima ili laganih

kompozitnih materijala ojačanih

karbonskim vlaknima.

Bum

Jarbol podupire jedra

vertikalno, a

bum podupire

glavno jedro bočno.

Podizač

Užad koja se koriste za podizanje i

spuštanje jedara zovu se podizači i

uglavnom su pričvršćeni blizu jarbola.

Kobilica

Kobilica pruža otpor zanošenju do kojeg dolazi usled pritiska vetra na

jedra; pretvara ovaj boč

ni pritisak u kretanje unapred. Kobilica sa

balastom (opterećena) praktično onemogućava zanošenje.

Prsluk za spašavanje

Prsluk na naduvavanje se nosi

ravno presavijen i naduvava se

samo ako takmičar upadne u

vodu. Dizajniran je da u vodi

onoga ko ga nosi

okrene licem

nagore.

DINGA

Posada dinge mora da

nosi plutajuća pomagala,

a većina trkača nosi i

plivačke kombine

zone.

Takmičari mogu da

izaberu puno odelo koje

pokriva telo od vrata do

ručnih i nožnih zglobova,

ili kraće odelo koje ne

pokriva donje delov

nogu i ruku.

Jedriličarske

rukavice

Sa ili bez

prstiju, rukavice sa

ojačanim dlanovima

štite šake prilikom

rukovanja kanapima.

Dinga cipele

Stopala zadržavaju toplotu u

specijalnoj obući koja olakšava

kretanje po palubi.

Pantalone

Vodootporne pantalone s

a tregerima

koje pokrivaju grudi i mogu da se nose

preko tople vunene odeće

imaju

ojačanja na zadnjici i kolenima.

Jakna

Neophodna je jakna otporna na

vetar i vodu. Visoka kragna

takođe sprečava prodor vode i

vetra.

PRIOBALJE/OKEAN

Ponekad posada jahte

že da se skine u šortseve,

majice sa kratkim rukavima

i uživa na suncu, ali je

odeća za loše vremenske

uslove uglavnom nezaobi

lazna. Oblačenje je slojevito

zarad što boljeg za

državanja toplote, a gornji

sloj je uvek maksimalno

vodootporan.

Pune rukavice

Vodootporne rukavice štite

od vodenih stihija I česte

upotrebe kanapa, i ujedno

omogućavaju bolje

rukovanje.

305

Jedriličarske čizme

Duboke čizme sa mekim gumenim

donovima otpornim na proklizavanje se

nose ispod pantalona.

←

→

306

PRAVILA TAKMIČ

ENJA

Sve trke jahti i dingi se održavaju u skladu sa propisima koje je

ustanovila Međunarodna jedriličarska federacija (ISAF), dok su

lokalna pravila primenjiva po potrebi. Pravila su složena, a da bi

se uspešno trkali, takmičari moraju da ih odlično pozna

ju i budu

sposobni da ih taktički primene.

TAKTIČKO TRKANJE

Trke jedrilicama su prvenstveno fokusirane na taktiku. Za neupućene, neki

manevri koji se izvode tokom trke mogu da deluju kao oštriji trening; ali kada

oba kormilara temeljno poznaju pravila, svaki treba da ih koristi u punoj meri

kako bi ostvario prednost. Ovo je najočiglednije gledaocima koji prate trke

poput kupa Amerike, gde se dve ravnopravne jahte trkaju na kratkom kursu.

Trkačka komisija nema zadatak da vodi računa o kršenju pravila. Ponekad je

moguće postaviti sudijske čamce u vodu tako da nadgledaju sve učesnike,

posebno na tačkama skretanja. U suprotnom, jedan čamac može da

„protestuje" jer drugi krši pravila tako što podiže crvenu zastavu. Ako je

protest sporan, Protestna komisija će pri

baviti dokaze sa oba čamca posle

trke, i presuditi.

PRAVILO DESNE STRANE

Ako se dva čamca približavaju jedan

drugom suprotnim bokovima, čamac na

levom boku (vetar duva sa leve strane

čamca) uvek mora da propusti čamac

sa desnog boka (vetar duva sa desne

strane čamca).

POBEDA NIJE SVE

PRAVILA TAKMIČENJA NAVODE: „ČAMAC ILI TAKMIČAR ĆE

UKAZATI SVU MOGUĆU POMOĆ BILO KOJOJ OSOBI ILI PLO

VILU

OPASNOSTI.“ →2006, TAKMIČARI U VELUX 5 OKEAN

SKOJ TRCI

(JEDNOČLANE POSADE) SU SE ZATEKLI USRED OZBILJNE OLUJE.

JAHTA

ALEKSA TOMPSONA

HUGO BOSS

JE OSTALA BEZ KOBILICE

I BIO JE PRIMORAN DA PREĐE NA SVOJ SPLAV ZA SPAŠAVANJE.

MAJK GOLDING U

EKO- VERUJE

BIO NEKOLIKO SATI ISPRED

ALEKSA, NA DRUGOM MESTU, ALI SE VRATIO DA POMOGNE

PRIJATELJU. „TO JE IGRA", NAPISAO JE. „TO JE ONO

ŠTO

RADIMO." UBRZO POSLE TOGA, JARBOL

EKOVERA

JE PUKAO

MAJK JE TAKOĐE BIO PRIMORAN DA SE POVUČE IZ TAKMIČENJA.

PRETICANJE

Čamac koji pretiče drugi čamac na

istom boku mora da se drži na

odstojanju sve dok se njihovi jarboli

ne izjednače. Čamac koji se

pretiče

može da jedri bliže pravcu iz kojeg

dolazi vetar, kako bi primorao prvi

čamac da skrene s kursa, ali samo

dok im se jarboli ne izjednače.

ČAMAC UZ VETAR PRUŽA

PREDNOST

Kada se dva čamca nalaze na istom

boku (obojici vetar duva sa iste strane),

čamac koji se kreće u pravcu vetra (onaj

koji je bliži strani sa koje vetar duva)

mora da propusti drugi čamac.

PREKLAPANJE JEDRILICA

Kada se dva čamca nalaze na istom

boku kod bove (preklapaju se), čamac

sa spoljašnje strane mora da ostavi

dovoljno prost

ora čamcu sa unutrašnje

strane da zaobiđe ili prođe bovu bez

dodirivanja, kao i dovoljno prostora da

jedri protiv vetra ili prelazi krmom kroz

vetar, ako je potrebno.

TAKTIKA I LETANJE

Kurs prikazan desno je standardni olimpijski kurs sa

svim tačkama jedre

nja (videti str. 308). Za jedrenje

nije potrebno samo tehničko umeće, već i taktička

potkovanost kako bi

iskoristila svaka moguća

prednost, a protivnicima odmoglo.

PROTIV VETRA DO POBE

Jedrenje direktno u vetar zahteva cik

cak plovidbu koja je

poznata

kao ,,orca“. Svaki put kada čamac promeni pravac

tako da vetar duva preko pramca, kaže se da on „leti" (videti

str. 308). Ako vetar duva bočno, a jedra nisu dovoljno

zategnuta, kaže se da čamac „jedri vetrom". Pravac čamca

kada je vetar direktno iza njega

se zove „krma". Okret pri

kome vetar duva preko krme zove se „prelet" (videti str. 308).

Startna linija

Posade odlučuju gde će preći liniju i

zauzimaju položaje iza nje nekoliko

minuta pre početka | trke. Zatim se

trude da što brže pređu liniju odmah

nako

n davanja I signala za start. I

Treća bova

Posade se „laktaju" da bi bile što

bliže bovi i tako ostvarile pra

prolaza i .čist" vazduh za let u

pravcu vetra (drugi čamci se

nalaze na njihovoj spoljašnjoj

strani i samim tim moraju da

jedre kroz njihov „pr

ljav",

turbulentan vazduh).

Linija cilja

Vetar duva uglavnom

iza četvorougaone

linije, ali ako je pod

uglom, posade ciljaju

kraj koji je najbliži vetru.

STRATEŠKI STARTOVI

Pri prilasku startnoj liniji, jedrenje po desnom boku je

najbezbedniji pravac zato što daje pravo prolaza. Iskusni

kormilar može da oceni da li ima dovoljno prostora da priđe

liniji i pređe je po levom boku pre susreta sa čamcem koji

jedri po desnom boku. Ako je pogrešio, čamac koji jedri po

levom boku može biti primoran da pređe liniju pre vremena,

usled nailaska brzog čamca na desnom boku. Kazna za ovaj

prekršaj je zaobilaženje ivice startne linije i ponovljeni

prelazak preko nje sa pravilne strane

iza ostatka flote.

Sudijski čamac

Ova trka se

nadgleda, startuje i

završava sa ovog

čamc

a uz pomoć

zastava i zvučnih

signala.

Prva orca

Čamci se trude da se kreću što je

brže moguće da bi imali „čist" vazduh,

jedreći u letu koji je usmeren na drugu

bovu.

←

→

NA STARTU

Jedriličarske trke su uglavnom organizovane tako

da plovila startuju dir

ektno u vetar. Studij

ski čamac

označava startnu liniju; usidren je u zoni starta i

blizu njega je postavljena bova. Spoljašnja bova se

zatim ankeriše na određe

nom rastojanju, tako da

obrazuje liniju koja je direktno pod pravim uglom u

odnosu na vetar (kod promenljivih vetrova, dešava

se da ova linija mora više puta da se postavlja).

Prva bova se postavlja direktno u pravcu vetra, pod

pravim uglom u odnosu na startnu liniju. Ako se

takmiči nekoliko klasa, zapravo jedrilice čiji su

startovi raspoređeni u vr

emenskim razmacima,

vetar može da promeni pravac tako da linija više

nije četvorougaona u odnosu na vetar. Ovo može

dati prednost čamcima koji počinju s jedne ili druge

strane linije, što je još jedan taktički element koji

skiperi moraju da uzmu u obzir.

DBROJAVANJE

Svaka klasa koja se takmiči ima

zasebnu kodiranu zastavu. Zvučni

signal se oglašava svaki put kada se

zastava podigne ili spusti. Zastava

klase se podiže pet minuta pre

starta; signal pripreme (P) se podiže

četiri minuta pre starta, a zatim se

spušta minut pred početak trke.

Sudije proveravaju da li se svi čamci

nalaze iza startne linije. Ako je neki

čamac prešao liniju, sudije će

signalizirati da mora da se vrati oko

spoljašnje bove na rastojanju i

počne iz početka. Čamac koji je

prešao liniju,

ali se ne vrati na start

kako mu je naloženo, diskvalifikuje

se.

ZASTAVE

Trke se regulišu vizuelnim i zvučnim

signalima. Kodirane pomorske zastave su

međunarodno priznati vizuelni signali za

trke, dok se za zvučne signale koriste pištolj,

zviždaljka ili t

ruba. Ipak, vizuelni signali se

uzimaju u obzir kada se meri vreme.

KOD

KOD IZNAD

Trka se odgađa

,,A“ ZASTAVE

(numerički signali

Danas više nema

ukazuju koliko će

takmičenja,

odlaganje da traje).

NERAVNOTEŽA LEVE

STRANE

Ako vetar promeni pravac tako

spoljašnja bova na rasto

janju

više nije pod uglom od 90

stepeni u odnosu na vetar,

čamci koji se nalaze s leve

strane linije imaju da pređu

kraću razdaljinu do prve bove.

To stvara gužvu zbog borbe za

što bolji položaj.

ČETVOROUGAONA LINIJA

NEMA NERAVN

OTEŽE

Kod startne linije koja je

pravilno četvorougaona u

odnosu na vetar, čamci treba

da budu ravnomerno

raspoređeni celom njenom

dužinom kako bi svi mogli da

pređu istu razdaljinu do prve

bove.

NERAVNOTEŽA DESNE

STRANE

Ako vetar promeni pravac tako

da se

spoljašnja bova na rasto

janju nalazi više od 90 stepeni u

odnosu na vetar, čamci na de

snoj strani linije imaće da pređu

kraću razdaljinu do prve bove.

Uz dodatnu prepreku koju stvara

sudijski čamac, ovo može da

bude problematičan start.

Prva bova

Čamci

će pokušati da izvedu gladak prelet oko ove bove,

štiteći svoj „čist” vazduh od drugih posada koje se trude da

.ukradu" njihov vetar i preteknu ih.

Juriš do cilja

Na poslednjoj etapi, posade će

pokušati da pronađu zone j

najjačeg vetra, koji će ispuniti je

dra

i omogućiti plovidbu maksimalnom

branom.

Jedrenje vetrom

Jedna od najvažnijih stvari kada se jedri

vetrom je da se zadrži „čist" vazduh,

posebno ako se koristi špinaker.

,,N“ ZASTAVA

Trka se prekida.

,,P“ ZASTAVA

Signal pripreme (četiri

minuta pre st

arta);

takmičari sada moraju

da poštuju pravila trke.

,,X“ ZASTAVA

Pojedinačni opoziv. Uka

zuje da je, u trenutku

oglašavanja startnog

pištolja, određeni čamac

prešao startnu liniju.

PRVO PONAVLJANJE

Opšti opoziv zato što je

nekoliko čamaca prešlo

startn

u liniju

previše da

bi se identifikovali

pojedinci.

,,S“ ZASTAVA

Kurs je skraćen.

,,L“ ZASTAVA

Odazovite se.

,,C“ ZASTAVA

Položaj sledeće oznake

je promenjen.

,,M“ ZASTAVA

Objekat koji ističe ovaj

signal zamenjuje

nestalu oznaku.

Druga orca

Do druge etape u privetrini, čamci će biti više

rasprostranjeni i posada će imati više

prostora da izabere svoj pravac i tokusira se

na što brže jedrenje.

Druga bova

Čamci će pokušati da priđu drugoj bovi desnim

letom, što će im omogućiti pravo prolaza u odnosu

na bilo koji čamac koji se približava letom s leve

strane.

,,R“ ZASTAVA

Jedri kursom u pravcu

koji je suprotan

uputstvima za jedrenje.

PLAVA ZASTAVA

Sudijski čamac je na

cilju.

307

JEDRENJE

VODENI SPORTOVI

←

→

TEHNIKE JEDRENJA

Suština jed

renja je da se vetar najbolje iskoristi, da se

dobije na brzini i stigne na utvrđeno odredište. Važnu ulogu

u ovome imaju postavka jedara i hidrodinamičnost trupa u

vodi. Sve počinje dizajnom čamca; međutim, tehnike koje

nautičari moraju da nauče tiču se p

odešavanja jedara i

održavanja ravnoteže plovila.

PRAVCI JEDRENJA

Svaki put kada čamac promeni svoj ugao u odnosu na vetar,

postavka jedara mora da se promeni. Kod dingi, težina posade mora

se prilagodi da bi čamac bio izbalansiran napred i nazad, kao

bočno. Svaki pravac jedrenja ima svoje tehničko ime.

ZANIMLJIVOSTI

Broj zemalja koje su

zajedno osvojile 30 medalja u

jedriličarskim takmičenjima na

Olimpijadi u Londonu 2012.

U milijardama,

procenjen broj gledalaca koji su

putem televizije pratili Volvo

okeansku trku 2011

2012.

181

.000

Broj odraslih

jednočlanih posada koje jedre laser

dinge u 120 zemalja.

22.

500

Broj preplovljenih

nautičkih milja (41.670 km/25.892 mi)

u najdužoj danonoćnoj trci jahti,

Vendi Global Čelendž.

Polukrma (levo)

Polukrma

(desno)

Kada vetar duva dijagonalno s leđa,

jedra su dobro popuštena da bi uhvatila

vetar, i asimetrični špinaker može da se

podigne.

Bok

levo

Bok (desno)

Vetar

duva direktno sa boka

čamca, jedra su blago

popuštena. Kobilica

može da bude

delimično izdig

nuta.

Čeoni vetar

Jedra lepršaju i ne

mogu da se napune

vetrom. Čamac se

zaustavlja.

Orca

Jedra su zategnuta

tako da čamci plove

što je bliže moguće

pravcu vetr

Pokretna kobilica je

potpuno

spuštena.

U vetar

desna strana

Orca

desna

strana

U vetar

Jedra se pomalo

popuštaju dok se pramac

čamca okreće od vetra.

Ovo je brz pravac

jedrenja.

LEVO ILI DESNO?

Ako vetar dolazi sa desne strane čamca,

on je na desnom boku. Ako vetar duva s

druge strane, čamac je na levom boku.

Krma

Kada je vetar direktno iza

, glavno jedro se pomera u stranu.

Prednje jedro može da bude postavljeno na suprotnoj strani,

a trkački čamci će izdignuti i špinaker.

Trening krma

Jedra su široko izbačena da bi uhvatila vetar koji

dolazi direktno iza: može da se koristi špinaker.

OKRETANJE JEDRILICE

Da bi se promenio pravac čamca, oba jedra i

kormilo moraju da se podese. Jedra najviše

obezbeđuje snagu: uvlačenje glavnog jedra

(„trešenje") okreće čamac pre

ma vetru;

popuštanje jedra ga okreće od vetra.

Istovremeno, ruda kormila ili vola

n se

okreću da bi se pomerilo kormilo, a flok se

podešava da efikasno funkcioniše sa novim

položajem glavnog jedra. Ako se čamac

trka, letanje i preletanje su kritični manevri

koji moraju da se izvedu uz potpunu koor

dinaciju posade. Manjak preciznosti mo

že

da dovede do gubitka dragocenih sekundi,

tako da posade provode sate vežbajući.

LETANJE

Ako se pravac vetra

preko pramca promeni,

jedra „lete" na drugu

stranu čamca. Da bi se

promenio let, posada

uvlači oba jedra i

podešava kormilo. Dok

se čamac kreće

kroz

čeoni vetar na novi let,

jedra se okreću na

njegovu drugu stranu.

Ovo mora da se izvede

brzo i glatko, tako da

jedrilica ne prekine svoje

napredovanje.

PRELETANJE

Pramena pravca kada

vetar duva iza čamca se

znatno teže kontroliše od

leta: kod jedre

nja u

polukrmi ili krmi, jedra su

izbačena daleko na jednu

stranu. Jedra se prvo

uvlače što je više moguće

bez menjanja kursa, a

onda, dok se ru

da kormila

oštro okreće, bum i glavno

jedro prele

taju preko

čamca na no

vu stranu.

Jedra se brzo podešavaju

a bi čamac nastavio

glatko da jedri.

308

←

→

U pojasu

Takmičar nosi pojas sa

kukom koja se koristi za

kačenje sajle, ili kanap

pričvršćen za gornji deo

jarbola.

Maksimalna snaga

Jedra mogu da pomognu

u efikasnijem

iskorišćavanju vetra

ukoliko

težina posade

pravi protivtežu.

NAGINJANJE I BALANSIRANJE

Čamac se prirodno naginje u jednu stranu prilikom udara vetra u

jedra, ali ujedno brže jedri ukoliko je nivelisan u vodi. Kod dinge i

malog čamca sa kobilicom, posada sprečava naginjanje tako što

premešta svoju težinu prema trupu, a zatim izvan spoljašnje ivice

trupa. Kod konvencionalnih dingi, ovo znači da takmičar sedi na

talasnjači (rubu čamca); nožne prste fiksira ispod remena za

noge i naginje se unazad iznad vode. Ovaj efekat može da se

pojača

upotrebom trapeza

jedriličar se kači za sajlu zakačenu

blizu pripona i stoji na talasnjači da bi se nagnuo unazad iznad

vode. Neke moderne jedrilice, kao što je četrdesetdevetka, imaju

krila koja znatno povećavaju daljinu sa koje posada može da

balansira.

Na žici

Sajla cd nerđajućeg čelika je

prikačena za gornji deo

jarbola, sa kukom na donjem

kraju.

STATISTIKA

TRKA OKO SVETA (JEDNOCLANA/VELUX 5

OKEANSKA)

GODINA

ČAMAC/TAKM1ČAR

ZEMLJA

2010

LE PINGOUIN

BRED VAN LIV

SAD

2006

CHEMINEES POUJOULAT

BER

NARD STAM

ŠVA

2002

BOBST GROUP ARMOR

LUX

BERNARD STAM

ŠVA

1998

FILA

Đ0VANI SOLDINI

ITA

TRKA OKO SVETA (VIŠEČLANA POSADA/

VOLVO OKEANSKA TRKA*)

GODINA

ČAMAC/SKIPER

ZEMLJA

2011

GROUPAMA 4

FRENK

KAMA (FRA)

FRA

2008

ERICSSON 4

TORBEN

GREL (BRA)

ŠVE

2005

ABNAMRO ONE

MAJK SANDERSON (NZL)

HOL

2001

ILLBRUCK CHALLENGE

DON KOSTECKI (SAD)

NEM

1997

EF LANGUAGE

POL KAJARD (SAD)

ŠVE

‘PRETHODNO

WHITBREAD

TRKA OKO SVETA

OLIMPIJSKE IGRE LONDON 2012

ZEMLJA

ZLATO

SREBRO

BRONZA

UKUPNO

AUS

HOL

ŠPA

NZL

IZ PRVE RUKE

Međunarodna jedriličarska federacija (ISAF)

je nasledila organizaciju iz 1907,

Međunarodnu jedriličarsku uniju (IYRU),

osnovanu u Parizu. U njoj su učestvovali

stručnjaci za jedrenje iz Francuske,

Austrougarske, Holandije i Belgije, Finske,

Danske, Nemačke

, Velike Britanije, Italije,

Norveške, Švedske, Švajcarske i Španije.

Osmislili su kod za merenje trkačkih

jedrilica, kao i pravila evropskih trka. Godine

1929, Severnoamerička jedriličarska unija je

uskladila svoja pravila sa Evropom, a 1960.

je usvojen svetski kod. IYRU je postala ISAF

1996. godine. Neka od pravila koja su

osmišljena 1907. koriste se i dan

danas.

JEDRENJE

VODENI SPORTOVI

309

BALANSIRANJE

Ako posada koristi svoju

težinu kao protivtežu

naginjanju čamca, može

da iskoristi tu

snagu da

brže potera čamac napred,

umesto da pusti da vetar

gura čamac bočno.

Uravnotežena kobilica

Moderni trupovi jedre

ravno i

izdižu se da „glisiraju" vodom

kada su dobro izbalansirani.

NA RUBU

Moderna jahta ima ogromna jedra, lako imaju i

balaste i sisteme za samoispravljanje, raspodela

težine je svakako važna, tako da se često viđa

posada „postrojena" na palubi u privetrini (na

„rubu"). Ovo doprinosi nivelisanju ugla naginjanja,

što omogućava kormilaru da upravlja željenim

kursom bez spuštanja jedra

i tako brže plovi.

←

→

jedrenje

Our Location:

Email address:

Phone mobile and mobile: