KUGLANJE SA 5 ČUNJEVA
PREGLED IGRE
Pojedinci
ili
timovi naizmenično kotrljaju kuglu ka kompletu
čunjeva; ko god obori više čunjeva nakon dogovorenog
broja pokušaja, pobeđuje u meču. Igra je počela kao blaža
alternativa kuglanju sa 10 čunjeva (videti str. 266
-
267), ali
je uskoro stekla sopstvenu predanu publiku.
TREBA ZNATI
Čunjevi su za četvrtinu manji od
onih koji se koriste u ku
glanju sa
10 čunjeva, a kugla
se može
držati na dlanu ruke.
OPREMA
Čunjevi su prvobitno bili deljani od
javorovog drveta, ali se sada skoro bez
izuzetka masovno proizvode od plastike,
kugle su napravljene od čvrste gume. U
početku su bile istovetnog dizajna i boje,
ali je od
1990. igračima dozvoljeno da
daju lični ton svojim kuglama u vidu
gravura
i
identifikacije.
Igra potiče iz Kanade, a i danas je
bezmalo ekskluzivno ograničena
na tu zemlju. Neke javne
kanadske kuglane u ponudi
sadrže kuglanje
i
sa 5 i sa 10
čunjeva.
Kanada ima tri glavna elimi
-
naciona takmičenja godišnje:
otvoreno takmičenje, omla
dinski
čelendž turnir, i turnir za dublove.
Takođe postoji i program lige.
KUGLE
Za razliku od svog
parnjaka za igru sa 10
čunjeva, kugla za igru
sa 5 čunjeva nema
rupe za prste, tako da
je dobar hvat
presudan.
Laka za
držanje
Kugla za igru
sa 5 čunjeva
ima masu
1,6 kg
(3%
lb) i
lako ju je držati.
SIMETRIČNI ČUNJ
Čunj je kraći i tanji od
onog koji se koristi za
kuglanje sa
10
čunjeva. Prsten oko
podnožja najšireg
dela spušta težište.
Omo
tač
Omotač od
teške gume
čini da čunj
dalje odska
-
če pri udarcu
od onog u
kuglanju sa
10 čunjeva.
PREGLED SPDRTA
Atlatl podrazumeva korišćenje praćke istog imena
da bi se bacila strela ili lagano koplje u metu.
Kombinuje fizičke zahteve bacanja koplja (vi
deti
str. 150. u Tomu 2), sa preciznošću pikada (videti
str. 276).
BACANJE STRELICE
Bacač, ili atlatlista, drži osovinu za dršku i
pritiska strelu, obično palcem i kažiprstom.
Bacač zabacuje ruku unazad kao da baca
koplje i potom njome zamahuje napred.
Kon
ačno, strela se izbacuje na metu
trzajem zgloba.
TREBA ZNATI
Praćke su korišćene u mnogim delovima sveta dok ih nisu
smenili luk i strela. Atlatl je astečka reč. Asteci su do 16. veka
koristili ovo oružje za lov.
Takmičenje u preciznosti međunarodnog stand
arda (ISAC),
osnovano 1996, standardizovano je takmičenje za atlatliste iz
celog sveta.
Vrhunski igrači mogu da pogode mete na udaljenosti od 100 m
(325 ft).
TAKMIČENJA U ATLATLU
Takmičenja u atlatlu se održavaju širom sveta,
pogotovo u SAD i Evropi, na po
sebno
namenjenim poligonima ili u prirodi; svaka
meta je postavljena na različitom rastojanju od
linije za bacanje, zbog raznovrsnosti i da bi se
testirao niz različitih veština. Pobednik
takmičenja je onaj koji postigne najviše poena
nakon gađanja svih me
ta.
POGAĐANJE METE
Mete mogu biti bilo kog oblika ili
veličine, ali su obično slične
metama u streličarstvu; neke
imaju oblik divljih životinja. Sve
imaju obeležene oblasti koje
donose različit broj poena.
PRAĆKA
Atlatl je praćka koja se
sastoji od jedne d
rvene
osovine. Može se koristiti
bilo koja vrsta drve
ta.
Najednom kraju se nalazi
drška, a na dru
gom
sredstvo za držanje
strelice.
268
V
-
formacija
Na
početku svake partije
čunjevi su postavljeni
u obliku slova V.
ATLATL
Čvrsto hvatanje
Bacač drži atlat
l za
dršku.
Velika strela
Strela podseća na
onu koja se koristi
u streli
čarstvu i
duga je najmanje
1,25 m (4 ft).
Držanje strele
Strela se smešta u
udubljenje ili torbicu.