TREBA ZNATI

310

Veslanjem rukovodi Međunarodna veslačka

federacija (FISA). Osnovana 1892, FISA je

najstarija federacija na Olimpijskim igrama.

Veslanje jednim veslom obema rukama se zove

rimen veslanje, dok je veslanje dvama veslima skul

veslanje.

Veslanje se zasniva na određenom broju zaveslaja

u minuti, od čega zavisi i ocena celokupne posade.

ZANIMLJIVOSTI

000

Prosečan broj kalorija koje

svakodnevno konzumira olimpijski veslač

da bi imao dovoljno energije da odradi svoj

tren

ing.

Trenutni olimpijski rekord u

minutima i sekundama koje je postavio

američki osmerac u muškoj konkurenciji

teških veslača na Igrama u Atini 2004.

Broj zemalja koje su učestvovale

na Svetskom prvenstvu u veslanju 2011.

135

Broj nacionalnih federacija

koje su povezane sa upravnim veslačkim

telom, Međunarodnom veslačkom

federacijom (FISA).

10.000

Prosečna razdaljina u

kilometrima (preko 6.200 milja) koju

svake godine prevesla olimpijski veslač

tokom treninga.

UPUCAJTE ME

VESLANJE

PREGLED SPORTA

eslanje može da se opiše kao brzo trkanje unazad u nestabilnom plovilu, ne

obazirući se na bol u plućima i mišićima. Kao jedna od retkih sportskih disciplina u

kojoj se koriste sve glavne grupe mišića u telu, veslanje zahteva izuzetnu fizičku

spremnost i s

nagu takmičara. U okviru ovog sporta razvile su se mnoge različite

discipline

na primer, težinske kategorije (teški i laki veslači), i trke na kratke ili duge

staze

kako pojedinačne, tako i ekipne, koje uključuju najviše 8 članova posade.

JEDAN OD NAJUSPEŠNIJIH OLIMPIJ

SKIH TAKMIČARA SVIH VREMENA JE

BRITANSKI VESLAČ SER STIVEN RED

GREJV

JEDINI SPORTISTA KOJI JE

OSVOJIO PET UZASTOPNIH ZLATNIH

MEDALJA U TRCI IZDRŽLJIVOSTI.

ODMAH POSLE ČETVRTE POBEDE U

ATLANT11996, REDGREJV JE DAHČU

Čl

IZGOVORIO: „AKO

ME IKADA VIŠE

VIDITE BLIZU ČAMCA, IMATE MOJU

DOZVOLU DA ME UPUCATE." IPAK,

NJEGOVO PENZIONISANJE NIJE PO

TRAJALO

OSVOJIO JE SVOJE PETO

ZLATO VEĆ U SIDNEJU 2000. GODINE.

Desna strana

Ako se veslo pruža sa

leve strane čamca, veslač

se zove štroker.

Leva strana

Veslač čija se

vesla pružaju sa

desne strane

čamca zove se

bousajder.

Veslo

Moderno veslo je

uglavnom Izrađeno od

šupljeg karbona, sa

gumenom drškom i

ravnom lopaticom na

drugom kraju.

Prsten vesla

Pričvršćen polugom koja se

zove viljuška, prsten fi

ksira

veslo dok se rotira kroz svaki

zaveslaj.

Ausleger

Spojen za čamac vijci

ma,

ausleger je ram od

aluminijuma ili čelika koji

podupire prsten vesla.

Uz telo

Veslači nose uska jednodelna

odela u bojama svojih klubova ili

reprezentacija.

Tvrda školjka

Vesl

ački čamac se naziva školjkom i

uglavnom je izrađen od laganih

karbonskih vlakana i plastike.

PROFIL SPORTISTE

Za veslanje je potrebna nesvakidašnja

kombinacija snage, izdržljivosti, ravnoteže,

tehničkog umeća i mentalne discipline. Ve

slači

troše više energije od ostalih sportista; veslanje na

2.000 m (1 mi 427 yd) zahteva startnost sprintera,

ali i fizičku i mental

nu izdržljivost koje

omogućavaju nasta

vak takmičenja, čak i kada

mišići gore od mlečne kiseline. Istovremeno,

veslači moraju da održavaju rav

notežu, ritam i

tehničku kontrolu. Visina je od velike pomoći pošto

dugačke noge i ruke pružaju prednost dugog

zaveslaja kroz vodu; mnogi vrhunski vesla

či su

visoki blizu 2 m (6ft 7 in), dok su njihove koleginice

često visoke preko 1,8 m (6 ft).

←

→

FORMATI TRKA

Postoje brojne različite vrste veslačkih trka koje ukazuju na dugu

istoriju ovog sporta. Pored standardnih trka na 2.000 m, tu su i

trke na hronometar, trke na duge staze kao što je

Tour du Leman,

i regate na neolimpijske razdaljine. U Ujedinjen

om Kraljevstvu

postoje i trke na dodir koje podrazumevaju poteru u cilju

„dodirivanja" čamca ispred, dok je u Americi popularna trka

(stake

-racing)

u kojoj se veslači trkaju do udaljene oznake i nazad

do startne linije.

PRIOBALNO I OKEANSKO VESLANJE

lako nisu na programu

Olimpijade, postoje brojne priobalne i okeanske veslačke discipline.

FISA organizuje Svetski priobalni veslački šampionat, kao prvenstvo za

međunarodne posade, a tu su i mnoge druge prekookeanske trke i

priobalne regate širom sveta.

OLIMPIJSKE TRKE

Olimpijske trke se održavaju na pravcu. Posade su raspo

ređene u šest staza i takmiče se u nizu rundi i ponavljanja

(„druga šansa” za posade kojima preti eliminacija) na putu do

finala. Prve tri posade u svakom polufinalu se trkaju u „A“

finalu za

mesta od 1. do 6, dok se poslednje tri posade u

svakom polufinalu takmiče u ,,B“ finalu, za mesta od 7. do 12.

Toranj na cilju

Na prvom

spratu sede trojica sudija,

dok se ispod njih nalaze

merači vremena i

administratori.

Crvene zone

Prvih i poslednjih 1

00 m

svake staze obeleženo je

crvenim bovama.

Linija cilja

Linija cilja je obeležena

tablom sa crnom prugom koja

se nalazi na jednoj strani

pravca: tabla je u ravni sa

sajlom u tornju.

Postrojavanje

Poravnjavač ravna

pramac svakog čamca

sa linijom na tabli koja

se nalazi na drugoj

kraju pravca, čekajući

da starter oglasi

početak trke.

Obeleživači

pravca

Obeleživači se

postavljaju na

svakih 250 m

kako bi veslači

znali koliko im je

preostalo do

linije cilja.

Staze

Svaka staza je

široka

12,5

13,5 m

(41

44 ft)

Obeleživači staza

Male bele ili žute bove označavaju

granice svake staze i postavljene su na

razmacima od 10 m; često se

postavljaju i veće crvene bove kod

svakog obeleživača 250 m.

Brojevi staza

Svaki čamac ima broj na pramcu koji

odgovara stazi u kojoj se trka.

Spremni za start

Pomoćnici za poravnavanje drže krmu svakog čamca u položaju za početak trke:

neki pravci imaju startne mehanizme koji drže pramce u mestu, a zatim automatski

padaju pod v

odu kada počne trka.

Startni pontoni

Prilagođavaju se različitim dužinima različitih klasa čamaca, tako da su svi

pravilno poravnati sa startnom linijom.

TRKE NA 2.000 METARA

Olimpijske trke, Svetski kup i Svetska prvenstva se veslaju na dužini od

2.000 m

(2.187 yd). Od 1976, kada su uvrštene i discipline u ženskoj

konkurenciji postoji 14 različitih disciplina na Olimpijadi i Svetskom kupu, 8

za muškarce i 6 za žene. Takmičenja u Svetskom kupu se održavaju svake

godine. Svetsko prvenstvo se takođe održava s

vake godine, osim u godini

održavanja Olimpijade, i ima 22 takmičenja, 13 za muškarce i 9 za žene.

Prilagođene veslačke discipline za veslače sa fizičkim invaliditetima prvi put

su uvrštene u program Svetskog prvenstva 2002. godine i Paraolimpijskih

igara

2008. u Pekingu.

VESLANJE U LAKOJ KATEGORIJI

Veslanje je jedan od retkih neborilačkih sportova koji ima specijalnu „laku"

kategoriju, što omogućava učešće zemalja čiji su takmičari „sitnije građe”. U

muškoj konkurenciji, veslači moraju da budu teški u proš

eku 70 kg (154

lb), i nijedan član posade ne srne da bude teži od 72,5 kg (159,8 lb); u

ženskoj, prosečna težina posade je ograničena na 57 kg (125 lb), sa

maksimalnom težinom takmičarke od 59 kg (130 lb). Discipline u lakoj

kategoriji su prvi put uvede

ne na Svetskom prvenstvu 1974. za muškarce i

1985. za žene, a Olimpijada ih je prihvatila 1996. godine.

TRKE NA HRONOMETAR

Kao alternativa uporednom trkanju, trke na hronometar podrazu

mevaju

učešće na stotine posada koje startuju u povorci, sa samo nekoli

sekundi razlike, i jurenje niz pravac jedne za drugom. Najstarija ovakva

trka, nastala 1926, je

Head of the River Race

na reci Temzi u Londonu u

Velikoj Britaniji, a svakako najveća je bostonska

Head of the Charles,

SAD, koja predstavlja najveće dvodn

evno veslačko takmičenje u svetu.

RUGETRKE

Vremenom su i druga takmičenja našla svoje mesto na veslačkom

kalendaru. Prvi put održana 1829, trka čamaca između studenata

univerziteta Oksford i Kembridž se održava jednom godišnje dužinom od

6.779 m (4 mi 374

yd) rekom Temzom u Londonu. Univerziteti Jejl i

Harvard vode sličnu godišnju „bitku" od 1852. u Novom Londonu, u

Konektikatu, SAD. Postoje razne druge varijacije univerzitetskih trka i

regata na razdaljine preko 2.000 m, kao što je

Henley Royal Regatta.

Održano prvi put 1839, ovo jedinstveno i prestižno takmičenje u veslanju

podrazumeva uporedno trkanje dva čamca stazom dugom 2.112 m (1 mi

550 yd). Godine 1988. održana je prva

Henley Women’s Regatta,

a 1993,

u program

Henley Royal Regatte

uvrštena je prva pojedinačna skul

disciplina u ženskoj konkurenciji. Danas učestvuju i ženski osmerci i

četverci.

311

VESLANJE

VODENI SPORTOVI

←

→

312

JEDNO ILI OVA VESLA?

Razlika između rimen veslanja i skul veslanja je u broju i veličini vesala

koja se kor

iste -

čamci su isti, samo su različito opremljeni da bi odgovarali

broju vesala.

RIMEN VESLANJE

Takmičeći se u dvojcima, četvercima ili

osmercima, svi veslači imaju po jedno veslo.

Mnogi od njih daju prioritet jednoj strani, kao

što većina ljudi preferira

da piše određenom

rukom.

SKULVESLANJE

Skuleri imaju dva vesla, po jedno u svakoj ruci,

lako osmeračke (osam skulera u čamcu) disci

pline postoje, većina skul takmičenja su poje

dinačna, u dvojcima ili u četvercima (sa četiri

skulera).

DISCIPLINE

Klasifika

cioni sistem koji se koristi za opisivanje veslačkih disciplina upotrebljava

mešavinu slovnih oznaka:

L (LT)

Disciplina za lake veslače.

Disciplina za mlađe od 19 godina.

Disciplina za mlađe od 23 godine.

Disciplina za muškarce.

Disciplina za žene.

Broj sportista u čamcu; može da ih bude 1,2,4 ili 8.

Disciplina za skulere.

Označava da li je kormilar prisutan ili ne.

Primera radi, LM4X označava laki muški četverac, dok W8+ označava teški ženski

osmerac. Postoje dodatne klasifikacije koje ukazuju na iskustvo ili nivo invaliditeta, ali one

variraju od države do države i ne koriste se u međunarodnim takmičenjima. Za Masters

discipline (veteranske) postoje dodatne starosne klasifikacije.

ČAMCI I VESLA

Oprema za veslanje je skupa tako da je ugla

vnom u

vlasništvu veslačkih klubova ili posada koje je

održavaju, mada mnogi skuleri imaju sopstvene

čamce. Za takmičenja, veslači uglavnom nose

jednodelna odela u klupskim ili nacionalnim bojama.

Ovaj odevni predmet je dizajniran da usko prianja uz

telo kako se ne bi slučajno zakačio za čamac ili

vesla tokom trke. Mogu da se nose dodatni slojevi

odeće, u zavisnosti od vremenskih uslova.

ŠKOLJKE

Tradicionalni drveni čamci su uglavnom zamenjeni čamcima

izrađenim od modernih materijala kao što su karbonska

akna ili fiberglas. Školjka ima dugačak, uzani oblik koji

olakšava presecanje vode uz minimalni otpor. Dužina je

usklađena sa propisima FISA i varira u odnosu na klasu

(videti minimalne uslove dole). Školjke su široke od 59,7 cm

do 62,2 cm (23

24U in). Malo peraje je pričvršćeno za

trup radi stabilnosti, dok je malo kormilo deo opreme svih

klasa čamaca, osim pojedinačnih i duplih skulova.

UPRAVLJANJE

Većina veslačkih čamaca ima kormilo koje nije veće od

veličine kreditne kartice. Kormilo je povezano upravljačkom

sajlom koja se pruža dužinom čamca. Ako čamac ima

kormilara, on upravlja kormilom (videti uokvireni tekst dole);

ako ga nema, veslač ili skuler koji je najbliži pramcu upravlja

uz pomoć pokretnog odupirača za stopala povezanog sa

sajlama kormila. Veslač mora da se okreće i proverava

pravac u redovnim razmacima, u zavisnosti od toga da li je

staza potpuno pravolinijska ili ne.

MALI ALI ZNAČAJAN

Kormilari imaju ključnu ulogu među posadom. Oni ne samo da

upravljaju čamcem, već i zadaju ritam, mot

ivišu posadu, imaju

funkciju trenera na vodi i prenose veslačima sve što se događa

oko njih. Tradicionalno su nosili mega

fone, ali sada koriste

„kormilarske kutije"

mala pojačala povezana sa zvučnicima

postavljenim duž celog čamca. Kako veslači ne bi morali da ,,vuku“

višak težine, a u skla

du sa propisima FISA, kormilari moraju da

budu laki, ali sa minimalnom masom 55 kg (121% lb) u muškoj

posadi i 50 kg (110% lb) u ženskoj.

KLASE ČAMACA

Ovde je prikazano sedam glavnih klasa

čamaca, sa odgovarajućim bro

jem članova

posade i minimalnim dužinama i masama

čamaca u skladu sa klasifikacijama FISA.

Osma klasa čamaca, kormilarski par, se rede

koristi u takmičenjima.

Četverac bez

kormilara

U ovoj

školjci sede četiri

veslača, po dva sa

svake strane.

Četverac skul

Školjka ima četiri

skulera, dugačka je

13,4 m (44 ft) i ima

masu 52 kg

(1141b).

Dupli skul

Dva skulera sede u

ovoj školjci dugačkoj

10,4 m (34 ft), mase 27

kg (59 lb).

Dvojac

Iste veličine i težine

kao dupli skul, ova

školjka ima jednog

veslača s leve i

dnog s desne

strane.

Osmerac

Ova školjka ima

osam veslača i

kormilara; duga

čka je 19,9 m (62

ft) i ima masu 96

kg.

Četverac sa

kormilarom

četiri veslača i

kormilarom, ova

školjka je dugačka

13,7 m (45 ft) i ima

masu 51 kg

(1121b).

Skif

Sa jednim skuler

om, ova

školjka je dugačka 8,2 m

(27 ft) i ima masu 14 kg

(30 lb 13 oz).

←

→

U ČAMCU

Većina opreme koja se koristi za rimen i skul

veslanje je identična, iako su auslegeri i vesla za

skul manji od onih za rimen. Nema ograničenja

po pitanju veličine ili ob

lika lopatice, ali i vesla i

auslegeri su uglavnom dizajnirani da budu

lagani i veoma jaki. Unu

trašnji mehanizmi u

čamcu, poput sedišta i papuča, su identični.

OSNOVNO 0 ČAMCIMA

Veslačke školjke su lagane,

veoma krte i različitih težina

i jačina da bi odg

ovarale

veličini / i težini posade.

Prilično / su nestabilne kada

/ vesla nisu postavljena

svoja mesta.

VESLA

Moderna vesla su uglavnom izrađena od šupljih kar

bonskih vlakana. Date dužine su prosečne, s obzirom

da mnoga vesla imaju drške čija dužina

može da se

podešava.

fl A

Loptica

Svaki čamac mora da

ima gumenu lopticu na

pramcu. U suprotnom,

pramci bi bili veoma

oštri, tako da loptica

pruža zaštitu u slučaju

sudara.

Drška

Gumena povr

šina sprečava

proklizavanje.

Kragna

Prilagodljiva kragna,

takođe

poznata kao

dugme, pričvršćena je

oko vesla kako bi

sprečila njegovo

propadanje kroz

prsten.

Rukav

Ovaj plastični omot

fiksiran za veslo ima

brazde koje pomažu

da se kragna ne

pomera.

Vratilo

Deo između drške i

lopatice vesla

poznat je kao vratilo.

Platno

Suženi delovi čamca

između dela za posadu i

pramca ili krme dobili su

ime po materijalu koji ih

je nekada pokrivao. Za

posade koje pobede za

tek nešto više od 1 m (3

ft) kaže se da su

»pobedile za dužinu

platna".

Rol

sedište

Sedište je postavljeno

na točk

ove koji se

kotrljaju napred

nazad na šinama

fiksiranim za školjku.

Rol

sedište

omogućava veslaču

da koristi noge za

guranje vesala kroz

vodu.

Fiksirana stopala

Obuća je pričvršćena za

podesivi odupirač unutar

čamca. Fiksiranjem

stopala veslač ima snažnu

platformu sa koje može da

se odupire i gura veslo

kroz vodu. Obuća ima

čičak trake koje se lako

odlepljuju ako se čamac

prevrne.

Obojene lopatice

Ravan deo vesla je

poznat kao lopatica.

Dostupna je u raznim

oblicima i tradicionalno

je obojena klupskim ili

nacionalnim bojama.

Stvoren za brzinu

Moderna školjka je

izrađena od laganih

materijala kao što je

karbonsko vlakno, i

oblikovana je da brzo

seče vodu. Mora da bude

maksimalno laka, ali

dovoljno izdržljiva da

podnese težinu posade.

PRAVILA VESLANJA

Svaka z

emlja ima nacionalno upravno

telo sa sopstvenim pravilima za rimen i

skul veslanje. lako se ova pravila

neznatno razlikuju, sva imaju za cilj da

omoguće bezbedno i ravnopravno

trkanje. Svako nacionalno upravno telo

je član Međunarodne veslačke

federacije (

FISA), internacionalnog

upravnog tela za ovaj sport.

TRKE I REGATE

Regate se održavaju pod nadzorom zva

nične

komisije na čelu sa predsednikom. Pre

porinuća čamca, zvaničnici proveravaju da li su

posada i čamac usklađeni sa propisima. Na

početku trke, sve

posade se postrojavaju u

svojim stazama uz pomoć elektronskog

mehanizma ili pomoćnika za poravnavanje koji

ih drže u mestu, dok poravnjavač proverava da

li su svi čamci jednako postrojeni. Za

oglašavanje starta trke se koriste glasan zvučni

signal, pištol

j, semafor, ili starter može

jednostavno da uzvikne: „Sad". Čamci se

oslobađaju u tom trenutku i trka počinje. U

slučaju pogrešnog starta, oglašava se zvono i

starter maše crvenom zastavom, za opoziv

posada. Posadama je dozvoljen samo jedan

pogrešan start.

Ako se ponovi, sledi

diskvalifikacija.

Sudija prati trku celom dužinom pravca i

proverava da li posade krše pravila upravljanja

zbog čega mogu da budu diskvalifikovane.

Truba se oglašava sa prolaskom svakog čamca

preko linije cilja, a sudija podiže belu zastavicu

na kraju trke kao potvrdu da je trka uspešno

izvedena. Pobednik je čamac čiji je pramac prvi

dotakao liniju cilja. Trojica sudija za foto

- -

finiš

presuđuju ukoliko postoje nejasnoće u vezi s

tim ko je prvi prešao cilj. Porota od najmanje tri

zvani

čnika, koje imenuje glavni sudija pre

početka trke, rešava eventualne zvanične

proteste koji nastanu kao posledica događanja

na takmičenju.

HVATANJE RAKA

NAJVEĆA NOĆNA MORA SVAKOG VE

SLAČA JE DA „UHVATI RAKA"

NEMA

VEZE SA KLJEŠTIMA ZGLAVKARA, ALI JE

SVEJ

EDNO VEOMA BOLNO. RAKOVI SU

PROBLEM KOJI SE JAVLJA KADA

LOPATICA UĐE U VODU POD

POGREŠNIM UGLOM, ZBOG ČEGA

DRŠKA VESLA BRZO IZBIJA NAGORE ILI

UNAZAD

PONEKAD DOVOLJNO BRZO

DA IZBACI VESLAČA IZ ČAMCA ILI

PREVRNE SAM ČAMAC. I TO SAMO AKO

VESLAČ IMA SREĆE

AKO JE NEMA,

DRŠKA SE SILOVITO ZABIJA U NJEGOVA

REBRA.

Rimen veslo

Skul

veslo

313

VESLANJE

VODENI SPORTOVI

←

→

314

ZAVESLAJ

lako veslanje deluje kao sport u kojem se koristi samo gornji

deo tela, snaga zaveslaja zapravo potiče od nogu. Vesl

ači

sede okrenuti unazad (prema krmi) držeći veslo ili vesla, i

potiskuju čamac unapred odupiranjem nogu. Tehnika je kod

rimen i skul veslanja u osnovi ista i sastoji se iz četiri faze

(videti dole). Cilj je da se glatko prelazi iz jedne u drugu

fazu. Dobro veslanje izgleda graciozno i lako, ali je to samo

varka

izuzetna snaga i fizički napor su neophodni. Snažno

veslanje, kako ne bi došlo do zaustavljanja čamca, i

istovremeno održavanje ravnoteže i ritma sa ostatkom

posade, predstavlja zadatak koji zahte

va odlično tehničko

umeće i nebrojene sate treniranja.

VESLANJE U ZATVORENOM

Većina veslanja u zatvorenom prostoru se održava na ergometru

(često skraćeno ,,ergo“ ili ,,erg‘‘), kopnenoj mašini koja je osmišljena

da simulira iskustvo veslanja. Ergo je korisna alatka za treniranje i

pruža mogućnost trenerima da testiraju snagu i izvođenje veslača.

Može da bude faktor u odabiru članova posade, iako učinak na

ergometru nije uvek isti kao učinak na vodi, gde tehnika i ravnoteža

takođe predstavljaju kritični faktor. Veslanje u zatvorenom je takođe

postalo takmičarski sport. Postoje brojna lokalna i nacionalna

takmičenja širom sveta sa stotinama hiljada učesnika, kao stoje

godišnje svetsko prvenstvo po imenu CRASH

B Sprintovi, koje se

održava u Bostonu.

PREDNJI POL

OŽAJ

Veslačica se naginje napred savijenih kolena, tako da su njene cevanice u

vertikalnom položaju. Ispruženih ruku za maskimalni „domašaj", spušta

lopatice vesala vertikalno (pod pravim uglom) u vodu i počinje da se odupire

nogama.

FAZA PROVLAKA

Dok noge

obavljaju posao i počinju da guraju lopatice kroz vodu, sedište klizi

unazad. Veslačica koristi postignuti uzmah nogu za povlačenje drški vesala

prema telu i neznatno naginjanje unazad da bi optimalno povećala dužinu

zaveslaja.

BALANS

Takođe poznata kao k

raj ili oslobađanje, za ovu fazu veslač pritiska drške

vesala nadole da bi podigao lopatice iz vode. Kada lopatice više nisu u vodi,

veslač rotira drške kako bi pozicionlrao lopatice paralelno sa vodom, čime

se smanjuje otpor vazduha.

ZADNJI POLOŽAJ

Veslač

počinje istezanjem ruku ispred kolena, još dok se lopatice nalaze u

paralelnom položaju u odnosu na površinu vode. Zatim se telo naginje

napred u pripremi za prednji položaj, a ruke rotiraju drške vesala da bi

lopatice bile pod pravim uglom. Noge se savij

aju kako bi pomerile telo

napred za sledeći zaveslaj.

ZANIMLJIVOSTI

250.

000

Broj gledalaca

duž obala reke Temze svake godine

u vreme održavanja trke čamaca

između Oksforda i Kembridža.

500

Broj takmičara koji

učestvuju u godišnjoj

Head of the

Charles

trci u Bostonu, u SAD.

11,68

Kapacitet pluća u iitrima

britanskog veslača Pitera Rida (jednako

20% pt i dvostruko više od prosečne

osobe).

0,08

Razlika u sekundama između

prolaznog vremena britanskog veslača

Metjua Pinsenta koji je, pretekavši

kanadski čamac,

osvojio svoje četvrto

uzastopno olimpijsko zlato u disciplini

četverac bez kormilara, na Olimpijadi

2004. u Atini. Pinsentovi saveslači su bili

Džejms Kraknel, Ed Kud i Stiv Vilijams.

Otvaranje

Dok vrši pritisak

nogama, telo se

otvara i ruke vuku

veslo k

a telu.

Napajanje

Noge obezbeđuju

pogon za fazu

prevlake.

Lopatice

spremne

Lopatica je pod

pravim uglom i

spremna da

zaroni u vodu.

Snažna kičma

Telo se neznatno

naginje napred,

bez pogrbljivanja

ramena.

Potpuno

ispružene

Ruke su pot

puno ispružene,

za ma

ksimalnu

dužinu

zaveslaja.

Oslobođena

lopatica

Lopatica

je okrenuta na bok

dok izranja iz vode.

Nadole i od tela

Kod cilja, ruke prave brz

pokret nadole i od tela.

Pokret unapred

Dok se drška vesla gura

napred, lopatica je

položena i spremna za

sledeći

zaveslaj.

←

→

TRKA DO POBEDE

Veslači pomno brinu o broju zaveslaja koje posada napravi u minutu. Stopa zaveslaja je visoka

na početku trke (više od 50 za muški osmerac), dok čamci sprintaju napred. Tokom ove faze,

veslači naporno rade i u mišićim

a im se skuplja mlečna kiselina. Kada je čamac dostigao

željenu brzinu, posada ustaljuje svoj trkački tempo i stopa zaveslaja postaje odmerenija

oko

40 za muški osmerac. Na taktičkim tačkama trke, ili za odbijanje pretnji konkurencije, može

da se zaht

eva

„power ten“ z.a

noge ili

,,up two“za

zaveslaj. Dok se približava cilju, posada se

sprema za još jedan sprint tako da stopa zaveslaja ponovo raste

46 ili više nije neuobičajeno

i mišići i pluća veslača počinju da „gore" još više nego na startu trke.

Međutim, visoka stopa

zaveslaja nije garancija brzine: tehnički uigrana ekipa može da se kreće brže od manje

sposobne ekipe koja vesla uz veći broj zaveslaja.

TIMSKI RAD

Osim za pojedinačnog skulera, veslanje

zahteva visok stepen timskog rada. Jedan

vesla

č ne može samostalno da dovede

posadu do pobede; za nju je potrebno

angažovanje ćele ekipe. Rad lopatica i

pravovremene reakcije moraju da budu

sinhronizovani, položaji tela i pokreti

koordinirani. Članovi posade se broje od

pramca do krme: na prvom mestu

veslač najbliži pramcu, posle njega slede

dvojka, trojka, ltd., sve do sedmice i na

kraju štrokera (glavnog veslača).

Štroker

Veslač sa

dobrom tehnikom

koji zadaje tempo

i ritam koji slede

ostali veslači.

Sedmica

Podupire

štrokera i

prenosi tempo i

rita

m ostatku

posade.

Šestica

Predvodi „mo

tor" koji čine

srednja četiri

člana posade;

pomaže u odr

žavanju ritma.

Petica

Podržava

šesticu u

snabdevanju

snagom para

sa krme i

prenosi ritam.

Četvorka

Kao zakivak

motora, četvorka

spaja članove

posade na

pramcu sa onima

na krmi.

Trojka

Obezbeđuje

snagu i pomaže

paru na pramcu

da održi ritam

veslanja.

Dvojka

Predvodi par u

pramcu; tehni

čki

dobar veslač koji

brzo radi lo

paticama i može

da predvidi sva

zaveslaj.

Najbliži

pramcu

Prvi prelazi cilj;

dobar tehni

čar,

koji, zajedno sa

dvojkom, pomaže

u održa

vanju

ravnoteže

čamca.

STATISTIKA

NAJBOLJA PROLAZNA VREMENA (MUŠKARCI)

KLASA

POSADA

VREME

GODINA

M1X

NOVI ZELAND

(M. Drisdejl)

6:33.35

2009

NOVI ZELAND

(H. Bond, E. Mari)

6:08.50

2012

M2X

FRANCUSKA

(J. B. Make, A. Hardi)

6:03.25

2006

VELIKA BRITANIJA

(A. Trigs-

Hodž, T. Džejms, P. Rid, A. Gregori)

5:37.86

2012

M4+

NEMAČKA

(J. Dederding, A. Vejrauh, B. Rabe, M. Ungemah, A.

Ajholc)

5:58.96

1991

M4X

RUSIJA

(V. Rjabcev, A. Svirin, N. Morgačev, S. Fedo

rovcev)

5:33.15

2012

M8+

(G. Bergen, D. Sima, R. Gibson, C. Mekkejb, M. Hauard, A.

Bems,

rVAIVHUH

Braun

Kroters B Pra

5:19.35

2012

NAJBOLJA PROLAZNA VREMENA (ŽENE)

KLASA

POSADA

VREME

GODINA

W1X

BUGARSKA

(R. Nejkova)

7:07.71

2002

RUMUNIJA

(G. Andrunače,

Suzanu)

6:53.80

2002

W2X

NOVI ZELAND

(G. Evers-Svindel, C. Evers-Svindel)

6:38.78

2002

AUSTRALIJA

(R. Selbi Smit, J. Luc, A. Bredli, K. Hornsi)

6:25.35

2006

W4X

NEMAČKA

(J. Rihter, C. Baer, T Manker, S. Šiler)

6:09.38

2012

W8+

(E- Lofgren,

Francia, J. Redman, A. Polk,

Musnicki, T.

Ricel, C. Lind, C. Dejvis, M. Vipl)

5:47.17

2012

IZ PRVE RUKE

Počeci „modernog" takmičarskog veslanja leže

verovatno u trkama čamdžija na Temzi u Londonu,

ali se do kraja 18. veka proširilo na Evropu i Severnu

Ameriku. U Velikoj Britaniji, trka čamaca između

univerziteta Oksford i Kembridž prvi put je održana

1829, a posle nje je usledila regata u Hinliju 1839. U

SAD, Jejl i Harvard su ustanovili sopstvenu

univerzitetsku trku 1852

, a do 1892, popularnost

sporta omogućila je njegovo uključivanje u program

Olimpijskih igara u Atini 1896, iako je loše vreme

sprečilo njegov debi na Olimpijadi sve do Igara u

Parizu 1900. Discipline u ženskoj konkurenciji su

predstavljene prvi put na Oli

mpijadi u Montrealu

1976, dok je veslanje u lakoj kategoriji olimpijski

sport od Igara u Atlanti 1996. godine.

MEĐUNARODNA VESLAČKA FEDERACIJA

Međunarodna veslačka federacija (Federation Internationale

des Societes d’Aviron; FISA) je svetsko upravno veslač

ko telo.

FISA organizuje međunarodne regate kao što su Olimpijada,

Svetsko prvenstvo i Svetski kup u veslanju. Osnovana 1892, ovo

je najstarija međunarodna sportska federacija u olimpijskom

pokretu.

VESLANJE

VODENI SPORTOVI

315

Kormilar

Upravlj

a čamcem i

najavljuje taktiku (vi

deti

uokvireni tekst, str. 312).

←

→

veslanje

Our Location:

Email address:

Phone mobile and mobile: